Vesti
21.03.2025. 20:20
Vesti
11.07.2025. 16:40
Ekipa hronike
Aktuelno
IGRE MOĆI U TUŽILAŠTVU: Da li je došao kraj ere ćutanja?
Slika kakva do sada nije viđena u Tužilaštvu. Zagorka Dolovac, vrhovna javna tužiteljka, 26. juna demonstrativno je napustila sednicu Visokog saveta tužilaštva nakon što nijedan od 19 kandidata za funkcije osnovnih i viših tužilaca koje je ona predložila nije izabran.
Većina od osam članova Saveta glasala je protiv njenih predloga i to se dogodilo prvi put za 15 godina od kako je na mestu glavne javne tužiteljke. I to nije sve. Nekoliko dana kasnije, Dolovčeva ostaje i bez važne i ugledne funkcije ispitivača na Pravosudnom ispitu. Ni tu nije bio kraj. Usledio je treći čin. Manifestacija polaganja zakletve novoizabranih tužilaca u Skupštini Srbije sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić, a na kojoj je trebalo da učestvuje i Zagorka Dolovac ‒ iznenadno i bez objašnjenja je otkazana. Igre moći – tako bi se ukratko objasnila trenutna dešavanja u Tužilaštvu. Ko će u toj igri pobediti, a ko izgubiti bilo bi pitanje od milion dolara, da već svima nije jasno da je najveći gubitnik – struka. I to ona koja bi trebalo da bude najvažnija u svakoj državi.
Ono što bi u ovakvom tekstu trebalo da stoji na kraju, ili bar u antrfileu, u slučaju Zagorke Dolovac mora da se nađe na početku. Da se "uhvati nit“ o tome ko je žena koja neprikosnoveno drži poziciju prvog tužioca Srbije? I to već punih 15 godina. Ko ju je postavio, a ko držao sve ove godine? Šta joj je i ko zamerao do sada, na čijoj se meti našla trenutno i da li u ovoj "borbi za presto“ može i kako da bude smenjena ili će sve ostati samo na "slanju poruka“ i bez odgovara na brojna pitanja?
DOLOVČEVA: IZBOR DS-A, REIZBOR SNS-A
Zvanična biografija kaže: Zagorka Dolovac rođena je 1966. godine u Novom Sadu, gde je i diplomirala na Pravnom fakultetu 1989. godine. Od 1996. do 2003. godine bila je zamenica opštinskog tužioca u Novom Sadu, a nakon toga i zamenica novosadskog okružnog javnog tužioca. Na mesto vršioca dužnosti okružnog javnog tužioca u Beogradu postavljena je septembra 2007. godine, a tri godine kasnije preuzima dužnost republičkog javnog tužioca.
Za prvi mandat birala ju je Demokratska stranka (DS) nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Reizbor je došao pet godina kasnije. Predložila ga je vladajuća većina predvođena Srpskom naprednom strankom, ali je za Dolovčevu glasala i opozicija u kojoj je tada bio i DS.
Polaganjem zakletve pred poslanicima u Skupštini Srbije, 29. jula 2021, Zagorka Dolovac je po treći put stupila na funkciju republičkog javnog tužioca. Na mandat od šest godina.
Udata je i nema dece. Sa platom od, kako je nedavno objavio novosadski portal 021.rs, od 603.228 dinara. I to nisu njena jedina primanja. Kao članica Visokog saveta tužilaštva, mesečno prima još 90.745 dinara. Funkcija ispitivača na Pravosudnom ispitu donosila joj je po ispitnom roku dodatnih 61.875 dinara. Dok sada nije ostala bez te funkcije.
ŠTA JOJ JE I KO ZAMERAO
Početak angažmana Zagorke Dolovac u Tužilaštvu obeležen je njenom najavom da će se posebna pažnja posvetiti rešavanju ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.
Sva tri slučaja i danas su nerešena.
Od tada, Dolovčeva je ćutala. Nije se pojavljivala u javnosti, nije davala izjave ni intervjue za medije. Njena ćutnja joj je i najviše zamerana.
Opozicija i opozicioni mediji zamerili su joj ćutanje na brojne slučajeve: od rušenja objekata u Savamali u izbornoj noći 2016. do nereagovanja na "dokumentaciju“ Aleksandra Obradovića o zloupotrebama sa izvozom naoružanja u toj državnoj fabrici.
Da se ne pojavljuje dovoljno u javnosti, da se ne izjašnjava o značajnim događajima, da ne reaguje na niz slučajeva visoke korupcije u zemlji – bile su kritike koje je već godinama upućuje i strukovno Udruženja tužilaca.
Na sve te prozivke, Dolovčeva je ćutala. Onda je 2020. ukratko objasnila "ćutnju“. Njeno tužilaštvo, kako je tada rekla za "Blic“, "ne bavi se neposrednim gonjenjem mogućih učinilaca krivičnih dela, već prvostepena javna tužilaštva“. I nastavila je da ćuti. Oni koje je htela izjavom da ućutka nastavili su da je kritikuju.
A onda su na red došli i studenti u blokadi, koji su instituciju Vrhovnog javnog tužilaštva u decembru prošle godine zasuli stotinama identičnih pisama u kojima su od Zagorke Dolovac tražili da ispuni deo studentskih zahteva za koje je, kako su tvrdili, ova institucija nadležna.
Među zahtevima bilo je i objavljivanje kompletne dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom nadstrešnice koja se obrušila sa Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. i usmrtila 16 ljudi. Tridesetog decembra prošle godine usledio je odgovor Zagorke Dolovac na pisma studenata: "Tužilaštva u Srbiji izašla su u susret studentskim zahtevima.“
ŠTA SE PROMENILO U POSLEDNJIH ŠEST MESECI?
U to vreme, mediji su već uveliko pisali o sukobima na relaciji vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac – glavni tužilac beogradskog Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović. Ključna tačka sukoba: postavljanje i raspoređivanje kadrova, o kojima odlučuje Visoki savet tužilaštva, po zakonu samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva i tužilaca.
Sukob na relaciji Dolovčeva – Stefanović najviše se prelamao upravo preko Visokog saveta tužilaštva da bi kulminirao sredinom novembra kada je prekinuta sedma redovna sednica VST-a, na kojoj je, između ostalog, trebalo da se biraju tužioci za Apelaciono tužilaštvo u Beogradu, kao i za Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, da bi vrhunac sukoba bilo ukidanje kompletnog konkursa za Tužilaštvo za organizovani kriminal.
U međuvremenu, pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 16 ljudi.
Početkom decembra i prvi javni sukob na relaciji Visoki savet tužilaštva – Više javno tužilaštvo u Beogradu. Razlog: spoljni pritisci na rad Tužilaštva.
Predsednik VST-a Branko Stamenković, koji slovi za kadar Zagorke Dolovac, javno saopštava da taj savet ne može da reaguje na spoljne uticaje bez preporuke Poverenika za samostalnost.
Vesti
10.07.2025. 18:36
"Zabranjen nepirimeren uticaj na sudije"
Reaguje Nenad Stefanović, glavni javni tužilac beogradskog Višeg javnog tužilaštva, saopštenjem: "Poverenik faktički ne postoji, osim na papiru.“ U istom saopštenju, Stefanović poziva sve izborne članove Visokog saveta tužilaštva da podnesu ostavke jer su, kako je naveo, nevršenjem svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti u zaštiti javnih tužilaca od učestalih spoljnih pritisaka "ostali nemi i dozvolili da danas svako može da vređa nosioce javnotužilačkih funkcija“.
"Javni tužioci u Srbiji se osećaju nezaštićeno od napada spoljnih faktora usled inferiornog rada Saveta. Pozivam sve izborne članove VST-a da podnesu ostavke, zajedno sa predsednikom tog organa, jer su odgovorni za atmosferu linča svojih kolega koji svakodnevno postupaju u predmetima u borbi protiv svih oblika kriminaliteta“, saopštio je tada Nenad Stefanović.
Na te tvrdnje odgovara Stamenković, nazivajući ih "potpuno netačnim“.
"Zakonom i podzakonskim aktima propisane su norme kojima je uređen postupak utvrđivanja postojanja neprimerenog spoljašnjeg uticaja koji zahtevaju sprovođenje postupka, predlaganje mera i donošenje odluka od strane Saveta povodom predloga Poverenika za samostalnost. Svaki drugačiji put kojim bi se krenulo zarad publiciteta, a ne činjenica i zakona, predstavljao bi upravo nevršenje ustavnih i zakonskih ovlašćenja članova Saveta“, ocenio je tada Stamenković.
A dalji raskol nastavio se preko sednica VST-a. Pred samu Novu godinu, deveta redovna sednica odložena je do februara jer su se istovremeno "razboleli“ i svi članovi Saveta iz redova istaknutih pravnika i tadašnja ministarka pravde Maja Popović.
U februaru ministarka pravde već je bila u tehničkom mandatu, odnosno ostavci, ali je sednica održana i na njoj je izabran 51 javni tužilac, i to 17 u Prvom, 21 u Drugom i 13 u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, dok je za četiri preostala mesta postignuta načelna saglasnost da četiri ranije izabrana osnovna javna tužioca budu na osnovu zakona premešteni u Prvo i Treće osnovno javno tužilaštvo.
A onda je tek u aprilu, posle još jednog odlaganja, održana prva redovna sednica VST-a u 2025. godini. Izbori za tužioce se i dalje odlažu pa je i po dolasku novog ministra pravde Nenada Vujića sednica na kojoj je krajem maja trebalo da budu izabrani glavni tužioci u osnovnim i višim tužilaštvima u čak 19 gradova Srbije, kao i u Tužilaštvu za ratne zločine, odložena. Uobičajeno, zbog izostanka četvoro članova tog tela, i to ministra Vujića, koji je otputovao u Kinu, kao i troje istaknutih pravnika koji su se razboleli. Ponovo istovremeno.
Hronika
09.07.2025. 15:15
Formiran predmet povodom mučenja devojke ispred Pravnog fakuleta
NADSTREŠNICA: SUKOB NADLEŽNOSTI
U međuvremenu, sukob i oko postupanja u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi.
Krajem februara beogradsko Više tužilaštvo započelo je istragu o tome koliko su nepropisno obavljen tehnički pregled i potvrda o internom prijemu uticali da zgrada koja nije bila bezbedna bude otvorena za putnike. Početkom marta, Nenad Stefanović saopštio je da je Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo optužnicu protiv tri osobe u vezi sa, kako je rekao, "izvršenjem krivičnih dela sa koruptivnim elementom koji su imali za posledicu pad nadstrešnice 1. novembra 2024. godine“.
Optužnica je podignuta protiv Slobodanke K., menadžera za razvoj investicija akcionarskog društva "Infrastruktura železnice Srbije“, predsednika komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu Milutina S. i člana te komisije Biljane K.
Za te iste ljude, Više tužilaštvo u Novom Sadu prethodno je odbacilo krivične prijave.
Dva dana nakon što je Stefanović pokrenuo zasebnu istragu o padu nadstrešnice, Dolovčeva je donela rešenje da kompletan predmet na osnovu rešenja o supstituciji ustupi na dalji rad TOK-u.
Istovremeno, Dolovčeva Stefanoviću izdaje i obavezno uputstvo da Tužilaštvu za organizovani kriminal dostavi i slučaj uhapšenog Milorada Grčića i ostalih zbog zloupotreba u EPS-u.
Međutim, Stefanović dostavlja samo slučaj Grčić, dok slučaj pada nadstrešnice zadržava za beogradsko Više tužilaštvo, a na odluke Zagorke Dolovac ulaže prigovor i podiže optužnicu. Istovremeno započinje i akciju borbe protiv korupcije.
ZVANIČNO O SEDNICI I PORUKE POSREDSTVOM MEDIJA
A onda je usledila čuvena sednica 26. juna, na kojoj se našlo pitanje izbora tužioca za ratne zločine i 19 glavnih tužilaca, praktično šefova tužilaštava, sa koje je Zagorka Dolovac izašla kao gubitnik.
Odlukom većine članova Saveta, poništeni su konkursi za izbore glavnog javnog tužioca za ratne zločine, kao i glavne javne tužioce u osnovnim i višim tužilaštvima u Pančevu, Valjevu, Pirotu, Somboru, Vrbasu i drugim gradovima u Srbiji.
Po običaju, Dolovčeva se nije oglasila. Branko Stamenković jeste, pokušajem da ublaži situaciju.
"Glasanja o pojedinačnim kandidatima nije bilo jer Veće nije imalo potrebnu većinu za donošenje odluke o rang-listama kandidata za izbor glavnih tužilaca. Te rang-liste sastavila je komisija VST-a, a na sednici ih predstavlja jedan član Saveta koji je označen kao izvestilac. To nikako nisu ’njegovi’ kandidati, već je taj član samo određen da istupa ispred komisije koja vrši ispitivanje i rangiranje kandidata. Tek nakon što se glasa za rang-listu, pojedinačni članovi mogu da predlože nekog od kandidata sa liste, ali do toga nije ni došlo pošto same rang-liste nisu imale potrebnu većinu“, rekao je Stamenković.
Oglasio se i ministar pravde Nenad Vujić:
"Manjim izmenama postupka izbora glavnih tužilaca, koje mogu biti urađene u kratkom roku i uz učešće svih članova Saveta i stručne javnosti, postupak izbora može biti vrlo brzo ponovljen i uspešno okončan, bez ikakve sumnje u kvalitet izabranih kandidata. Naglasio bih da mandat glavnog javnog tužioca traje šest godina i da je zato izuzetno važno da se postupak odvija u jasnoj i kvalitetnoj proceduri“, rekao je ministar Vujić.
Izjava ministra u javnosti je protumačena kao dokaz da je i ministar protiv Zagorke Dolovac.
A šta o Zagorki Dolovac misli vlast jasno je iz istovetnih tekstova u nekoliko medija u kojima je samo nekoliko sati posle sednice navedeno da je "nesporno da vrhovna javna tužiteljka više ne uživa poverenje većine članova Visokog saveta tužilaštva, kao i da ovakav razvoj događaja predstavlja jasan signal da je došlo do pucanja zatvorenog kruga koji je napravila Dolovac, a koji je godinama držao tužilaštvo u stanju obamrlosti i pasivnosti“.
U tim tekstovima, Dolovčeva je označena kao najodgovornija za "katastrofalno stanje u tužilačkoj organizaciji, v. f. stanja glavnih tužilaca, nepopunjene sistematizacije, kao i za izostajanje reakcije na političke istupe pojedinih tužilaca i odsustvo zaštite javnih tužilaca od progona od strane uskog kruga oko Zagorke Dolovac“. Opisana je i kao osoba koja već godinama utiče na članove komisije pod njenom kontrolom tako da biraju njene kandidate za tužioce. Za to im je uzvraćala visokim tužilačkim pozicijama. Najvažnija rečenica je pozdravljanje napora većine članova VST-a da dosledno, odgovorno i bez straha nastave sa odbacivanjem svake dalje manipulacije, zloupotrebe i pritiska od strane, kako se navodi, odlazeće strukture Zagorke Dolovac.
ŠTA JE POTREBNO ZA ODLAZAK?
Sa sednice VST-a Zagorka Dolovac otišla je objašnjenjem da ima neodložan sastanak. Od neodložnog sastanka prošlo je četiri dana kada ju je sačekalo razrešenje dužnosti članice Ispitne komisije za pravosudni ispit. Članovi ove komisije biraju se iz redova istaknutih pravnika, a odluku o razrešenju Zagorke Dolovac potpisao je ministar pravde Nenad Vujić.
Dva dana kasnije poruka i od Ane Brnabić: manifestacija polaganja zakletve novoizabranih tužilaca u Skupštini Srbije na kojoj je trebalo da učestvuje i Zagorka Dolovac otkazana je bez navedenog razloga.
Da li je sve to samo poruka vlasti ili put ka smeni Zagorke Dolovac, kojoj mandat ističe 2027.
Procedura za smenu vrhovne tužiteljke je dosta kompleksna i, kako objašnjavaju stručnjaci, najpre bi podrazumevala postupak u kome bi se morala utvrditi njena odgovornost, a onda bi bar osam od ukupno 11 članova Visokog saveta tužilaštva moralo da podrži predlog o njenom razrešenju. Na kraju tog postupka je Skupština Srbije, kojoj Savet šalje predlog o razrešenju, a poslanici o tome glasaju i donose konačnu odluku.
Šta će od toga biti, ostaje da se vidi.
Vesti
03.07.2025. 14:40
"U Srbiji se već duže vreme sistematski krše ljudska prava"
Plata od 700.000, trosoban stan, depoziti
Kada je 2010. godine postala republički javni tužilac, Zagorka Dolovac prijavila je platu od 142.000 dinara, uz dodatne 34.000 kao ispitivačica na pravosudnom ispitu, objavio je portal 021.rs. Tada je u imovinskoj karti imala i jednosoban stan od 40 kvadratnih metara koji je stekla kupovinom. Plata je polako rasla, 2012. godine je ugovorom o poklonu upisala vlasništvo nad dvoiposobnim stanom, dok je prethodni stan prestao da bude u njenom vlasništvu. Kupovinom trosobnog stana od 96 kvadrata, prema pisanju 021.rs, sa polovinom vlasničkog udela, mogla je da se pohvali 2022. godine. Sada joj je plata porasla do gotovo 700.000 dinara.
U imovinskoj karti navodi se da ima depozite u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu. Odranije u Beogradu koristi jednosoban stan koji joj je dat na korišćenje po osnovu javne funkcije.
Utvrđivanje dostojnosti Predraga Ćetkovića
Na poslednjoj sednici VST-a odlučeno da se zakaže vanredna sednica za utvrđivanje dostojnosti člana Saveta iz reda istaknutih pravnika Predraga Ćetkovića, protiv kojeg je predsednik Narodne stranke i advokat Vladimir Gajić ranije podneo krivičnu prijavu. Gajić je prijavom obuhvatio i vrhovnog javnog tužioca Zagorku Dolovac i glavnog apelacionog tužioca u Novom Sadu Tatjanu Lagumdžiju jer je, kako tvrdi, Dolovčeva na nagovor Lagumdžije zaustavila istragu zbog pranja novca protiv Ćetkovića koju je vodilo tužilaštvo za organizovani kriminal. Predsednik Narodne stranke rekao je i da Ćetković u svojoj biografiji taj podatak nije naveo te da je time doveo u zabludu i Odbor za pravosuđe u postupku izbora za istaknutog pravnika u VST-u. Narodna stranka, u skladu sa Ustavom, podnela je 14. maja narodnu inicijativu Skupštini Srbije za utvrđivanje odgovornosti vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac zbog nevršenja javne funkcije.
Biznis
05.06.2024. 13:12
Koliko zarađuju SUDIJE U SRBIJI, a koliko u regionu
Komentari
