Biznis
27.09.2016. 08:53
ekspres
LIČNI BANKROT: Spas ili prečica do siromaštva
Šansa za novi početak - to je ono što bi građanima koji grcaju u dugovima zbog kredita, neplaćenih računa ili gubitka posla i primanja trebalo da omogući lični bankrot. Međutim, ekonomisti i udruženja za zaštitu potrošača upozoravaju...
Prezaduženi građani u Srbiji uskoro bi mogli da proglase lični bankrot i tako dobiju stečajnog upravnika, koji bi im do oporavka kućnog budžeta vodio finansije. Šansa za novi početak - to je ono što bi građanima koji grcaju u dugovima zbog kredita, neplaćenih računa ili gubitka posla i primanja trebalo da omogući lični bankrot.
Međutim, ekonomisti i udruženja za zaštitu potrošača upozoravaju da se ne radi o čarobnom štapiću koji će obrisati sva dugovanja građana, nego o teškom i, najčešće, dugom postupku, a model ličnog bankrota uključuje staratelja, tutora ili stečajnog upravnika, kako se različito nazivaju osobe koje bi vodile finansije građanina, koji zbog nemogućnosti da i dalje plaća svoje dugove - proglašava bankrot. Dakle, prezaduženoj osobi ostavljaju se samo sredstva dovoljna za život dok se njegova imovina u određenom roku ne proda kako bi se namirila potraživanja poverilaca.
U Narodnoj banci Srbije kažu da je u skladu sa Akcionim planom Vlade za sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita planirano da se izradi studija o opcijama u pogledu uvođenja ličnog stečaja, kao i o uporednoj praksi drugih zemalja, a tek nakon toga da se na osnovu te studije donese odluka da li je ovaj postupak primeren domaćim uslovima.
- Odgovorno telo za sprovođenje ove aktivnosti jeste međuinstitucionalna Radna grupa za izradu strategije za rešavanje problematičnih kredita, koja će izrađenu studiju predstaviti Vladi Srbije i Narodnoj banci Srbije. Zbog toga u ovom trenutku ne želimo da prejudiciramo odgovore niti potencijalna rešenja. Ono što je nesporno jeste da u ovom segmentu nema najboljih rešenja već samo dobrih praksi, od kojih treba iskoristiti ono što odgovara za svaku zemlju. Imajući u vidu navedeno, Narodna banka Srbije, u saradnji sa nadležnim ministarstvima i međunarodnim finansijskim institucijama, ići će ka rešenju koje će biti primereno našim uslovima. Napominjemo da će NBS, kao i do sada, sva pitanja iz svoje nadležnosti pažljivo razmatrati sa ciljem očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, a posebno sa dužnom pažnjom, sa ciljem očuvanja dostignutog stepena zaštite, odnosno zakonom garantovanih prava korisnika finansijskih usluga - kaže se u saopštenju NBS poslatom Ekspresu.
Dužnik mora imati dovoljno sredstava za život jer se dešava da banka zaduženom građaninu uzima kompletan iznos plate, a po zakonu je dozvoljeno dve trećine primanja, kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva"
Sindikati i udruženja za zaštitu građana upozorili su na nelogičnosti koja se mogu pojaviti, a jedna od njih jeste da se žiranti neće osloboditi obaveza čak i ako se dužniku otpiše dug. Postoje, naravno, i mogućnosti zloupotrebe ukoliko, recimo, prezadužena osoba prenese imovinu na drugu osobu, radi na crno ili slično.
- Treba dodatno zaštititi dužnike - smatra Dejan Gavrilović, predsednik "Efektive", udruženja bankarskih klijenata i organizacije potrošača.
- Nije dovoljno samo proglasti lični bankrot i dobiti tog staratelja koji će dalje voditi računa o finansijama dužnika, nego definisati funkciju staratelja u potpunosti, da on ima ingerencije da proceni da li je visina duga koju dužnik ima prema poveriocima realna jer često se dešava u slučaju banaka ili javnih komunalnih preduzeća da potražuju dugove koji nisu po zakonu i koji nisu realni. Dužnik mora imati dovoljno sredstava za život jer se dešava da banka zaduženom građaninu uzima kompletan iznos plate, a po zakonu je dozvoljeno dve trećine primanja - upozorava Gavrilović.
PROČITAJTE JOŠ:
Pojedini stručnjaci ističu da bi dobar model ličnog bankrota trebalo da bude i rešenje za dužnike koji više nisu u stanju da vraćaju svoj dug, ali ističu i da postoji velika verovatnoća da će te ljude jednog dana kada izađu iz loše teške finansijske situacije sačekati siromaštvo. Stoga je jedino održivo rešenje razvijanje ekonomije, otvaranje novih radnih mesta i povećanje životnog standarda građana.
- Uvođenje instituta ličnog bankrota za građane Srbije ne bi donelo ništa novo jer već postoje prihvatljiva rešenja za klijente banaka koji imaju finansijske probleme - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banka Srbije.
Za građane koji imaju probleme u plaćanju kredita već postoji mogućnost da se dogovaraju sa bankama o reprogramu, refinansiranju ili dobijanju određenog grejs perioda u otplati zajmova. Uz čitav niz mogućnosti koje klijenti mogu da koriste najvažnije je da se građanima omogućava da zadrže lični integritet i suverenitet u raspolaganju finansijskim sredstvima. Mislim da je to zasad kod nas prihvatljivije od institucije ličnog bankrota. Percepcija ličnog bankrota kod većine građana Srbije "veoma je pogrešna i naivna" zato što većina građana proglašavanje ličnog bankrota doživljava kao "oslobađanje obaveza koje neko ima. Proglašenje ličnog bankrota ne znači otpisivanje dugova već gubitak suvereniteta u raspolaganju sopstvenim sredstvima, a institucija ličnog bankrota pretpostavlja da neko ko ima ozbiljne probleme u plaćanju obaveza "dobija upravitelja koji onda upravlja finansijama onoga ko je proglasio lični bankrot".
U slučaju da neko proglasi lični bankrot, tada taj upravitelj upravlja svim novcem koji stigne na račun bankrotiranog lica, pojasnio je Dugalić.
- Kad vi hoćete da kupite nove cipele, on kaže: "Pa imaš još jedne cipele koje nosiš. A godišnji odmor? Zaboravi godišnji odmor!" U Srbiji postoji i "lični momenat" zato što je naša sredina prilično konzervativna i kada neko, eventualno, proglasi lični bankrot, to znači nije u stanju da vodi svoje finansije. U ovoj sredini u kojoj mi živimo to je veoma negativna ocena i slika o licu koje proglasi lični bankrot - smatra Dugalić.
Ekonomisti, međutim, ne mogu da se saglase o tome da li je dobro ili loše da se i u Srbiji donese zakon o ličnom bankrotu za prezadužene građane, pa tako Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije, smatra da bi to bila "dobra stvar", dok Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije, upozorava da to nije "naivna stvar".
- Neko ko bi po osnovu duga finansijskoj instituciji mogao da izgubi svu imovinu, ako bi postojao lični bankrot, bio bi zaštićen u smislu da mu mora biti obezbeđeno da ima mesto za spavanje, viljušku, kašiku, nož... To bi mu pomoglo da preživi - kaže Nikolić.
Hipotetički, smatra Nikolić, tamo gde nema ličnog bankrota, banka može baš sve da uzme čoveku koji nije u stanju da isplati dugovanja.
- A banke se najčešće obezbede pomoću hipoteke, administrativne zabrane na platu, a ima i zaloga. Pa ako je dužnik stavio hipoteku i ne može da plaća kredit, cela kuća otići će na doboš. A, na primer, u slučaju ličnog bankrota, hipoteka ili administrativna zabrana na platu ne bi važila u potpunosti, već bi se odnosila na deo kuće, odnosno plate. Imao bi bar pravo na nužni smeštaj i minimalna primanja - dodaje Nikolić.
Lični bankrot proglašava se kada dužnik više ne može da izmiruje obaveze prema bankama, Poreskoj upravi, Javnim komunalnim preduzećima... Na prodaju se nudi imovina i imenuje stečajni upravnik koji brine i o njegovim finansijama, a dužniku se ostavlja deo novca potreban za egzistencijalni minimum i on ima pravo da zadrži deo imovine koji je izuzet od stečaja
S druge strane, profesor Musabegović upozorava na to da lični bankrot "nije naivan", pa čak ni psihološki, jer tako javno pokazujete da niste sposobni da vodite svoje finansije, što dalje znači da će vaša porodica morati da sluša novog staratelja kog će joj dodeliti država.
- Kada proglase bankrot, građani proglašavaju da nisu sposobni da izvršavaju svoje obaveze, što ima svoje posledice. To ne znači da ste se oslobodili dugova već dobijate zakonskog staratelja koji od tog trenutka vodi računa o vašim privatnim finansijama. Od tog trenutka dobijaćete samo onoliko novca koliko vam je potrebno za najneophodnije namirnice, dok će ostalo ići na otplatu duga - objašnjava Musabegović.
Taj dug se tako restrukturira, dodaje Musabegović, i razlaže se u zavisnosti od toga koliki su mesečni prihodi.
Prema njegovim rečima, poverioci mogu biti država, komunalna preduzeća, svi koji su pružili robu ili uslugu a to im nije plaćeno.
- Na kraju, dug svakako mora da se vrati sa pripadajućim kamatama - upozorava Musabegović, koji navodi da u Srbiji ima između 100.000 i 150.000 prezaduženih građana. Profesor objašnjava da postoje i načini da se predupredi lični bankrot i dodela staratelja, a najjednostavnije je, kaže, početi od toga da zapisujete sve prihode i sve troškove - i to od računa za hleb do struje.
- Tako u toku meseca svako može i sam da uštedi i da ne čeka staratelja jer će on to isto uraditi - navodi Musabegović.
Hrvatska je, kako kaže, to uvela, ali i tamo, uprkos dugovima, malo je onih koji javno priznaju da ne umeju da vode kućni budžet.
Trebalo bi, takođe, praviti i razliku između dužnika koji izbegavaju plaćanje svojih obaveza i onih koji jednostavno tuđom krivicom nisu u stanju da izmire dugove, pa i onih koji su propustima države dovedeni u lošu finansijsku situaciju.
- Lični bankrot trebalo bi posmatrati kao alat u korist dužnika kroz koji će oni moći da "okrenu novi list" i stave tačku na problematičnu finansijsku situaciju u kojoj se nalaze, kao i način za rešavanje nenaplativih kredita, kaže Dušan Uzelac, autor portala Kamatica.
- Budući da je ovo za nas nešto novo i da je odnos javnosti prema ličnom bankrotu negativan, verovatno će proći mnogo vremena dok zaživi u praksi. Međutim, za razliku od stečaja pravnih lica, gde se celokupna imovina dužnika rasprodaje, a on prestane da postoji, stečaj nad imovinom fizičkog lica podrazumeva i finansijsku rehabilitaciju prezaduženih pojedinaca. Za fizičko lice stečaj može predstavljati šansu za novi finansijski početak - objašnjava Uzelac.
Inače, razlozi zbog kojih kod nas još nije donet ovakav propis, po mišljenju dela stručne javnosti, jeste i to što tako osetljivi zakoni zahtevaju besprekorno funkcionisanje državnog i sudskog sistema, ali i veću platežnu moć građana. U zemlji u kojoj se minimalnom zaradom teško mogu pokriti računi za stan od 80 kvadrata, a prosečna plata ne pokriva ni statističku potrošačku korpu, teško se može govoriti o sprovođenju takvog zakona. Takođe, u našoj zemlji problematika prezaduženih zasad je regulisana i Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, a tu je tačno propisano šta se može oduzeti a šta ne. Ne oduzimaju se odeća, obuća, predmeti za ličnu upotrebu, hrana, kao i ogrev za tri meseca, a ne može se oduzeti više od dve trećine plate ili penzije. Ako dužnik prima minimalac, onda mu se oduzima polovina, a to će dužniku ostaviti i staratelj.
ANGLOSAKSONSKI ILI KONTINENTALNI MODEL
U svetu postoje dva koncepta ličnog stečaja - anglosaksonski i kontinentalni. Kad u SAD pojedinac zapadne u dužničku krizu, povereniku predaje svu imovinu, a dugovi mu se po okončanju stečaja otpisuju. Evropski model je drugačiji. Prezaduženi se predaje u ruke supervizora, prodaje mu se imovina, nastavlja da radi i otplaćuje dugovanja. Supervizor, inače, određuje i sumu novca koja je dovoljna za preživljavanje.
HRVATSKO ISKUSTVO
U Hrvatskoj, gde je usvojen Zakon o ličnom bankrotu, u blokadi je bilo gotovo 317.000 građana koji su dugovali oko 3,7 milijardi evra. Kod nas je situacija nešto bolja, mada lista dugovanja, prema nekim podacima, izgleda tako da građani po osnovu kredita u docnji, struje i grejanja duguju oko pola milijarde evra.
PROČITAJTE JOŠ:
ANALIZA, MALAGURSKI: Šta je Srbiji doneo strani kapital ili Investiranje u investitore
Komentari
