Prelomna tačka
Ne odustajmo od Zemlje!
Usred konstantnih priča o zagađenju često zaboravljamo da se u svetu životne sredine dešavaju i pozitivne promene.
Iako ljudska aktivnost i dalje predstavlja veliku pretnju prirodnom svetu, postoje svetli primeri koji pružaju nadu.
Možda će 2024. biti prva godina u kojoj je globalna temperatura prešla prag od 1,5°C iznad predindustrijskog proseka. Ipak, uprkos ovome, neki naučnici veruju da postoji razlog za “oprezni optimizam“.
Pored negativnih prelomnih tačaka koje bi mogle pogoršati ekološku krizu, postoje i pozitivne prelomne tačke koje nam mogu pomoći da izbegnemo najgore scenarije.
Čak i male promene u ljudskom ponašanju mogu dovesti do značajnih ekoloških pobeda na duže staze. Na primer, u prva tri meseca ove godine prodato je više električnih automobila nego tokom cele 2020. godine.
Društvene promene već su vidljive. U martu, globalno istraživanje pokazalo je da većina ljudi u svim zemljama brine o klimatskim promenama i podržava politike za njihovo rešavanje.
Jedna od ključnih promena je smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
Iako smo na ivici da pređemo prag koji je Pariski sporazum pokušao da ograniči, fosilna goriva polako izlaze iz upotrebe. Krajem 2023. godine naučnici su tvrdili da je svet dostigao važnu prelomnu tačku za solarnu energiju.
Obnovljivi izvori energije sada su na putu da postanu glavni izvor energije u svetu.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, prvi put od početka Industrijske revolucije, globalna potražnja za naftom, gasom i ugljem je u opadanju.
Analiza istraživačke firme “Blumberg NEF“ iz 2024. godine predviđa da su globalni nivoi ugljen-dioksida prošle godine možda dostigli vrhunac.
Prema njihovim rečima, postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine jeste “teško ali ostvarivo“, uz brzi prelaz sa fosilnih goriva.
Studija objavljena pre nekoliko meseci otkrila je da je većina projekata za očuvanje efikasna u smanjenju globalnog gubitka biodiverziteta.