POSLEDICA SUKOBA KINE I SAD: Cena nafte u padu drugu nedelju za redom

POSLEDICA SUKOBA KINE I SAD: Cena nafte u padu drugu nedelju za redom

Shutterstock


Na svetskom tržištu, prošle nedelje, cene nafte pale drugu nedelju za redom, jer se ulagači plaše da će napetosti u trgovinskim odnosima između SAD-a i Kine negativno uticati na rast svetskog tržišta, a time i na potražnju za energentima.

Na londonskom tržištu cena barela prošle nedelje je pala za 5,4 posto, na 68,53 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 2,1 posto, i iznosi 54,50 dolara, Index.hr.

Cene pod pritiskom desetak dana

Pritisak na cene nafte traju već desetak dana, od kada je predsednik SAD-a Donald Trump zapretio Kini uvođenjem carina na 300 milijardi dolara vredan kineski uvoz jer, kako je rekao, Kina dosad u pregovorima nije ispunila ranija obećanja.

Povezane vesti – SAUDIJSKI PRINC GRADI GRAD BUDUĆNOSTI: Veštačka kiša, mesec, dinusaurusi roboti…

Kina je, ipak, početkom prošle nedelje odgovorila slabljenjem juana prema dolaru, što je Trump nazvao valutnom manipulacijom.

Kineska središna banka odredila je, naime, u ponedjeljak kurs iznad 7 juana za dolar, zbog čega je cena kineske valute zaronila na najnižu tačku u poslednjih 11 godina.

kina sad trgovinski rat

Slabljenjem juana kineski proizvodi na stranim tržištima postaju cenovno konkurentniji, dok američki postaju skuplji na kineskom tržištu.

Premda se kasnije kurs juana stabilizovao, a Tramp poručio da se pregovori s Kinom nastavljaju, ulagači se i dalje plaše da će sukob između dve najvećih svetske sile negativno uticati na potražnju za naftom.

IEA: Usporen rast potražnje

Tome u prilog ide i to što je prošle nedelje Međunarodna agencija za energiju (IEA) obavestila da je globalna potražnja za naftom od januara do maja porasla najsporijim tempom od 2008. godine, pritisnuta trgovinskim ratom SAD-a i Kine.

IEA je, takođe, smanjila procenu rasta potražnje za naftom u ovoj i idućoj godini, na 1,1 milion, odnosno 1,3 miliona barela dnevno.

S druge strane, podršku cenama pruža predanost članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i grupa nezavisnih proizvođača na čelu s Rusijom u dogovoru o ograničenju proizvodnje za 1,2 miliona barela dnevno do kraja marta naredne godine.

Povezane vesti – ELEKTRIČNI AUTOMOBILI: Za Evropu svakodnevica, za Srbiju naučna fantastika

Iz Saudijske Arabije poručeno je da će ta vodeća izvoznica nafte u OPEC-u u avgustu i septembru zadržati izvoz ispod nivoa od 7 miliona barela dnevno kako bi se na tržištu uspostavila ravnoteža, a zalihe smanjile.

Iz Ujedinjenih Arapskih Emirata takođe je stigao signal da nameravaju i dalje podupirati mere ravnoteže na tržištu.

Shutterstock

Shutterstock

Proizvodnja nafte u Rusiji i SAD-u

Ipak proizvodnja nafte u Rusiji porasla je u prvoj nedelji avgusta na 1,32 miliona barela dnevno, s 11,15 miliona, koliko je u proseku iznosila u julu. Proizvodnja početkom avgusta nešto je veća nego što se Rusija dogovorila s OPEC-om.

Dok OPEC ograničava proizvodnju, u SAD-u se proizvodnja i dalje kreće daleko od najviših nivoa u istoriji, pa tako SAD potkopava nastojanja OPEC-a da smanjenjem proizvodnje podržava rast cena nafte.

Ipak posljednjih meseci i američki proizvođači smanjuju broj aktivnih bušotinskih postrojenja.

Kompanija Baker Hughes objavila je u petak da je prošle nedelje broj aktivnih postrojenja u SAD-u smanjen šestu nedelju zaredom, i to za šest postrojenja, na njih ukupno 764, najnižu granicu od februara prošle godine.

U istoj nedlji u avgustu prošle godine aktivno je bilo 869 postrojenja.

To pokazuje da neki proizvođači od početka ove godine smanjuju troškove jer se više usmeruju na povećanje zarade nego proizvodnje.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar