Biznis
08.08.2023. 21:05
Biznis
11.09.2023. 21:00
R.E.
Analiza Fajnenšel tajmsa
Posledice rata u Ukrajini: Trpi Rusija, ali trpe i drugi
Rat u Ukrajini počeo je u februaru 2022. godine u trenutku kada su ruske oklopne kolone prešle granicu. Dakle, rat traje duže od godinu i po dana. Koliko će još krvi biti proliveno na ukrajinskom tlu niko ne zna da kaže, međutim, koliko god rat da potraje sve će se na kraju svesti na računicu, čiste brojeve.
Brojevima se uveliko bavimo. Rat je iza sebe ostavio na desetine hiljada mrtvih, milione raseljenih i uzdrmao iz temelja svetsku ekonomiju.
Ljudska je nesreća ta što će dužina trajanja rata zavisiti od toga koliko ekonomija bude mogla da izdrži.
Ekonomija Ukrajine je osakaćena, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda pala je za 30 odsto u 2022. godini, dok se u tekućoj očekuje skromni rast od jedan do tri odsto.
S druge strane, ruska ekonomija je prkosila dvocifrenom padu u 2022. godini kako su neki predviđali. Prema Međunarodnom monetarnom fondu, ruska ekonomija će ove godine porasti 1,5 odsto nakon pada od 2,1 odsto u prošloj godini.
Rusija oseća posledice strogih sankcija Zapada, istina ne u onoj meri kako su, pre svega Evropa i SAD očekivale. Međutim, ne trpi samo budžet države Rusije. Nedavna analiza "Fajnenšel tajmsa“ pokazala je da kompanije iz Evrope i te kako osećaju posledice rata u Ukrajini.
Naime, analiza je pokazala da su najveće evropske kompanije prošle godine pretrpele direktne gubitke od najmanje 100 milijardi evra zbog rata u Ukrajini. Više od polovine ukupnih gubitaka ubeležile su energetske i komunalne kompanije.
Istraživanje godišnjih izveštaja i finansijskih objava iz 2023. za 600 poslovnih grupa pokazalo je da je 176 kompanija ubeležilo obezvređivanje imovine, troškove u vezi sa deviznim kursom i druge jednokratne troškove kao rezultat prodaje, zatvaranja ili smanjenja biznisa u Rusiji. Važno je istaći da ovi podaci ne uključuju indirektne makroekonomske uticaje, poput većih troškova za energiju i sirovine.
Vesti
15.02.2023. 18:10
Koliko je rat u Ukrajini koštao Srbiju i svet
Najveću cenu povlačenja i koncentracije platilo je nekoliko sektora, pre svega grupe u sektoru nafte i gasa. Kako navodi "Fajnenšel tajms“, BP, "Šel“ i "Totalenerdžiz“ izvestili su o ukupnim troškovima od 40,6 milijardi evra.
Komunalne kompanije pretrpele su direktan gubitak od 14,7 milijardi evra, a industrijske, uključujući proizvođače automobila, od 13,6 milijardi, dok su finansijske kompanije, uključujući banke, osiguravače i investicione firme, zabeležile 17,5 milijardi evra otpisa i drugih troškova.
Biznis
16.08.2023. 13:56
I to se desilo: Globalni pad ličnog bogatstva ljudi i broja milionera
Važno je istaći da više od 50 odsto od 1871 kompanije u evropskom vlasništvu u Rusiji pre rata i dalje radi u toj zemlji, sudeći prema podacima koje je prikupila Kijevska škola ekonomije (KSE).
Među kompanijama koje su još prisutne u Rusiji jesu italijanski Unikredit, austrijski Rajfajzen, švajcarski "Nestle“ i britanski "Unilever“.
Istraživačica u KSE-u Ana Vlasjuk smatra da grupe koje još rade u Rusiji preuzimaju veliki rizik. Naime, stroža pravila o izlasku (sa tržišta) koja je Moskva uvela od početka rata učinila su eksproprijaciju verovatnom, a izvlačenje dividendi iz tog poslovanja gotovo je nemoguće, rekla je Vlasjukova.
Ipak, nisu svi na gubitku. Rat je doneo povećanje profita kompanija u sektoru nafte i gasa i vojnoj industriji.
Komentari
