Vesti
15.02.2023. 18:10
Đoko Kesić i Lena Munitlak

Cena rata

Koliko je rat u Ukrajini koštao Srbiju i svet

ukrajina, rusija, cena rata, rat u ukrajini
Izvor: Shutterstock / Miha Creative

Ne baš pouzdana istraživanja kažu da je Srbija zbog rata u Ukrajini u prva tri kvartala prošle godine izgubila milijardu dolara. Neki ugledni ekonomisti veruju da su ti gubici veći i da ih je gotovo nemoguće sagledati.

Koliki su ekonomski gubici Srbije prouzrokovani ratom u Ukrajini? Odgovori na ovo pitanje su veoma kompleksni, objašnjava Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Zvanično, u Srbiji nadležne državne institucije beleže te gubitke kroz rast BDP-a, koji se, umesto projektovanih pet odsto, zaustavio na 2,5 odsto za 2022. godinu. A to je, s obzirom na svetsku krizu prouzrokovanu nerazumnom ekonomskom politikom vodećih ekonomija, ali i pandemijom kovida 19 i ratom u Ukrajini, opet solidan rezultat.

Međutim, u svim ovim projekcijama zanemaruju se važne činjenice, poput one da je Srbija, ophrvana svim pomenutim teškoćama, sprečena u osvajanju novih tržišta, inflacijom koja ruši platežnu moć, kako privrede tako i svakog pojedinca, što sve ukupno utiče na to da se teško mogu sagledati celoviti gubici.

"Recimo, ozbiljan društveni gubitak donosi činjenica da moji studenti dugo već dolaze na fakultet samo kad polažu ispite, nastavu slušaju onlajn, ne dolaze dnevno na fakultet, ne druže se, ne razmenjuju misli i ideje, ne viđaju se ad hok sa profesorima i asistentima, što je nemerljiv gubitak“, objašnjava profesor Savić.

Na nekoliko zvaničnih foruma održanih sredinom prošle godine procenjeno je da gubici srpske privrede u 2020. godini iznose više od milijardu evra. Dok je globalna ekonomska slika sveta znatno sumornija: inflacija je čak i u moćnim privredama poput SAD i Nemačke prešla 10 odsto, a ekonomska depresija proizvedena ratnim sukobima u Ukrajini "najteže je pogodila Ukrajinu i Rusiju“, zatim zemlje EU i Evrope u celini. Jedini istinski dobitnik su Sjedinjene Američke Države.

"To je zvaničan ’utisak’ koji je medijski bitniji od činjenica koje saopštavaju Svetska banka i monitoring MMF-a“, kaže dr Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u autorskom tekstu u "Biznisu“.

"Ekonomske sankcije i trgovinski ratovi su poznati u istoriji. Ilustracije radi, Napoleon je uveo kontinentalni sistem blokade Britanije 1896. godine (da bi na kraju izgubio), Austrougarska je vodila (i izgubila) Carinski rat protiv Srbije od 1906. do 1911, Severna Koreja je pod sankcijama SAD još od ’50-ih godina, Kuba od 1958, Iran je pod sankcijama od 1979, a i SR Jugoslavija je bila pod sankcijama od 1992. godine“, piše Šoškić.

Kakve su realne posledice sankcija koje je Zapad uveo protiv Rusije?

"Ako pogledamo taj najrealniji pokazatelj BDP-a za 2023. godinu, jasno se vidi da je Kina najveća privreda sveta (još od 2017. godine), da je Indija treća, ali i da su Nemačka i Rusija praktično izjednačene na petom mestu, neznatno iza četvrtog Japana. Ruska privreda, dakle, ni izbliza nije mala privreda, veća je za više od 2000 milijardi dolara godišnje od italijanske sa kojom se najčešće (neosnovano i netačno) upoređuje od strane zapadnih analitičara, ali i za oko 1400 milijardi dolara godišnje od britanske privrede...

Ono što, međutim, lako upada u oči jeste da Rusija ima daleko najniži nivo duga od samo 17 odsto u odnosu na BDP, te da je realno nezadužena i najmanje sklona generisanju krize javnog duga… Među posmatranim zemljama, realno najviši suficit trgovinskog bilansa u odnosu na BDP ponovo ima Rusija. Više i od Kine, Japana, Nemačke ili Italije koje su poznate po izvozu svojih proizvoda.

Dakle, i na osnovu sasvim površne makroekonomske analize nad zvaničnim statističkim podacima, trebalo je da bude sasvim jasno da ekonomske sankcije Rusiji neće imati željene rezultate u smislu kreiranja finansijske i privredne krize i bitnog slabljenja ruske privrede, te da će se to pokazati kao sasvim nedelotvorno sredstvo za zaustavljanje rata u Ukrajini.

Tome treba dodati rezultate analize Svetskog ekonomskog foruma o strukturi izvoza Rusije pre pandemije (2019. godine), koja pokazuje da je Rusija realno svetska supersila u domenu proizvodnje energije, sirovina i repromaterijala, i da se na mnogim tržištima nalazi na poziciji dominantnog ili značajnog izvoznika (nafta i naftne prerađevine 190 milijardi dolara, gas – 26,3 milijardi dolara, ugalj – 17,6 milijardi dolara, pšenica (prvi u svetu) – 8,4 milijardi dolara, poluprerađeni proizvodi od gvožđa – 7 milijardi dolara, nikl – 4,03 milijarde dolara, azotna đubriva – 3,05 milijardi dolara, kobalt (drugi u svetu), vanadijum (drugi u svetu), platina, zlato, dijamanti, aluminijum, drvo, magnezijum, cink, tungsten, bakar, titanijum (45 odsto svetske proizvodnje delova za avio i kosmičku industriju).

Na osnovu ovih osnovnih informacija teško da bi bilo koji makroekonomski analitičar mogao da preporuči uvođenje sankcija Rusiji radi postizanja zvanično deklarisanih ciljeva izazivanja ekonomsko-finansijske krize u toj zemlji i zaustavljanja rata u Ukrajini. Lako se može desiti da neke zemlje koje uvode sankcije Rusiji na kraju imaju veće ekonomske štete od pokidanih lanaca snabdevanja u oblasti energije i repromaterijala sa inflatornim i recesionim posledicama, u odnosu na zemlju kojoj su sankcije uvedene. Posebno je problematična dalja politika i pritisci prema drugim zemljama radi uvećavanja bloka zemalja koje uvode sankcije Rusiji jer su, videli smo, sankcije makroekonomski posmatrano očekivano nedelotvorne za realizaciju postavljenih ciljeva.

S obzirom na to da živimo u vremenima u kojima je, čini se, kreiranje utisaka (i iluzija) važnije od realne težnje ka istini, možda su i sankcije preduzete sa ciljem da se kreira utisak da se čini nešto što će dovesti do zaustavljanja rata u Ukrajini dok su realni načini zaustavljanja tog rata, kao što su pregovori i postizanje i poštovanje sporazuma, ostavljeni po strani. I sve to dok jedna velika evropska zemlja i njeni građani trpe ogroman gubitak života i nesaglediva materijalna razaranja…“, piše gospodin Šoškić.

Za razliku od analitičara koji ekonomske probleme vide u geopolitičkom nepristajanju, profesor Šoškić to analizira na čistim ekonomskim pokazateljima. Za portal "nova.rs“ nedavno piše da je srpska privreda ranjiva, ne samo zbog rata u Ukrajini, nego zbog nedostatka ekonomske moći.

"Mi smo vezani ne samo za to šta se događa u okruženju, nego i za tri motora evropske privrede – Nemačku, Italiju, Francusku. Važna je i Austrija. Sve te zemlje su sa potencijalom da uđu u recesiju, što bi se odrazilo i na našu zemlju… Ako imate probleme u snabdevanju, imate trend da inflacija raste, a da u nedostatku repromaterijala i energije dođe do pada produktivnosti“, piše profesor Šoškić.

Koliko je rat u Ukrajini koštao Rusiju, koliko Ukrajinu i ostatak sveta – i šta o tome pišu zapadni analitičari?

Od početka sukoba prošlog februara, veliki deo analiza fokusirao se na uticaj zapadnih sankcija na rusku ekonomiju, kao i na praktične posledice onoga što je postalo pravi egzodus međunarodnih kompanija iz zemlje. Međutim, nedostajalo je odgovora na pitanja o tome koliko je Rusija direktno uložila u ovaj sukob.

Prema podacima "Forbsa“, tokom prvih devet meseci rata Rusija je potrošila oko 82 milijarde dolara. Konkretno, prema podacima koje je "Forbs“ izvukao iz ukrajinskih vojnih procena, Moskva je izdvojila gotovo 29 milijardi dolara za podršku vojsci, potrošila blizu 16 milijardi dolara na plate vojnika i više od devet milijardi dolara za isplatu porodicama poginulih vojnika.

Još 7,7 milijardi dolara otišlo je na podršku porodicama ranjenih u ratu, dok su ogromni gubici vojne opreme ruske vojske na ukrajinskom tlu državu dodatno koštali skoro 21 milijardu dolara.

Šira slika pokazuje da je od ukupnog budžeta Rusije, koji iznosi oko 340 milijardi dolara, gotovo četvrtina otišla na rat u Ukrajini. Cena ruske invazije na Ukrajinu nastavila je da raste, a kako se približava godišnjica početka sukoba, stručnjaci procenjuju da će Rusija ostati ozbiljno finansijski osakaćena ukoliko nastavi sa "specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini.

rat u ukrajini 15.2.2023
Izvor: EPA / SERGEY KOZLOV

Istovremeno, kupovna moć Rusije se smanjuje. Kako ističe "Forbs“, prošlog proleća Rusija je dnevno zarađivala više od milijardu dolara od prodaje nafte i gasa u inostranstvu – više nego dovoljno novca da održi svoju vojnu agresiju na Ukrajinu.

Međutim, kako je rat napredovao, sve više stranih kupaca prestalo je da kupuje energente od Rusije. Ovaj izvor zarade za Rusku Federaciju se isušio, usled niza faktora, od eskalacije zapadnih sankcija do odbijanja ruskih energenata od strane evropskih potrošača (što je primoralo Moskvu da prodaje naftu sa velikim popustom na azijskom tržištu), do povlačenja projekata državnog giganta "Gasproma“.

Rezultat svega toga bilo je smanjenje sredstava koja pritiču u blagajnu Kremlja od skoro 13 odsto, što znatno otežava Moskvi da plati procenjeni mesečni trošak od 10 milijardi dolara za rat u Ukrajini.

Koliko je potrošila druga strana?

Kada se govori o troškovima rata koje je snosila Ukrajina, ili makar o procenama tih troškova, do njih je teže doći. Najznačajniji razlog je to što se od samog početka invazije na Ukrajinu u tu zemlju slivaju ogromne količine strane pomoći, primarno iz SAD, EU i Velike Britanije.

Bez podrške zapadnih zemalja, održivi odbrambeni napori slični onome čemu je svet bio svedok verovatno bi bili nezamislivi. SAD su u Ukrajinu od početka sukoba uložile više od 100 milijardi dolara, delom u novčanoj pomoći, a delom u naoružanju. Ovakva situacija dovela je do spekulacija da se u Ukrajini zapravo vodi rat preko posrednika, takozvani proksi rat, u kome su stvarni učesnici SAD i Rusija, dok je Ukrajina samo plodno tlo na kojem se ovaj konflikt dešava.

rat u ukrajini 15.2.2023
Izvor: EPA / SERGEY SHESTAK

Ipak, neki se sa time ne slažu, poput Vladimira Rauta, predavača na Univerzitetu Reding, koji je za Al Džaziru rekao: "Zastupnički ratovi su indirektni ratovi, koji se često vode prikriveno, poricano i van granica međunarodnog prava. Američko-ukrajinsko partnerstvo je klasičan slučaj vojne i ekonomske bilateralne pomoći.“

Međutim, teško je pratiti koliko se tačno novca izdvaja iz evropskih zemalja za rat u Ukrajini. Nemačka predstavlja poseban izazov u takvoj računici, uglavnom zato što Berlin predaje vojnu opremu iz zaliha koje su odavno povučene ili otpisane – i stoga nemaju trenutno važeću procenu cena. Na primer, Nemačka isporučuje teško naoružanje poput protivtenkovske opreme i protivvazdušnih projektila, ali i lakše kao što su mitraljezi, ručne bombe i municija.

Vlasti daju detaljan pregled isporuka na svojoj veb-stranici, ali uz mali problem, nigde ne stoji vrednost opreme koja je isporučena Ukrajini.

Prema zvaničnim podacima Kiel instituta za svetsku ekonomiju, SAD definitivno stoje na vrhu liste po vrednosti poslate pomoći Ukrajini, sa 24 milijarde dolara. Na drugom mestu je Velika Britanija, sa uložene 4,4 milijarde dolara. Na trećem mestu je Nemačka, sa procenjenih 2,5 milijardi dolara.

Koliko je rat koštao svetsku ekonomiju?

Van direktnih investicija u jednu ili drugu stranu u ratu u Ukrajini, ovaj sukob imao je veliki uticaj na svetsku ekonomiju uopšte.

Taman kako je krenuo spor i bolan oporavak od pandemije i svega što je ona donela sa sobom u polju ekonomije, rat u Ukrajini doneo je nove izazove i dodatno usporio već težak oporavak svetske ekonomije. Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je, pre svega, skok cena energenata, što je oslabilo potrošačku moć domaćinstava u evropskim zemljama, ali i šire. Konflikt je dislocirao lance snabdevanja, izazvao nestašicu hrane i drugih osnovnih potrepština i uzdrmao tržišta širom sveta.

Prema procenama OEBS-a, rast globalne ekonomije u 2022. i procenjeni rast za 2023. godinu zaostaju za predratnim procenama za oko jedan odsto. Iako razlika deluje mala, nimalo nije bezazlena.

Ova razlika znači da će rat i njegove posledice koštati svet ekvivalentno vrednosti ekonomske proizvodnje koju ostvaruje celokupna francuska privreda tokom te dve godine.

Rusko-ukrajinski rat imao je dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju. Poremećaji u lancima snabdevanja i nestašice robe doveli su do povećanja inflacije i smanjenja ekonomskog rasta. Rat je takođe doveo do pada potrošačke moći jer su ljudi primorani da troše više na osnovna dobra i usluge, poput hrane i energenata, a manje na druge, "luksuzne“ kategorije proizvoda i usluga“, pišu zapadni mediji.

Kad je Srbija u pitanju, Severnoatlantskom savezu rat u Ukrajini je dobrodošao da završi ono što je na Kosovu počeo u proleće 1999. godine. Srbija je pred ultimatumom: da se uzajamno prizna s NATO državom Kosovo, da Rusiji uvede sankcije, a da zauzvrat ima odškrinuta vrata za prijem u EU, što se, po proceni stranih i domaćih političkih analitičara, nikad neće dogoditi. U slučaju Srbije svi svetski moćnici se bave geopolitikom, mada po pitanju ekonomske krize ni u svom dvorištu nemaju valjane odgovore na važna pitanja. Vođi čopora bitno je da odbrani presto svetskog hegemona. O ekonomskoj krizi ni pomena!

I u Srbiji, od početka 2023. malo ko se javno bavio ekonomskom projekcijom zemlje i posledicama rata u Ukrajini. Poslednji razgovori vođeni su jula prošle godine na tribini "Ekonomske posledice rata u Ukrajini“ u Beogradu. Glavna ekonomska tema bila je – kako pronaći alternativu za ruske energente, koja je jasno pokazivala nemoć i nedostatak kreacije.

Branimir Jovanović, predstavnik Instituta za međunarodnu ekonomiju u Beču, rekao je da "ukoliko se rat u Ukrajini nastavi i u narednoj godini, posledice će biti velike. Inflacija će biti visoka i dalje, a posledice koje vidimo sada, kao što su velike kamatne stope i skok cena, biće još lošije ako se rat nastavi... Ono što može da se uradi jeste da se nađu alternativni izvori energije za ruski gas. Na primer, uzimanjem gasa iz drugih zemalja i slično. Mora da se radi na smanjivanju zavisnosti uopšte od gasa, ne samo iz Rusije. Obnovljivi izvori energije su rešenje, ali Srbija ne radi na tome dovoljno.“

Važna tema s recikliranim idejama. Na sličnu temu ogromna većina razgovora, bez odgovora koji nude opipljivu nadu, održana je širom Evrope. Međutim, jedino za Srbiju lepi se đavolji rep. Gospodin Branimir Jovanović ne slučajno konstatuje: "Nema dileme da Srbija pokušava da sedi na dve stolice, da bude u dobrim odnosima i s EU i s Rusijom, zbog toga će osetiti ekonomsku krizu jače nego ostale zemlje u regionu, zato što ima veće veze sa Rusijom nego bilo koja druga zemlja u regionu. Ipak, vidimo da EU ništa ne preduzima protiv Srbije.“

Istina gospodin Jovanović je tada u Beogradu na pomenutom savetovanju još rekao da je "čak i u doba pandemije Srbija imala dobar BDP iz stranih investicija. Od stranih investitora je Srbija imala čak četiri odsto BDP-a. To je rizik koji nosi politika sedenja na dve stolice. Tako gubi međunarodni ugled i strane investicije“.

Zoran Drakulić, predsednik kluba "Privrednik“, na toj sesiji je ocenio da "rat u Ukrajini nije rat protiv nacionalizma, već da je to rat za resurse. Rusija i Ukrajina su glavni svetski snabdevači žitaricama. Ali cene energenata rastu, uvedete li sankcije Rusiji, morate biti svesni toga da ćete doći u krizu“, rekao je Drakulić.

Ekonomski novinar Aleksandar Milošević je energiju naveo kao glavni ekonomski problem Srbije i "nemogućnost EPS-a da proizvede dovoljne količine struje, zbog lošeg rukovođenja i havarija koje smo imali prošle godine“.

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta, zabrinuta je za pozicioniranje Srbije u vezi s ratom u Ukrajini: "Možemo izgubiti šansu velikog prebacivanja proizvodnih kapaciteta u naš region, to je počelo kovidom. To se sada za vreme rata u Ukrajini pojačalo, međutim, vidi se trend da će investicije ići ka zemljama sa kojima se imaju prijateljski odnosi, gde ne postoji rizik. Mi tu nismo percipirani kao prijateljska zemlja, imajući u vidu naš otpor da uvedemo sankcije Rusiji.

Sesija "Ekonomske posledice rata u Ukrajini“ je malo obeshrabrujuća, iz nje se ne vidi mnogo šta. Međutim, uvek je korisno razgovarati.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Isporukom teških tenkova Ukrajini Zapad ušao u rat s Rusijom?
1

Mediji pišu

04.02.2023. 16:45

Isporukom teških tenkova Ukrajini Zapad ušao u rat s Rusijom?

Iako to Berlin i Pariz odlučno demantuju, neki mediji i političari u Evropskoj uniji smatraju da su isporukom najubojitijih tenkova Ukrajini Evropa i NATO ušli u direktan rat s Rusijom, što znači i veliku pretnju da se oružani sukob rasplamsa na ceo stari kontinent.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
23°C
20.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve