Biznis
16.08.2023. 10:18
Biznis
19.08.2023. 19:05
R.E
Centralna banka
Ruski napori za obuzdavanje inflacije u ratnom periodu
Godinama je Ruska centralna banka vešto štitila privredu zemlje u periodima krize, drastično podižući kamatne stope, ograničavajući kretanje novca ili preuzimajući posrnule banke. Brzi, oštri potezi preneli su jasnu poruku da će, uprkos sve gorčim ekonomskim sukobima sa Zapadom, ekonomska stabilnost biti održana po svaku cenu.
Nedavno je dugogodišnja i veoma cenjena šefica Ruske centralne banke Elvira Nabiulina ponovo krenula asertivno, najavljujući treće najveće povećanje kamatne stope u deceniji kako bi podstakla rublju i zaustavila galopirajuću inflaciju. Ipak, ovoga puta njeni agresivni potezi imali su vrlo malo neposrednog uticaja na tržišta.
Postupci centralne banke podvukli su ozbiljnost situacije sa kojom se suočavaju ruski ekonomski zvaničnici dok pokušavaju da obuzdaju seizmičke sile koje je pokrenula invazija predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu. Rat je ostavio nadležnima naizgled nemoguć niz zadataka: održavanje ekonomske stabilnosti uz finansiranje ratne mašinerije i suočavanje sa zapadnim sankcijama i kako ukrotiti inflaciju bez guranja privrede u recesiju.
Banka je podigla referentnu kamatnu stopu za 3,5 procentnih poena na 12 odsto. Visoke kamatne stope podižu troškove zaduživanja, inhibirajući potrošnju. To, zauzvrat, usporava privredni rast i može da obuzda inflaciju. Ali politička razmatranja mogu gurnuti u suprotnom pravcu, za niske kamatne stope koje stimulišu potrošnju i održavaju privredu u pokretu.
Rublja se skromno oporavila nakon ove objave; nakon pada na 100 za dolar u ponedeljak, dostigla je 97 u utorak.
Poslovni ljudi su kritikovali sve veći trošak zaduživanja, a ekonomisti su rekli da su faktori koji slabe rublju bili toliko moćni da povećanje kamatne stope neće uspeti da postigne ciljeve koje je postavila Nabiulina. Njeni politički klevetnici su u međuvremenu pojačali svoje napade, optužujući šeficu centralne banke ove nedelje da je ili otišla predaleko ili nedovoljno daleko da odbrani rusku valutu.
"Sve dok prioritet vlade ostaje potrošnja na ratne napore, centralnoj banci će biti veoma teško da spreči pregrevanje privrede", rekao je Lijam Pič, viši ekonomista za tržišta u razvoju u "Kapital ikonomiksu" u Londonu. On je dodao da promena kamatnih stopa neće imati željene efekte ukoliko vlada ne smanji potrošnju, što je malo verovatno da će učiniti pre zakazanih predsedničkih izbora sledeće godine.
Biznis
14.08.2023. 20:05
Ruska rublja na najnižem nivou od prvih dana rata u Ukrajini
Ekonomski zvaničnici širom sveta, uključujući i one u Sjedinjenim Državama, primorani su da prave kompromise između suprotstavljenih prioriteta i sve više su podvrgnuti političkim pritiscima.
Ali balansiranje ideja Nabiuline i drugih ruskih ekonomskih lidera posebno otežava Putinova odlučnost da vodi najveći kopneni rat u Evropi od Drugog svetskog rata uz očuvanje fasade nacije u miru. Uprkos hiljadama poginulih Rusa, vlada koja odbija da sukob nazove ratom je naporno radila kako bi omogućila većini građana da nastave sa svojim životom kao i obično i da spreči bilo kakvo javno preispitivanje razloga za rat.
Rat je izazvao talase zapadnih sankcija i egzodus kapitala i radnika – i stranih i ruskih.
Nekoliko dana nakon invazije u februaru 2022. godine centralna banka podigla je kamatne stope za više od 10 procentnih poena i privremeno ograničila trgovinu valutama, drastične poteze radi zaštite privrede od početnog šoka. Taj potez je uglavnom funkcionisao, sprečavajući rusku ekonomiju od kolapsa. Nakon početnog pada, rublja se stabilizovala.
Biznis
03.02.2023. 13:31
Zbog čega je Moskva odobrila Srbiji otplatu ruskih kredita u rubljama
Ipak, kako je invazija prerasla u rat, centralna banka je ponovo počela da snižava stope, odražavajući želju Kremlja da održi narodnu podršku ratu u Ukrajini. Javna potrošnja je procvetala, omogućavajući fabrikama da podignu plate i zaposle više radnika za ispunjavanje vojnih naloga, a vlada je Rusima dala pristup jeftinim hipotekama i drugim subvencijama.
Vlada je u prvih pet meseci ove godine potrošila 50 odsto više, u rubljama, nego u istom periodu 2021, iako su državni prihodi naglo pali zbog naftnih sankcija.
Ta preterana potrošnja stavila je više novca u džepove običnih Rusa, iako domaća proizvodnja nije bila u stanju da zadovolji novu potražnju za robom i uslugama. To doprinosi inflaciji, koja je porasla na prosečno 7,6 odsto godišnje u poslednja tri meseca, kada se koriguje za sezonska odstupanja, prema centralnoj banci, znatno iznad godišnjeg cilja od četiri odsto.
Inflacija i slabljenje rublje takođe su hranile jedna drugu. U nemogućnosti da zadovolje svoje potrebe na lokalnom nivou, kompanije i pojedinci su se okrenuli uvozu, često plaćajući više cene da bi zaobišli sankcije. To je podstaklo tražnju za stranom valutom i oslabilo rublju, što dodatno podiže cenu uvoza.
Obično slaba valuta podstiče izvoz, čineći proizvode jedne zemlje jeftinijim u inostranstvu, ali sankcije su oštro ograničile mogućnost ruskih proizvođača da prodaju na inostranim tržištima.
Svet
24.07.2023. 17:11
Rusija uvodi digitalnu rublju
Dok je inflacija u Rusiji i dalje ispod one koju su Sjedinjene Države i veći deo Evrope iskusili tek početkom ove godine, brz tempo povećanja cena stvorio je percepciju da centralna banka gubi kontrolu u opasnom trenutku za ekonomiju.
Ruska valuta je takođe pod pritiskom tekućeg bekstva kapitala. Suočeni sa neizvesnom budućnošću, mnogi Rusi su premestili svoju ušteđevinu u inostranstvo od izbijanja rata, prenevši više od milijardu dolara za tri dana nacionalnog nemira krajem juna, prema podacima centralne banke, kada su se "Vagnerovi“ plaćenici pobunili protiv vojske.
Rublja je u dugom, stabilnom padu od početka januara, kada je nakratko trgovala na manje od 70 za dolar. U ponedeljak, kada je simbolično prešla prag od 100 za dolar, nekoliko ruskih političara okrivilo je Elviru Nabiulinu za pad.
Glavni ekonomski savetnik Kremlja rekao je da valuta gubi na vrednosti jer je centralna banka davala preterano jeftine kredite, ne pominjući ulogu vlade u podsticanju ratnog kreditnog buma. "Jaka rublja je u interesu ruske ekonomije“, napisao je savetnik Maksim Oreškin u kolumni koju je objavila državna novinska agencija TASS.
Komentari
