Biznis
25.11.2022. 15:05
Rade Jerinić

Vučić i Alijev

Srbija će dobijati gas iz Azerbejdžana

gas, Azerbejdžan
Izvor: Shutterstock

"Sada je Ilham najpopularniji čovek u Evropi. Pomalo sam ljubomoran, neverovatne promene su se dogodile. Ranije nisu imali vremena za njega, a sada je sve vreme rezervisano za njega kako je potreban gas. Znam da je pametan i sve vidi i razume. Mene zovu samo oko Kosova kada treba neko da me lupi po glavi, a njega zovu što ga vole i mole“, izjavio je više u zbilji nego što se šalio Aleksandar Vučić na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Azerbejdžana.

Sasvim je sigurno da je ovaj državnik danas rado viđen i drag gost u svakoj evropskoj prestonici jer zemlja koju vodi je u ovom trenutku ključna za budućnost, bar onu energetsku, Starog kontinenta. Od invazije Rusije na Ukrajinu jasno je bilo da je jedna od velikih slabosti Evropske unije u odnosu na Rusiju zavisnost od ruskih energenata. Zapad je doneo odluku da se sa tom energetskom zavisnošću prekine tako što će se, bez obzira na cenu, u kratkom vremenskom periodu razviti alternativni načini snabdevanja Evrope pre svega gasom i to iz regiona Istočnog Mediterana, Katara i Kaspijskog regiona.

U ovom trenutku Azerbejdžan izvozi više od 22 milijarde kubika gasa godišnje, a više od polovine pomenute količine proguta Evropa. U narednih nekoliko godina planirano je da izvoz poraste na bar 35 milijardi kubika godišnje i da celokupna razlika završi na evropskom tlu. Jasno je da bilo ko ko vodi računa o energetskoj stabilnosti zemlje mora da stane u red ne bi li dobio bar deo gasa iz Azerbejdžana.

"Zato radimo i na uspostavljanju interkonektora između Srbije i Bugarske da bismo mogli da kupimo značajne količine od prijatelja u Bakuu. Razgovarali smo i o transmisiji električne energije, a razgovaraćemo sa evropskim partnerima da se priključimo, jer se radi o podvodnom kablu ispod Crnog mora, kojim bismo obezbedili energetsku bezbednost“, naveo je Vučić.

Naime, prvog juna prošle godine resorni ministri energetike, Srbije i Azerbejdžana potpisali su u Bakuu sporazume o energetici. Ovi sporazumi su se pre svega odnosili na pitanje snabdevanja gasom preko tzv. južnih koridora. Azerbejdžan je jedan od većih proizvođača gasa na svetu i eksploatiše ogromno gasno polje u Kaspijskom moru, Šah Deniz. Pomenuto polje je među 25 najvećih gasnih polja na planeti. Iz ovog polja gas ka Evropi treba da poteče pre svega kroz Transanadolijski gasovod poznat kao TANAP koji bi dopremao dragoceni energent do Zapadne Evrope preko teritorija Turske, Bugarske, Grčke, Albanije pa preko Jadranskog mora do Italije. Taj gasovod deo je šire inicijative Evropske unije (EU) – Južnog gasnog koridora, koja za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa.

Gas bi od Azerbejdžana do Evrope trebalo da ide deonicama Južnokavkaskog gasovoda, Transanadolskog i Transjadranskog. Iako je prvobitno planiran kapacitet bio 16 milijardi kubnih metara godišnje, sada se čini da će se kapaciteti gasovoda uvećati nekoliko puta ne bi li se zadovoljile gargantuanske potrebe Evrope.

Što se Srbije tiče, ključna je izgradnja i završetak interkonektora sa Bugarskom, koji bi trebalo da se završi do oktobra sledeće godine, što znači da u perspektivi već od sledeće godine možemo računati na gas iz drugih izvora osim ruskih. Na sastanku u Bakuu prošle godine predstavnici Azerbejdžana istakli su i mogućnost da Srbija postane i tranzitna zemlja s obzirom na dalju gasnu povezanost naše zemlje pre svega sa Mađarskom, ali i drugim zemljama u regionu Zapadnog Balkana. Na ovaj način sasvim se sigurno uvećava i energetska stabilnost Srbije, ali posledično i čitavog regiona.

Inače projekat interkonekcije sa srpske strane biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara. Projektovan je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Vrednost projekta je 85,5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit Evropske investicione banke (EIB), 49,6 miliona evra su bespovratna sredstva iz IPA fonda EU, a preostalih oko 11 miliona evra biće obezbeđeno iz budžeta Srbije i sredstava javnog preduzeća "Srbijagas“.

Gas naravno nije jedina stvar oko koje sarađuju Beograd i Baku. Saradnja je jako uspešna i u drugim energetskim segmentima gde je Azerbejdžan prilično nesebično i prijateljski stavio svoje kapacitete na raspolaganje Srbiji. Podsećamo, u avgustu ove godine, na ličnu molbu predsednika Srbije upućenu predsedniku Azerbejdžana, ova država je odobrila kupovinu električne energije pod posebnim uslovima. Stručnjaci su procenjivali da je naša zemlja iz ovog izvora u proseku dobijala između 1200 i 2400 megavata na dnevnom nivou. Na 25. godišnjicu uspostavljanja azerbejdžansko-srpskih diplomatskih odnosa, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev u avgustu ove godine odobrio je isporuku električne energije, čija je cena bila znatno ispod tržišne u tom trenutku.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da su Srbija i Azerbejdžan strateški partneri i najavio jačanje vojnotehničke saradnje između dve zemlje.

"Imamo razgovore koji se vode u vojnotehničkoj sferi. Govorićemo o produbljivanju i širenju te saradnje, preduzećemo dodatne korake u tom cilju“, rekao je Alijev.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Ko su najveći dužnici "Srbijagasa"
srbijagas

Objavljen spisak

24.10.2022. 08:40

Ko su najveći dužnici "Srbijagasa"

Javno preduzeće "Srbijagas" objavilo je spisak najvećih dužnika zaključno sa septembrom ove godine, a među najzaduženijima su "MSK" iz Kikinde, "Novi Sad gas" i JKP "Novosadska toplana".
Close
Vremenska prognoza
clear sky
14°C
10.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve