ŠTA JE DOPAMINSKI POST? I zašto je Silicijumska dolina opsednuta ovim trendom?

ŠTA JE DOPAMINSKI POST? I zašto je Silicijumska dolina opsednuta ovim trendom?

Shutterstock


Poslednjih nekoliko meseci, tehnološki krugovi u Silicijumskoj dolini su bili nezadovoljni oko takozvanog dopaminskog posta. To je termin koji je prvi put skovan 2016. godine, a nedavno ga je ponovo popularizovao profesor psihologije na UCSF-u i venture kapitalista Kameron Sepah, koji je rekao da traži način za sebe i svoje klijente da bolje održavaju fokus, isključe se od svojih uređaja, regulišu emocije i da se zaštite od obaveštenja, uzbuđenja i preopterećenja.

“To je ono što zdravi ljudi rade: isključivanje računara noću, odmaranje vikendom, odmor”, izjavio je Rasel Poldrak, profesor sa Univerziteta Stanford, koji je primetio veliko uzbuđenje zbog ove ideje. On je istakao da je povezivanje ideja uzbuđenja i zadovoljstva sa hemijskim dopaminom u mozgu pogrešno.

Shutterstock

Shutterstock

Dopamin se često pogrešno shvata kao hemija “zadovoljstva”, ali je više povezan sa motivacijom, željom i nagonom. Poldrak će vam, kao i svaki iskusni neuronaučnik reći da je dopamin škakljiva hemijska supstanca u mozgu.

“Svaka stvar koju ćete reći o dopaminu da biste okarakterisali njegovu funkciju biće pogrešna”, rekao je. “Ali bilo bi teško pronaći nešto pogrešnije od povezivanja dopamina sa zadovoljstvom, jer on nema nikakve veze sa iskustvom užitka.”

Umesto toga, tačnije je misliti o dopaminu kao pokretaču.

Shuutterstock

Shuutterstock

“Možete potpuno blokirati dopaminski sistem i to ne menja sposobnost čoveka ili životinje da oseća zadovoljstvo”, rekao je Poldrak. “Ono što se menja je stepen do koga žele stvari i stepen do koga će zaista ići kako bi došli do te stvari.” Dopamin reaguje i na prijatna i neočekivana iskustva, baš kao što reaguje na sve vrste zanimljivih iskustava koje imamo svakodnevno. Ovde možda počinje konfuzija.

“Dopamin se sigurno uključuje kada prvi put doživite nešto prijatno”, rekao je Poldrak. “Ali to ne znači da je dopamin ono što izaziva zadovoljstvo.”

Pročitajte još: Kako preživeti užasnog šefa?

Malo vremena provedenog u meditaciji može biti odličan poduhvat, bez obzira kako to nazvali. Uzmite Kolina O’Bradija, sportistu koji je prošle godine postao prva osoba koja je prešla Antarktik u samostalnom, neobuzdanom putovanju. Kaže da je ključni deo zbog kojeg je uspešno prešao najhladniji kontinent na Zemlji, jer je pre nego što je otišao učestvovao u više desetodnevnih vipassana meditacijskih povlačenja, sedeći u tišini i meditirajući 10 sati dnevno.

Poldrak ističe da ovakva praksa samokontrole u ​​kojoj neko u22čestvuje, može biti korisna – ako može da vam pruži osećaj majstorstva nad sopstvenim ponašanjem. Studije su pokazale da tiho, meditativno povlačenje može ojačati vašu sposobnost saosećanja s drugima, pomoći u jačanju pamćenja i poboljšanju fokusa. Samo nemojte misliti da će to u osnovi promeniti vaš mozak više nego što bi to činila bilo koja druga radnja u toku dana. “Dok idemo po svetu, naš se mozak uvek menja”, rekao je Poldrak. “Ne mislim da postoji neki poseban način na koji će vam stimulacija brzo promeniti mozak.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar