Vetar je novac

Tokom 2025. dodato je 19,1 GW novih kapaciteta, od čega 90 odsto na kopnu. Samo u EU-27 instalisano je 15,1 GW, što je 16 procenata više nego prethodne godine. Vetar je pokrio 19 odsto ukupne potrošnje električne energije u EU, dok su pojedine zemlje poput Danske (50 odsto), Litvanije i Irske (33 odsto) i Švedske (30 procenata) imale znatno veći udeo, pokazuje godišnji izveštaj WindEurope-a.

Država sa najviše novih kapaciteta bila je Nemačka sa 5,7 GW, Turska (2,1 GW), Švedska (1,8 GW), Španija (1,6 GW), Francuska (1,4 GW) i Ujedinjeno Kraljevstvo (1,3 GW). Investicije u nove projekte dostigle su 45 milijardi evra, a odluke o finansiranju pokrivaju 20,9 GW budućih kapaciteta.

Dok region godinama zavisi od uglja i velikih hidroelektrana, poslednjih nekoliko godina beleži blagi rast kapaciteta iz vetroenergije. Krajem 2025. godine region Zapadnog Balkana imao je 2,56 GW instalisanih kapaciteta iz vetra, što je manje od jedan odsto ukupnog evropskog kapaciteta.