Zeleni AI alarm: Kako do održivog razvoja?

Detaljnim istraživanjem mapirani su uticaji rapidnog razvoja veštačke inteligencije (AI) i ekspanzije digitalne infrastrukture na životnu sredinu. Poseban fokus stavljen je na potrošnju resursa i tokove elektronskog otpada u našoj zemlji.

U sklopu završnih aktivnosti, u Rektoratu Univerziteta u Beogradu održan je okrugli sto koji je okupio ključne aktere iz sveta digitalne industrije, AI sektora, akademske zajednice i ekoloških organizacija. U konstruktivnom dijalogu sa EkoAktiv inicijativom i konsultantskom kućom CIS Belgrade, učestvovali su stručnjaci iz organizacije NALED, Data centar asocijacije Srbije (DCAS), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), profesori Univerziteta u Beogradu, konsultanti iz EU i SAD-a i eko-aktivisti.

Fokus je bio na tri ključne teme koje sve više zabrinjavaju javnost:

• Potrošnja električne energije: data centri beleže ogroman rast energetske potražnje. Procenjuje se da će evropski kapaciteti skočiti sa 13 GW u 2026. na preko 50 GW do 2030. godine, što ozbiljno opterećuje elektroenergetske sisteme. Prema analitičkom centru Ember, očekuje se da se godišnja potrošnja evropskih data centara duplira do 2030. godine.
• Potrošnja vode: napredni AI serveri zahtevaju intenzivno hlađenje. Analiza pokazuje potrebu za uvođenjem standardizovanih indikatora efikasnosti, poput WUE (Water Usage Effectiveness), kako bi se na vreme zaštitili lokalni vodni resursi. EU već uvodi sisteme održivosti koji obuhvataju data centre kapaciteta većeg od 500 kW, sa ciljem praćenja potrošnje energije i vode.
• Elektronski otpad (e-otpad): brz tehnološki napredak drastično skraćuje životni vek AI hardvera i servera. Iako Srbija ima razvijenu bazu licenciranih operatera za reciklažu, specifične serverske komponente (poput medijuma za skladištenje koji se fizički uništavaju radi bezbednosti podataka) i dalje se izvoze na finalni tretman jer domaći prerađivački kapaciteti za njih ne postoje. Ovaj otpad sadrži i visoko-toksične materije poput žive, olova, broma i kadmijuma, što zahteva poseban tretman.

Regionalni kontekst - Energetski izazov za Srbiju

Srbija trenutno ima 13 aktivnih data centara, sa planom drastičnog proširenja kapaciteta sa sadašnjih oko 27 megavata na čak jedan gigavat (1 GW) do 2035. godine. Analize pokazuju da bi samo jedan data centar snage 100 megavata podigao ukupnu godišnju potrošnju električne energije u Srbiji za oko dva odsto.

Uzimajući u obzir da su elektroenergetske mreže u regionu sve izloženije klimatskim i tržišnim šokovima, ekstremnim vrućinama i sušama, ova ekspanzija predstavlja ozbiljan ispit za domaću infrastrukturu. Kao jedno od inovativnih rešenja koje se razmatra u analizi ekspanzije digitalne infrastrukture izdvaja se izgradnja data centara u sinergiji sa elektropostrojenjima na biogas. Ovaj model omogućava da se otpadna toplota koju serveri oslobađaju vraća u bioreaktore, čime se formira održiv ekosistem proizvodnje i potrošnje zelene energije.

Zajednički zaključak učesnika okruglog stola je jasan: data centri su Srbiji neophodni za digitalni razvoj i ekonomski napredak, ali se izazovi moraju rešavati planski. Projekat je ukazao na značajan prostor za unapređenje domaćeg zakonodavstva, naročito u pogledu sistematskog praćenja potrošnje energije, vode i životnog ciklusa AI hardvera, koji trenutno nisu prepoznati kao zasebna kategorija u domenu upravljanja otpadom.

Za održivi razvoj mora se poštovati šest ključnih principa:

1. Transparentnost investitora u pogledu realne potrošnje resursa.
2. Rane konsultacije sa lokalnim zajednicama pre izgradnje objekata.
3. Jasno definisane i merljive ekološke obaveze operatera.
4. Planiranje životnog ciklusa opreme od samog početka
5. Prostorni plan primarno da predvidi napuštene lokacije i stare industrijske komplekse.
6. Usklađivanje sa naprednom EU regulativom i standardima energetske efikasnosti.

Pogled u budućnost i nastavak dijaloga

Primeri dobre prakse iz Evrope pokazuju da otpadna toplota iz data centara može postati koristan resurs integrisan u gradske sisteme daljinskog grejanja ili industrijske procese.

Kao direktan rezultat uspešno završenog projekta, Univerzitet u Beogradu, kroz Odsek za prostorno planiranje i Odsek za geoprostorne osnove životne sredine, pokrenuo je seriju okruglih stolova posvećenih ovoj temi. Inicijativa i prostor za konstruktivni dijalog tek su početak dugoročnog razgovora koji je Srbiji preko potreban kako bi tehnološki napredak išao ruku pod ruku sa očuvanjem prirode i kvalitetom života građana.