BITKA ZA KOMORU: Advokatska leva skretanja

Tokom bitke za Advokatsku komoru jasno su se suprotstavile dve frakcije, a u međuvremenu se pojavilo nekoliko grupacija advokata. To su, za sada, „Bolja advokatura", koju predvodi Vladimir Gajić, „Sto samostalnih advokata" sa Ivanom Simićem na čelu, kao i advokati okupljeni oko kolege Vojislava Nedića

U vrhu beogradske, a samim tim i srpske advokature i dalje vri kao u košnici. Bitke se biju iz dana u dan, pobednika nema jer rat između dve frakcije nije završen. Zbog metodologije obračunavanja, pojedini advokati u zbivanjima unutar svoje profesije vide poražavajući rijaliti šou. Sve, pa i takav šou, ipak ima kraj. Ako advokatura samostalno ne nađe unutrašnji mir, da(va)će joj ga država. Ionako su oni, čija je profesija da štite prava građana, već zatražili zaštitu advokature - od advokata. Zato bi samo neuobičajena, meteorska brzina tužilaštva i sudova mogla bar privremeno rasvetliti najnoviju izbornu papazjaniju u advokatskim komorama Beograda i Srbije.
Zašto privremeno? Zato što ni sedam godina sudovanja nije bilo dovoljno da u AKB i AKS osvanu ljudi čiji izbor ne osporavaju sami advokati. A pravosnažnim sudskim presudama maše se u obe frakcije.
Na primer, jednom presudom je poništen izbor pojedinih članova UO AKB, koju vodi Slobodan Šoškić, iz čega se izvodi zaključak da taj UO nema pravo da sazove izbornu skupštinu za subotu, 10. jun, pa će one koji tada budu izabrani lepo počistiti sudije. Ili, drugom presudom je Dragoljubu Đorđeviću izričito zabranjeno da se predstavlja kao predsednik AKS, što bi značilo da pada u vodu njegovo priznavanje majskog izbora Jugoslava Tintora za predsednika AKB i predstavnika te komore u republičkoj - što će, naravno, počistiti sudije.
Tako je, između ostalog, stvoren privid da je u maratonskoj advokatskoj izbornoj priči nemoguće utvrditi šta je u skladu sa zakonom, a šta je kršenje zakona. Ako imamo u vidu da takav privid stvaraju pravnici, koji su advokati, onda je na delu veleslalom kroz propise koji zalazi i u vode zloupotrebe znanja. To se vidi i u najnovijoj bici za osvajanje kongresnog Centra „Sava", gde je AKB, predvođena Slobodanom Šoškićem, zakupila prostor za održavanje izborne skupštine 10. juna.
Tokom ovog maratona jasno su se suprotstavile dve frakcije, a u međuvremenu se u Beogradu pojavilo nekoliko grupacija advokata. To su, za sada, „Bolja advokatura", koju predvodi Vladimir Gajić, „Sto samostalnih advokata" sa Ivanom Simićem na čelu, kao i advokati okupljeni oko kolege Vojislava Nedića. U čemu se oni razlikuju od Šoškićeve i Tintorove frakcije, a po kojim su pitanjima saglasni s tom dvojicom?

Jednom presudom je poništen izbor članova UO AKB, koju vodi Slobodan Šoškić. Drugom presudom je Dragoljubu Đorđeviću izričito zabranjeno da se predstavlja kao predsednik AKS, što bi značilo da pada u vodu njegovo priznavanje majskog izbora Jugoslava Tintora

Oko Gajićeve „Bolje advokature" formalno je okupljeno oko 150 advokata. Imaju istoimeni portal. Tu objavljuju vesti iz branše, mišljenja poimeničnih advokata o zbivanjima u profesiji, vode se polemike i po desetak dana. Postoje od marta 2015. Ciljna grupa su im advokati, ali ih prate sudije, tužioci i ostali pravnici, a nastali su zato što je AKS ugasila sajt preko kojeg je, uz ostalo, 2014/15. bio organizovan višemesečni protest zbog uvođenja Zakona o javnom beležništvu i prevođenja advokature u sistem PDV-a.
„Naša deklaracija i platforma, koji su objavljeni na portalu, jedini su programski dokumenti koji uopšte postoje u advokaturi Srbije", kaže Gajić, inače kandidat za predsednika AKB. „Imamo i predlog sasvim drugačijeg statuta Komore. Jedini smo koji protivnike na izborima ne smatramo neprijateljima. Kod svih drugih nije dovoljno jasno šta misle da konkretno treba da se promeni u advokaturi. Sa ostalim grupacijama sada se slažemo da svi advokati treba da izađu u jednom danu na jednu skupštinu, 10. juna. Zajedničko je i viđenje da je potreban značajan odziv advokata da bismo iz advokature isterali ćoravu kutiju jer su već deceniju i po izbori dosta sporni sa stanovišta kontrole i brojanja glasova."
Po njegovim rečima, Đorđević i Tintor su zagazili u nešto što se može nazvati „grobari advokature". Jer uvlače advokaturu u besmislena parničenja pred sudom. Tim više besmislena što biti predsednik komore ili član njenog upravnog odbora znači „administrativnu kompetenciju"; da se „u odnosu na vlast borite protiv inicijativa koje mogu da nanesu štetu advokatskoj profesiji".
„Ali kod njih postoje neki interesi koji su dalekosežniji, a sada su i prepoznati, i odatle sukob jer je reč o budućnosti advokature", zaključuje Gajić. Pojašnjavajući razlike u viđenju budućnosti advokature, veli da je AKS objavila knjigu „Doajeni advokature", u kojoj se Đorđević hvali da je za njegovog mandata usvojen Zakon o javnom beležništvu (advokatura i sudovi su izgubili deo nadležnosti, prim. aut.), a čim je stupio na snagu, počeo je štrajk advokata. Takođe, republička komora je sasvim ignorisala problematičnu reformu pravosuđa iz 2010. godine (reizbor sudija i tužilaca).
Ivan Simić kaže da grupacija „Sto samostalnih advokata" postoji deset meseci, ali da su porasli 50 odsto posle „nepostojeće skupštine koja je izabrala Jugoslava Tintora za predsednika". Reč je o advokatima iz Beograda srednje generacije, uz staru gardu, a među njima su Dragoslav Ćetković, Ilija Radulović, na pres konferenciji bio im je i Branislav Tapušković... Cilj im je da advokatura ostane nezavisna i samostalna društvena snaga, a ne da bude svedena na uslužnu delatnost, kao i to da svaki advokat i ubuduće ima neograničen pristup tržištu.
„Okupljeni smo oko te ideje, nemamo svog kandidata na izborima za predsednika i druge visoke funkcije u Komori", kaže Simić. „Za nas je nesporno da je Šoškić veliko ime u advokaturi. Nesporno je i to da je jednim delom odgovoran za stanje u kojem se nalazi Beogradska komora. Ali nesporno je i to da se principijelno držao u pogledu nekih suštinskih prerogativa advokature. On apsolutno nije budućnost advokature, ali se ne može dozvoliti da bude ponižen od još retrogradnijih snaga u advokaturi, kao što su to 2011. već uradili i otvorili Pandorinu kutiju iz koje AKB i AKS još nisu izašle."

Tintor: Mi branimo ustavni položaj advokature, da ona ne bude prevedena u uslužnu delatnost, i vodimo računa o interesu kolega koji žive od advokatske torbe

Osnovna razlika između samostalaca i Tintora, prema Simiću, jeste u tome što oni nisu skloni politikantstvu u AKB i AKS. Tintor je godinama marioneta Dragoljuba Đorđevića i uzalud se u poslednje vreme predstavlja kao „advokat s torbom" jer se na sajtovima advokatskih ortačkih društava javlja kao partner u najmanje dva takva društva, dodaje Simić. To ne znači da među advokatima koji ga podržavaju, veli Simić, nema sjajnih, čestitih i posvećenih advokata koji su iziritirani autističnošću predsednika Šoškića i nefunkcionalnim radom AKB pod njegovim rukovođenjem. Ali Simića zabrinjava što neke kolege koje veoma poštuje ne žele da prepoznaju intencije koje Tintor samo sprovodi, a koje mogu imati fatalne posledice po samu advokaturu.
Radi odupiranja glasinama koje su sračunate na diskreditaciju, Tintor je prošle sedmice na pres konferenciji predstavio svoj upravni odbor, s kojim poručuje da ne favorizuje advokatska ortačka društva zbog kojih bi mogli bez posla da ostanu neudruženi advokati, da je protiv licenciranja advokata jer bi to bilo nezakonito, da neće biti podignuta visina premije osiguranja od profesionalne odgovornosti (plaća sa 35 evra mesečno, mimo članarine u Komori)...
„Mi smo potekli iz individualne advokature i u karijernoj advokaturi sada hoćemo da vratimo ono što smo dobili kao individualni advokati", kaže Tintor. „To znači da branimo ustavni položaj advokature, da ona ne bude prevedena u uslužnu delatnost, i vodimo računa o interesu kolega koji žive od advokatske torbe. Stari saziv skupštine AKS je 4. juna potvrdio novi saziv za 2017-2021, potvrđeni su mandati predstavnika AKB izabranih na majskoj skupštini, izabran je Upravni odbor AKS, a za 1. jul zakazan je izbor predsednika i potpredsednika AKS, kao i disciplinskih organa. Tako su stvorene pretpostavke za normalizaciju stanja u advokaturi."
Upravo teče desetodnevni rok za dokandidovanje advokata za vodeće funkcije u AKS jer se već dve godine čeka na predstavnike AKB. Za predsednika AKS kandidovali su se, kaže Tintor, Zoran Ateljević, Slobodan Zečević, Zoran Jevrić, Vojislav Nedić, Dragan Karanović, ali lista još nije konačna. Na sajtu AKB, međutim, objavljeno je pismo Vojislava Nedića upućeno AKS, kojim traži od organizatora da ga skinu s kandidacione liste za predsednika AKS, na skupštini AKS održanoj 4. juna, jer „nisu ispunjeni elementarni pravni uslovi za održavanje skupštine AKS".
A kad je o AKB reč, Tintor kaže da on i njegov UO uveliko vrše javna ovlašćenja, upisuju nove advokate u imenik, izdaju potvrde i legitimacije, odgovaraju na zahteve... Dakle, jedini su servis beogradskih advokata. Bankovni račun AKB i dalje je blokiran za isplate, a stanje u poslovnom prostoru je nepromenjeno - Tintor ima predsednički kabinet, Šoškić drži sve ostalo, uz minimalan broj privatnog obezbeđenja. Dežurstva su danonoćna u obe frakcije. Tintor kaže da tekuće troškove poslovanja AKB plaćaju advokati iz svog džepa, ali da ti troškovi nisu veliki. Kao i da je poveo sudski spor, zatražio sudsku zaštitu prava onih koji su izabrani na majskoj skupštini, s njim na čelu. Podneo je veliki broj predstavki i tužbi, sve što mu je bilo na raspolaganju, inicirao je postupke i pred sudovima i pred tužilaštvima, „obavestio državne organe i institucije koje je smatrao da treba da obavesti, jedino nije pisao Vladi Srbije jer smatra da ona ne treba da rešava probleme u advokaturi".
U međuvremenu, obaveštenje o „Tintorovoj majskoj skupštini" evidentno je stiglo i u Centar „Sava", jer je Šoškićeva AKB pre dva meseca s računa Komore platila zakup sale za svoju izbornu skupštinu 10. juna. Jer u pismu Šoškića direktoru i Nadzornom odboru ovog kongresnog centra, upućenom u utorak, 6. juna, doslovce stoji da su oni direktoru pre nekoliko dana, na njegov zahtev, uputili dopis da je nedopustiv raskid ugovora koji su potpisali i po njemu platili zakupninu pre dva meseca.
U ovom obraćanju rukovodstvu Centra „Sava" traži se da oni ne arbitriraju ko je predsednik Komore, a ko nije, koja je skupština legalna, a koja nije, jer je to posao suda.
„Možete da zamislite kakav bi negativan odjek bio za Sava centar da dođe dve hiljade advokata da protestuje zbog vašeg nezakonitog i nasilničkog
ponašanja u slučaju da prihvatite sugestiju trećih lica i tražite raskid ugovora", navodi se u Šoškićevom pismu, sa sve pečatom AKB.
Da li će tog 10. juna beogradska advokatura dobiti još jedan komplet rukovodstva (reč je o ukupno oko 150 funkcija)? Da li će srpska advokatura 1. jula zaista izabrati predsednika koga niko neće osporavati pred državnim organima? Šta će biti posle? Ne zna se. Izvesno je samo da će svaka frakcija zaštitu svog pogleda na izbore na nivou Beograda i Srbije tražiti pred sudom, jer jedni druge ne priznaju ni za crno ispod nokta. Takvo je stanje danas, 88 godina nakon što je u Velikoj sali Beogradskog univerziteta osnovana AKB, na skupštini kojom je predsedavao advokat Milan Dragović kao najstariji član organizacionog odbora.

ZABRANA RADA POJEDINIM ADVOKATIMA JE PREDUSLOV ZA REHABILITACIJU PROFESIJE

Uzrok ovakvom podvajanju je mnogo dublji od onoga što se izbacuje na površinu, on nije samo u surevnjivosti, sujeti, želji za afirmacijom koja se nije mogla postići u struci pa se traži u aktivizmu unutar Komore, kaže Slobodan Šoškić.
„Istina je da ima i takvih, ima ih koliko hoćete, i oni su regruti ovog zla", pojašnjava Šoškić. „Članovi organa Komore i predsednik ne biraju se po kriterijumu političkog rada i delovanja. Politika je, kao univerzalna, neophodna društvu, ali u advokatskoj komori, koja je profesionalna organizacija, ne mogu se primenjivati kriterijumi i radnje koji su uobičajeni u političkom životu. U organizaciji i životu advokatske komore nije prihvatljivo ono što se odvija na političkom nivou. Ako bi se tako radilo, a tako rade ovi koji su isplivali na majskoj skupštini, onda bi se brzo mogao očekivati raspad Advokatske komore, što bi bilo stanje iz kojeg bi se teško izašlo. AKS je razvaljena komora, ona nema nijedan organ koji je ne samo kvalitetan nego i validan za život i rad AKS. Takvoj situaciji mnogo doprinose i advokati u priličnom broju koji ne čitaju statut, kodeks profesionalne etike, zakon o advokaturi, ne čitaju ni šire, kao što je lepa književnost, i na taj način se kreću kroz advokaturu prazni u idejama i nevešti u razumevanju onoga što piše u propisima. Posle izbora 10. juna idu krivične prijave za dosadašnje ponašanje Tintora, Đorđevića i svih koji su se tako ponašali. Time će se baviti disciplinski organi Komore. Skupština jeste najviši organ, ali ona ne može da raspiše izbornu skupštinu. Ne može Maja Gojković da raspisuje izbore za Skupštinu, to radi predsednik republike. Odluke disciplinskih sudija Komore ne mogu da prejudiciram, ali da su zaslužili rigorozne sankcije, zaslužili su. Kada bude privremeno ili trajno nekome zabranjeno bavljenje advokaturom, tek tada možemo reći da su se stvorili neki uslovi za rehabilitaciju advokature."