NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo policijskog generala Boška Buhe, istragu su vodili kriminalci

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo policijskog generala Boška Buhe, istragu su vodili kriminalci


General policije Boško Buha otvoreno je govorio o nameri organizovanog kriminala da nađe zaštitnike i u novoj vlasti

Na vrhuncu međusobnih političkih trvenja unutar nekada jedinstvenog DOS-a, u noći između 9. i 10. juna 2002. godine ubijen je Boško Buha, zamenik načelnik Resora javne bezbednosti. General policije usmrćen je dok je ulazio u svoje vozilo kod hotela „Jugoslavija“. Ubica je iz neposredne blizine ispalio u njega više hitaca iz automatskog oružja. Policija je saopštila da je cilj Buhinog ubistva destabilizacija zemlje, ali su javnost uskratili za jasan odgovor na pitanja ko i u čijem interesu to čini.

Ubistvo generala Buhe produbilo je sumnju u stvarnu moć nove vlasti posle 5. oktobra 2000. godine, jer su brojni zločini počinjeni u prethodnom periodu jasno ukazivali na državnu nemoć u borbi protiv organizovanog kriminala. Uostalom, i sam general Buha govorio je ranije kao načelnik SUP-a Beograd o nameri organizovanog kriminala da nađe zaštitnike i u novoj vlasti, kao i o najtežem delu posla koji bi tek trebalo obaviti – dekriminalizaciji same policije.

Boško Buha se nije ustezao da opiše pravo stanje u državi posle političkih promena. Govorio je kako je nekada jaka auto-mafija sasečena, ali da je trgovina drogom u zamahu, da je u Beogradu kriminalnim grupama oduzeto oko 5,5 miliona tadašnjih nemačkih maraka, od čega dva miliona naf­t­noj i duvanskoj mafiji. Naravno, kriminalci su pokušavali da pridobiju nove političke i policijske saradnike.

„Nuđeni su mi kontakti s ljudima iz podzemlja, a mafija je pokušala da se dodvori i nekim političarima iz DOS-a nudeći im razne usluge, novac, pa čak i dosijee kojima bi kompromitovali svoje političke protivnike“, tvrdio je Buha.

Nikada se u istragu ubistva politika i kriminal nisu toliko direktno umešali kao u ovom slučaju. Takozvani zemunski klan je u to vreme bio na vrhuncu moći, a njihova uverenost u sopstvenu snagu manifestovala se time što su nezvaničnim kanalima obavestili policiju, pa i neke političare, da će upravo oni rešiti Buhino ubistvo i privesti pravdi počinioce. Pre svega im je namera bila da otklone sumnju da su sami učesnici u zločinu. Upravo je od njih potekla informacija da je ubistvo organizovao Željko Maksimović Maka, a da su izvršioci likvidacije njegovi bliski saradnici. Kasnije se ispostavilo da su članovi zemunskog klana oteli Draga Ilića Limara i primoravali ga da, između ostalog, prizna policiji svoje učešće, kao i učešće ostalih pripadnika Makine grupe u ubistvu.

U službenoj belešci je zapisano da je po nalogu istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu 27. oktobra 2002. policija privela na informativni razgovor Ilića, a da je prilikom pretresa njegove kuće nađena velika količina oružja. Određeno mu je zadržavanje do 48 sati, nakon čega je pušten da se brani sa slobode. Iste večeri su u njegovu kuću upale nepoznate osobe s fantomkama na glavi, na silu ga izvele i primorale da uđe u gepek „audija“, kojim su se dovezli. Posle kraće vožnje su se zaustavili i počeli fizički da ga zlostavljaju. Sve vreme je na glavi imao crnu kesu. Ubrzo je došao još jedan automobil iz kojeg je izašao čovek za koga je Ilić zaključio da je glavni, rekavši mu da oni nisu policija, ali da imaju ovlašćenja od ministra policije.

„Od Ilića su zahtevali da na sudu izjavi da je Željko Maksimović Maka likvidirao više od 100 ljudi, da je čovek Vojislava Koštunice koji uz pomoć generala Ace Tomica i Radeta Bulatovića planira ubistvo premijera Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića, da je ubio i policijskog generala Radovana Stojčića Badžu, generala Buhu, Miodraga Stojanovića Gidru i Milana Rajkovića Milančeta“, navedeno je u izveštaju Službe generalnog sekretara MUP-a. Ilić je izjavio i da su mu te nepoznate osobe sugerisale da se ubistvo Đinđića, kao i Jovanovića, planira snajperskom puškom.

Kada je odbio da im udovolji, počeli su da mu lome prste na šakama, a jedan od otmičara mu je zapretio da će njegovoj petogodišnjoj ćerki odseći palac na ruci. Tada je pristao na saradnju i izjavio da će reći sve što žele od njega, posle čega su ga ponovo ugurali u automobil i vozili još oko 30 minuta. Kada su ga oslobodili iz gepeka vozila i skinuli plastičnu kesu s glave, Ilić je, kako tvrdi, „uspeo da vidi da se nalazi u krugu, parku ili dvorištu neke velike zgrade, a u svojoj neposrednoj blizini jasno je prepoznao neka od lica koja su dočekala vozilo – Čedomira Jovanovića, tadašnjeg šefa poslaničke grupe DOS-a, policajca Milana Obradovića, vođu zemunskog klana Dušana Spasojevića“.

Nikada se nije utvrdilo u kojoj meri su Ilićeve optužbe bile tačne, odnosno lažne. Za ubistvo generala Buhe na kraju je osumnjičen i uhapšen Nikola Maljković, kao i još nekolicina njegovih saradnika, a navodno su svi bili članovi grupe Željka Maksimovića Make. Suđenje toj grupi nije donelo nikakav rasplet. Svi uhapšeni su oslobođeni 18. novembra 2004. zbog nedostatka dokaza. Vrhovni sud je 28. oktobra 2005. godine poništio oslobađajuću presudu i naložio da se suđenje ponovi. Borivoje Borović, advokat Nikole Maljkovića, složio se tada da bi Specijalni sud trebalo ponovo da otvori postupak „kako bi se potvrdila saradnja političara iz vrha vlasti s kriminalcima“. Novo suđenje nikada nije organizovano

NE PROPUSTITE:

NEREŠENI ZLOČINI: Svedok koji nije progovorio – likvidacija Momira Gavrilovića

NEREŠENI ZLOČINI: Sumnjiva smrt sudije Simeunovića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića, ozbiljna istraga nije ni vođena

NEREŠENI ZLOČINI: Živorad – Žika Petrović, čuvar tajni o iznetom novcu

NEREŠENI ZLOČINI: Tri decenije ni traga ubicama Radojice Nikčevića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo RADOVANA STOJČIĆA BADŽE- Između terorizma, šverca cigareta i osvete

NEREŠENI ZLOČINI: Zoran Todorović – ubistvo koje je neobično brzo zaboravljeno

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar