Društvo
26.04.2018. 15:34
Dušica Anastasov

ČERNOBILJSKI OBLAK STIGAO DO SRBIJE: Kako je kiša povećala nivo radijacije pre 32 godine

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

Havarija na reaktoru broj četiri sovjetske nuklearke "Lenjin" u Černobilju u Ukrajini desila se na današnji dan, 26. aprila. 1986. godine. Nikada u istoriji nije oslobođena tolika količina radioizotopa odjednom, jer je u reaktoru bila izuzetno velika količina nuklearnog goriva, mnogo veća nego u atomskoj bombi.

Prema izveštaju eksperata iz agencija UN, Rusije, Belorusije i Ukrajine, od direktnih posledica zračenja umrlo je 56 osoba,a među njima je bilo 47 spasilaca. Ukupan broj preminulih, međutim, mogao bi da dostigne oko 4.000, koliko je obolelih od posledica ozračenja. Černobilj je i danas simbol katastrofe zbog koje je evakuisano više od 50.000 ljudi.

Ogroman oblak radioaktivnih čestica raspršio se širom severne Zemljine hemisfere. Nekoliko dana nakon eksplozije deo tog oblaka, formiranog na visinama od 1.500 do 2.000 metara, dospeo je najpre na zapad, a potom i na istok Jugoslavije. Izmerena radioaktivnost u tim krajevima bila je 20 puta veća nego pre ove katastrofe.

Stručnjaci su upozirili da je prva registrovana vazdušna struja bila 27. aprila oko podneva u Černobilju, a do Slovenije je stigla dva dana kasnije. Do Srbije i Beograda radioaktivni oblak je stigao 1. maja, a donela ga je druga vazdušna struja koja je iz Černobilja krenula da se širi 29. aprila. Tada su i izmerene radioaktivnosti dostigle najviše vrednosti i bile su 20 puta veće nego pre akcidenta. Već početkom juna, radioaktivnost se značajno umanjila, ali je i dalje bila četiri puta veća od vrednosti izmerenih pre katastrofe.

Černobiljski oblak iznad Srbije ne bi izazvao ovakvo povećanje radioaktivnosti da tih dana nije padala kiša.

Radioaktivni materijal iz oblaka "sprala" je kiša, a prva merenja su pokazala da su zelene površine bile više kontaminirane i da se  i radioaktivnost se u njima duže zadržavala. Mnogi tvrde da se na tim mestima i sada može detektovati cezijum 137 iz Černobilja. Zanimljivo je da je tada mnogo veća radioaktivnost zabeležena na ventilacionim filterima velikih objekata koji imaju zatvoren sistem ventilacije kao što su VMA i Sava centar. Ti filteri su odmah demontirani i dan-danas se nalaze obezbeđeni u hangaru u Vinči.

Prvih dana maja 1986. godine, kada je radioaktivnost u Srbiji dostigla vrhunac,
lekari su tvrdili da ovog radioaktivnog elementa nije bilo u uzetim uzorcima krvi mokraće jer su ljudi najčešće slušali upozrenja nadležnih i nisu jeli zelenu salatu, mladi luk, jagode. Čak su u nekim krajevima poljoprivrednici uništili i celokupan rod žitarica.

Posledioce eksplozije reaktora i danas su merljive su u životnoj sredini Srbije. Merni uređaji još registruju prisustvo radioaktivnog cezijuma 137 i pouzdano se zna da on potiče od černobiljske katastrofe. Ove izmerene vrednosti iznose od 80 do 110 nanosiverta po satu, ali naši nuklearni fizičari kažu da, srećom, nisu opasne po zdravlje stanovništva Srbije.

Istraživanja "Grinpisa" su pre nekoliko godina pokazala da stanovništvo Ukrajine u područjima koja su bila "prva na udaru" radioaktivnog oblaka i dalje dolazi u dodir sa opasnim nivoom radioaktivnog zračenja koje je "sveprisutno u hrani, mleku, zemljištu...Upozoreno je da bi zdravstvene posledice černobiljske katastrofe mogle da traju još decenijama.

Posle ove katastrofe nivo radijacije u Evropi bio je veći nekoliko stotina puta od prirodnog nivoa fona.

Danas je taj nivo je dva,tri puta veći.

NE PROPUSTITE:

32 GODINE OD NUKLEARNE EKSPLOZIJE U ČERNOBILJU: Kako je grad pun života u trenutku umro

Černobilj, 30 godina kasnije: Priroda buja, životinje se namnožile (Video)

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
28°C
23.07.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

OI 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Euro 2024

Vidi sve