DAN KADA JE VATRA PROGUTALA SRPSKU KULTURNU BAŠTINU: Kako su fašisti zapaljivim bombama razorili Narodnu biblioteku Srbije

Budući da su biblioteke hramovi knjiga i kolektivne baštine čovečanstva, one često i trpe smrtonosne udarce silnika. Za primer, dovoljno je setiti se tragičnog pada Aleksandrijske biblioteke ili surovog bombardovanja Narodne biblioteke Srbije, 6. aprila, 1948. godine, kada je, u požaru, koji se rodio iz grabežljivih i posebno zapaljivih bombi, izgorelo oko pola miliona vrednih knjiga, od toga 1300 srednjovekovnih i 1700 unikatnih orijentalnih rukopisa, kompletna kartografska i grafička zbirka, kao i primerci iz lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, Stevana Sremca...

Dugo se verovalo da je požar progutao sve sem jednog jedinog rukopisa, koji je opstao zahvaljujući pukom slučaju - bio je pozajmljen značajnom srpskom istoričaru i akademiku Rodoje Čoloviću, uprkos tome što je gvozdeni zakon biblioteke zabranio bilo kakvo iznošenje knjiga iz nje. Taj rukopis je bio srednjovekovno delo "Zbornik žitija, monaha Marka", koje datira iz 14. veka, i sadrži neke od najznačajnijih hagiografskih ostvarenja, poput Domentijanovih i Teodosijevih žitija Svetog Save i  Svetog Simeona.

Međutim, juče, u prostorijama Narodne biblioteke u Beogradu, pored sećanja na spepeljenu baštinu srpske kulture, obeležen je i povratak još jednog od rukopisa, koji se smatrao nepovratno izgubljenim, u srpski književni hram. Reč je o knjizi "Goresni plač" Zaharija Orfelina, jednog od naših najznačajnijih pisaca  18. veka, i istinskog viteza  barokne i prosvetiteljske umetničke struje. Rukopis "Goresnog plača" je prvi samostalni pesnički tekst kod Srba, pisan crkvenoslovenskim jezikom u ruskoj redakciji, i štampan je 1761. godine u Beču, u štampariji Dimitrija Teodosija.

Zanimljivo je da je upravo ovaj rukopis, za koji se smatralo da je izgoreo zajedno sa bibliotekom pod udarima ratne stihije, nedavno ponovo otkriven u bečkim arhivama, što je i zapanjilo srpske naučnike, ali i podstaklo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije da ga otkupi i donira Narodnoj biblioteci, gde je danas i izložen, zajedno sa ostalim delima Zaharija Orfelina u originalnom izdanju.

Povratak "Gorestnog plača" izuzetno je značajan i simbolički čin, koji ilustruje inicijativu da se u biblioteku vrati preko 20 000 naslova, izgubljenih u požaru 1941. godine, a Laslo Blašković, upravnik Narodne biblioteke, izjavio je da je pored ovoga,  izvršeno i preko 67 000 pozajmica, konzervirano i obnovljeno preko 15 000 retke bibliotečke građe, objavljene su desetine knjiga i novih publikacija, a pokrenut je i proces digitalizacije.

Značaj Narodne biblioteke  za srpsku baštinu, potvrdio je i Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Srbije, rekavši da su biblioteke borhesovska vizija raja, dodavši da je uništiteljski plamen što je pogodio ovu instituciju, po značaju jednak onom koji je progutao mošti Svetoga Save, i da će svi oni koji se usude da razore istinsko dobro, svi rušitelji i silnici koji gaze tradiciju, duh i kulturu, za kaznu biti osuđeni plamenovima pakla. Vukosavljević je dodao da nacistički udar na biblioteku jeste predstavljalo planski napad na srpski identitet, dok je uloga biblioteka da ga očuvaju u očima istorije i budućih naraštaja.

"Istorija, potvrđeno je, ume ponekad da bude ironična", rekao je danas i profesor Zoran Paunović, povodom sećanja na nacističko sistematsko i temeljno razaranje srpskog nacionalnog identiteta, koje se manifestovalo uništenjem Narodne biblioteke, a može se dodati da istorija povremeno nalikuje velikoj, rušiteljskoj mašineriji, koja pored ljudske krvi, uzima teški danak i u istinskoj riznici čovečanstva - knjigama. Na kraju, ostaje nada  da ćemo iz ovako užasavajućih primera iz prošlosti izvući nauk, i sačuvati za budućnost, istinske riznice čovečanstva, biblioteke.

NE PROPUSTITE:

KRATKA ISTORIJA BOMBARDOVANJA BEOGRADA