Drugo stanje

Da svuda postoje oni koji zakone krše, nije nikakva novost. Problem je, međutim, kada zakon krši onaj koji ga je i predložio. U ovom slučaju, to je Vlada Srbije. A reč je o Zakonu o javnim preduzećima, koji je donet još 2016. godine.
Početkom marta, naime, prošlo je tačno godinu dana otkako je trebalo da sva javna preduzeća kojima je osnivač Republika Srbija dobiju direktore izabrane na konkursu. Ta zakonska obaveza, ipak, ispunjena je samo u trećini slučajeva.
Istraživanje „Ekspresa" pokazuje da su na konkursu izabrani direktori u samo 12 javnih preduzeća od ukupno 37, koliko ih je pod ingerencijom Vlade Srbije. Pritom, neki od njih izabrani su i pre donošenja zakona iz 2016. godine, s obzirom na to da je i onaj prethodni akt, iz 2012. godine, podrazumevao izbor direktora na konkursima. Iz toga se, dakle, lako da zaključiti da je Vlada Srbije kršila i prethodni zakon.
Da cela stvar bude još apsurdnija, u nekoliko slučajeva Vlada je čak, iako je konkurs za direktora bio raspisan, mimo toga postavljala vršioce dužnosti. Tako je, recimo, bilo s „Koridorima Srbije", gde je od maja 2017. godine na čelu Zoran Babić.
Na pitanje gde je zapelo sa izborom direktora, odgovora nema. Nikakve reakcije na naša pitanja koja smo poslali nismo dobili ni iz Ministarstva privrede, koje je pre tri godine i predložilo sada važeći Zakon o javnim preduzećima, ni iz kabineta premijera.
Nemi su i u generalnom sekretarijatu Vlade Srbije, iako se upravo Novak Nedić, gensek Vlade, nalazi na čelu Komisije za sprovođenje konkursa za izbor direktora.
Ono što smo u Vladi i Ministarstvu uspeli nezvanično da čujemo jeste da su prijave pristigle na sve raspisane konkurse i da su one prosleđene Komisiji. Na Komisiji je sada da sprovede testiranje kandidata i da, prema Poslovniku o radu, sačini rang-listu kandidata, koja bi potom trebalo da bude prosleđena Vladi na odlučivanje.
Pravo objašnjenje zbog čega se toliko kasni, nemaju čak ni nezvanično. A obrazloženja idu od toga da su celu stvar usporili izbori, ali i da je neko u Ministarstvu, pri pisanju zakona, pogrešno procenio da je to posao koji može da se završi za godinu dana od njegovog usvajanja.
- Moguće je da je neko preambiciozno zamislio da to može da se završi u roku od godinu dana. Koliko znam, Komisija radi, testira ljude... Ali šta se dalje dešava, zaista ne znam - kaže sagovornik „Ekspresa" iz Vlade Srbije koji je želeo da ostane anoniman.
Poprilična netransparentnost državnih organa po ovom pitanju, logično je, daje prostora za mnoge spekulacije. A one se, kada je reč o javnim preduzećima koja su dugo važila ili i dalje važe za mesta za udomljavanje partijskih/prijateljskih/rođačkih kadrova ili za finansijske krave muzare, uglavnom odnose upravo na želju vlasti da ih drži pod kontrolom preko v. d. direktora, koji u svakom trenutku mogu da budu smenjeni bez obrazloženja.
Ima, doduše, i onih koji veruju da upravo ta stanja sprečavaju ljude na tim funkcijama da prave kombinacije zbog straha da će biti smenjeni.
Za programskog direktora „Transparentnosti Srbija", isključivi razlog za odugovlačenje je „želja da se javna preduzeća drže pod kontrolom, i to političkom, kako se ne bi ostvario cilj koji zakon proklamuje".
- I tu ne govorim o bilo kakvoj kontroli, već o kontroli koja omogućava da bez navođenja razloga direktor koji ne postupa kako je očekivano od njega bude razrešen funkcije na prvoj sledećoj sednici Vlade. Moguće bi, doduše, bilo razrešenje i u slučaju da je direktor postavljen na pun mandat, na konkursu. U tom slučaju bi, međutim, trebalo navoditi neke razloge zbog kojih se to čini, slabosti u poslovanju, nestručnost... A u slučaju da imate direktora u v. d. statusu, to nije potrebno - kaže Nenadić za „Ekspres".
Da je smena i direktora u punom mandatu moguća, pokazuje, recimo, slučaj iz marta 2016. godine. Tada je s položaja direktora „Elektroprivrede Srbije" smenjen Aleksandar Obradović, uz zvanično obrazloženje da se nije pridržavao mera štednje koje je proklamovala Vlada Srbije. Obradovića je, inače, Vlada Srbije imenovala za direktora EPS-a na period od četiri godine u oktobru 2014, posle konkursa na kojem se prijavilo više od 70 kandidata. Od 2016. godine, na čelu EPS-a je Milorad Grčić, naravno, u v. d. statusu.
Nenadić dodaje da je u pitanju očigledna želja da se javni sektor drži pod političkom kontrolom. To samo po sebi nije ništa novo, jer su se u istom maniru ponašale sve prethodne vlade od 2000. godine. Osnovna razlika u odnosu na period od pre desetak godina je, međutim, što je sada to i formalno protivzakonito.
- Vlada praktično krši zakon koji je sama predložila. Posebna opasnost postoji ne samo tamo gde su protekli rokovi za izbor direktora na konkursu već i u slučajevima gde su vršioci dužnosti na tim funkcijama prebacili sve rokove. Mandat u v. d. statusu ne može da bude neograničen. Imamo preduzeća kojima upravljaju v. d. direktora i po nekoliko godina. Sve što potpisuju i sve odluke koje donose praktično su nezakoniti. To u bilo kojem trenutku može da bude veliki problem - kaže Nenadić.
Po zakonu, naime, period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. To, međutim, očigledno neke uopšte ne dotiče, pa je, na primer, Zoran Drobnjak na mestu v. d. direktora „Puteva Srbije" još od 2011. godine!
- Ali nije on kriv za to, na kraju krajeva. Ne može on sam sebe ni da postavi ni da smeni. Može da podnese ostavku, ali bi opet morao da ostane tu do imenovanja novog v. d. direktora - kaže Nenadić.
Ukoliko bi, međutim, Drobnjak i podneo ostavku, po slovu zakona ne bi ponovo mogao da bude postavljen za v. d. direktora „Puteva Srbije" jer zakon ističe da „isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora".
Nenadić postavlja i pitanje validnosti prijava pristiglih na konkurse koji su raspisani još 2016. i 2017. godine, a koji nisu nikad okončani.
- Ljudi su se prijavljivali pre dve-tri godine. Pitanje je da li te prijave i dalje važe. A s druge strane, ako neko nije našao nikakav posao u međuvremenu, verovatno ga ne bi trebalo ni izabrati za direktora javnog preduzeća - dodaje Nenadić.
Usput, Nenadić podseća da je slična situacija i u državnoj upravi, gde Vlada na konkursu treba da postavi najviše državne službenike poput pomoćnika ministara.
- Čak 70 odsto njih i dalje ima v. d. status, i stalno se postavljaju novi - kaže Nenadić.

Konkursi bez epiloga
Ministarstvo privrede je tokom 2017. godine, poštujući poslednju verziju Zakona o javnim preduzećima, raspisalo 27 javnih konkursa. Većina njih i dalje je otvorena iako je Vlada usred trijaže na njihovo čelo imenovala vršioce dužnosti direktora. Tokom potrage za profesionalnim menadžerima, sa v. d. statusom postavljeni su prvi čovek „Resavice", „Koridora Srbije", „Srbijašuma", „Lutrije Srbije", a rotirane kolege vršioci dužnosti na čelnim mestima „Srbija kargo" i „Infrastrukture železnica Srbije".
U privremenom statusu su i prvi ljudi „Elektroprivrede Srbije", „Pošte", „Srbija voza", „Puteva Srbije", „Nuklearnih objekata"... Na konkursu su izabrani čelnici „Elektromreže Srbije", „Srbijavoda", „Jugoimporta SDPR", „Skijališta Srbije", „Službenog glasnika", „Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva", Nacionalnog parka „Tara", „Golubačkog grada", Parka prirode „Mokra gora", Parka „Palić", „JAT tehnike" i „Metohije" d.o.o.