FALSIFIKOVALI BOLEST I TERAPIJU

FALSIFIKOVALI BOLEST I TERAPIJU


 Uprkos uveravanju nadležnih institucija da je sve što pacijenti kupe u apoteci bezbedno, dobro upućeni izvori “Ekspresa” otkrivaju da u ilegalnoj distribuciji postoji ozbiljna količina falsifikovanih lekova. Ti lekovi se, kako navode, proizvode u Indiji i Siriji, a potom prepakuju i legalizuju u Turskoj i odatle kao legalni uvoze u Makedoniju  

Rano nedeljno jutro na zemunskom buvljaku. Produžetak Prvomajske ulice u Zemunu, na Batajničkom putu i u delu Bačke ulice. Na kartonskim kutijama, priručnim policama i piknik stolovima na rasklapanje izložena je raznovrsna polovna i dotrajala roba. Od sijalice do starih cipela, dečjih igračaka, knjiga, ali i kozmetike, hemije i zastrašujuće – lekova. Pravi pravcati lekovi, iz apoteke. U originalnim pakovanjima ili na komad, ali umrljani i pohabani. Najčešće sa isteklim rokom trajanja, kontejnerska roba. Redovni pijačni pacijenti znaju ovdašnja tržišna pravila. Prvo, ne pitaj odakle je roba i drugo, onaj najinteresantniji asortiman nikada nije izložen.

VELEDROGIRANJE

Tako su u “izlozima” najčešće kutijice “aspirina”, “bensedina”, “bromazepama”, poneki “brufen”, “kardiopirin”, razne šumeće tablete i oni čudotvorni suplementi koji leče sve. Od glavobolje do reume, menstrualnih bolova… Za kontraindikacije i nuspojave pitati prodavca.

Crno tržište lekova raširilo se i na obodima svih velikih gradskih pijaca u centru Beograda, ali i u unutrašnjosti. Sve više ipak postaje popularan internet, gde brzo, lako i ne uvek jeftino možete naručiti kineske i indijske lekove koji u Srbiji nisu registrovani. Za one bez interneta, tu su oglasi na banderama koje nude najnoviju, žensku “kamagru”. Prema nekim procenama po domaćinstvima i magacinima za odlaganje nalazi se između 800 i 1.000 tona lekova kojima je istekao rok trajanja, koji lako nađu put do ulice i pijace gde se prodaju uprkos riziku od trovanja.
Osim prodaje lekova večnog roka trajanja, koja se najlakše zapatila u nerazvijenim zemljama, svet je smislio još genijalniju ideju. Falsifikovanje lekova. Ilegalna industrija u kojoj je, prema podacima samih farmaceutskih kompanija, na svakih 1.000 uloženih dolara moguće zaraditi čak 500.000 dolara. Upravo zato je prošle godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila da je čak 11 odsto lekova u zemljama u razvoju falsifikovano. Istraživanja stručnjaka SZO pokazala su da je gotovo 65 odsto lekova protiv malarije i drugih bakterijskih infekcija falsifikovano i da je između 72.000 i 169.000 dece umrlo od zapaljenja pluća nakon lečenja falš lekovima.

Lekovi (3)Firma “Zegin”, prema pisanju makedonskih medija, pominje se u aferi o falsifikovanim lekovima koji se proizvode u Siriji, a potom prepakuju u turskim kompanijama “Corena” i “Medipharm”, a potom legalizuju i dopremaju u Makedoniju

Ove pošasti nije pošteđeno ni tržište razvijenih zemalja gde se najčešće falsifikuju preparati koji utiču na potenciju (“vijagra”, “cijalis”), kao i hormoni, steroidi i antihistaminici, zatim lekovi za terapiju hroničnih bolesti (hipertenzija, dijabetes), dok su u siromašnim državama to najčešće lekovi za terapiju zaraznih bolesti (malarija, tuberkuloza, skupi antiretrovisni lekovi za sidu). Čak se falsifikuju lekovi u terapiji kancera. Pojava falsifikovanih lekova je prisutna u svim zemljama sveta, a meta su najčešće lekovi velikih kompanija. Prema podacima kompanije “Pfizer”, loše kopije njihovih lekova se mogu naći u čak 111 zemalja sveta sa 40 različitih verzija lekova kao što su “vijagra”, “zoloft” i “lipitor”. Od kojih je dobar deo mogao da se regularno kupi u apotekama u čak 60 zemalja. Situacija je nešto drugačija u razvijenijim zemljama jer je procenat njihove zastupljenosti oko jedan odsto. Međutim, i tamo izbijaju afere poput one 2006. i 2007. u Velikoj Britaniji kada su se u legalnim lancima distribucije pojavili lažni lekovi – “zyprexa” (za terapiju šizofrenije i bipolarnih poremećaja), antikoagulant “plavix” i lek “casodex” za terapiju raka prostate, a svi su bili proizvedeni u Kini.

Međutim, dok u Srbiji cveta farmacija na buvljacima, u apotekama je, kažu nadležni, sve potpuno bezbedno.

– Sve što pacijent kupi u apoteci u Srbiji je bezbedno. Falsifikovanje lekova je mnogo ozbiljnije krivično delo od samog šverca. Trudimo se da to sprečimo, ali pacijent koji nabavi lek mimo apoteke svesno dovodi sebe u opasnost – ističe za “Ekspres” Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva i objašnjava da su za suzbijanje problema falsifikovanih lekova na tržištu Srbije nadležne inspekcija za lekove Ministarstva zdravlja, policija i Uprava carina, ali sarađuju i sa Zavodom za intelektualnu svojinu.

Lekovi (2)Priča o prepakivanju lekova u Turskoj je realna. Jedan od ogromnih proizvođača tih farmaceutskih supstanci nepoznatog porekla je Indija. Odatle svašta može da stigne na naše tržište. Prepakuje se u tranzitnim zemljama i onda kroz papire ulazi u legalne tokove, kaže Karađinović

– Uloga Agencije je u tome da Nacionalna kontrolna laboratorija proveri navode i da ukoliko se evidentira neka prijava, da utvrdi da li lek zadovoljava standarde, odnosno da li je u pitanju originalni ili falsifikovani lek. Sarađujemo sa kolegama iz drugih institucija i postoji vrlo dobra koordinacija kako bi se sprečio prodor tih proizvoda u legalan lanac snabdevanja i tako zaštitimo naše građane. Dešava se da pacijenti budu u iskušenju da nabave neki lek preko interneta i mimo apoteka, što je zabranjeno zakonom i nikako nije preporučljivo. Time preuzimaju veliki rizik na sebe, a nema potrebe da to rade, jer mogu ugroziti svoje zdravlje. Ne želimo da na bilo koji način pacijenti budu dovedeni u zabludu. Proizvodi koji se nalaze mimo legalnog načina snabdevanja, ne podležu ni našoj proveri kvaliteta, a za njih ni proizvođač ne garantuje. Niko ne zna za, recimo, švercovane lekove da li su transportovani na adekvatan način, na visokim temperaturama, da li im je istekao rok trajanja… Imamo jako intenzivnu međunarodnu saradnju po tom pitanju i raspolažemo saznanjima da u falsifikovanim lekovima mogu da se nađu jako štetne materije. To je najveći problem, ne samo da takvi lekovi nemaju terapijsko dejstvo, već mogu da budu toksični. Jer najmanje loša stvar je da lek ne deluje.

On navodi i da su najčešće u pitanju preparati za mršavljenje, steroidi, antibiotici, preparati za potenciju… Iako se u medijima često pominje i falsifikovanje citostatika i drugih ozbiljnih lekova, Zelić kaže da do sada nisu imali takav slučaj.

– U EU je bilo nekoliko vrlo ozbiljnih slučajeva, što pokazuje da je sistem zaštite osetljiv na napade falsifikatora. Njihov finansijski interes je ogroman, zarada je enormna. Često se pominje da falsifikovani lekovi potiču iz jugoistočne Azije, pa dalje idu preko Bliskog istoka. Ali mi smo im samo tranzitna država. Njih obično zanima tržište Nemačke, Švedske, Velike Britanije – ističe Zelić.

S druge strane, Draško Karađinović iz udruženja “Doktori protiv korupcije” za “Ekspres” kaže da je činjenica da na tržištu ima ilegalnih kanala distribucije falsifikovanih lekova i da to predstavlja realnu opasnost, posebno za pacijente koji “sami sebe leče”.

Opširniji tekst o ilegalnoj distribuciji lažnih lekova možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji na kisocima

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar