IZLOŽBA "OPKOLJENO SARAJEVO" U CENTRU BEOGRADA: Kako je izgledao život ljudi koji su tri godine bili "na nišanu"

"Opkoljeno Sarajevo" izložba koja svedoči o borbi Sarajlija za preživljavanje i zdrav razum tokom tri i po godine koliko su proveli pod ratnom opsadom, prvi put je sinoć predstavljena u Srbiji, u Ustanovi Kulture Parobrod, u samom srcu Beograda.

Izložba je pokrenuta u organizaciji Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i Istorijskog muzeja Bosne i Hercegovine. Izložba je inače stalna postavka Istorijskog muzeja Bosne i Hercegovine.

Autentični artefakti, fotografije i snimci prikazani na izložbi datiraju iz perioda kada su snage bosanskih Srba držale Sarajevo pod opsadom 44 meseca, od aprila 1992. do februara 1996. godine.

Na slikama kao i po predmetima prikazanim na izložbi posetioci mogu videti kako je izgledao svakodnevni život u opkoljenom Sarajevu u tih 1425 dana, koliko je trajala opsada grada u kojoj je bitku za goli život izgubilo 11.541 ljudi od čega 1.601 dete.

Fotografije masakr u Ulici Vase Miskina, ratne pećnice, vuneni džemper dečaka Nermina Divovića koji je ubijen na ulici metkom snajperista, natpis "Don’t let them kill us" sa izbora za mis Sarajeva 1993. godine samo su delovi ove istorijske postavke koji posetiocima prikazuju tadašnji život u opkoljenom Sarajevu.

[gallery link="none" columns="4" size="medium" ids="168121,168119,168117,168115,168113,168111,168109,168107"]

Izložbu su otvorili direktor Fonda za humanitarno pravo Budimir Ivanišević, drektorka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine Elma Hašimbegović kao i direktor "Parobroda", Milutin Petrović.

Direktor Fonda za humanitarno pravo rekao je da je jedan od razloga za otvaranje ove postavke u Beogradu to što je poražavajuća činjenica da većina ljudi u Srbiji ne zna za opsadu Sarajeva i kako je to zapravo izgedalo.

"Fond za humanitarno pravo sproveo pre malo više od godinu dana jedno istraživanje gde je jedno od pitanja za građane Srbije bilo: 'Da li znate koji je grad bio pod opsadom četiri godine?' Dvadeset tri posto anketiranih je odgovorilo da je to Sarajevo", rekao je Ivanišević istakavši da ljudi moraju da čuju, vide i zainteresuju se, pre svega, za jednu ljudsku tragediju koju je grad preživeo tokom opsade, rekao je u svom obraćanju Ivanišević.

Elma Hašimbegović, direktorka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine je izrazila želju da "obični ljudi vide kako je bilo nekim drugim običnim ljudima pre 25 godina u nekim drugačijim uslovima" i kako je ova izložba prostor da se otvori razgovor o prošlosti.

"Potpuno jedan utisak o tome kada kažeš 'izložba Opsada Sarajeva u Parobrodu', a potpuno drugačiji kada se susretneš sa tim artefaktima. Vrlo je duboka izložba i susret sa tim stvarima je onako vrlo dramatičan i ozbiljan", rekao je direktor "Parobroda" Milutin Petrović naglasivši da je izložba jako potresna i teška za gledanje i pozvao sve ljude da posete izložbu.

"Preporučio bih baš svima koji imaju problem sa tom izložbom da dođu da je pogledaju ovde, u Ustanovi kulture opštine Stari Grad, dakle u srcu Beograda i, ja volim da kažem, u srcu Srbije", obratio se Petrović posetiocima i novinarima.

Petrović je takođe naglasio da se potsetimo primera iz bliske istorije koje naizgled zaboravljamo zaokupirani drugim stvarima - "Od opsade Sarajeva do danas je prošlo otprilike isto vremena koliko od završetka Drugog svetskog rata do Vudstoka. U vreme Vudstoka ljudi su se uveliko bavili drugim drogama i bilo bi jako lepo da mi imamo priliku da se pozabavimo, na primer, digitalnom revolucijom, koja je LSD današnjice, i da se bavimo takvim stvarima i borimo se za, na primer, pravdu ljudi u Siriji, ili za Asanža i Vikiliks, a ne da se još uvek bavimo našim problemima Kaina i Avelja od pre 25 godina."

Za Ekspres govorila je i direktorka Sarajevskog istorijskog muzeja koja je naglasila da joj je drago što je izložba predstavljena u tako frekventnom prostoru kao što je Ustanova kulture Parobrod i da će beogradski posetioci moći da vide ono što sarajevski muzej predstavlja još od 2003 godine kao stalnu postavku.

"Drago mi je što veliki broj ljudi može doći i posetiti ovu izložbu. Mi ovu izložbu smatramo kao plaformom za razgovor o prošlosti, da kroz dijalog i zajedničke projekte razgovaramo o događajima koji su deo naše u zajedničke istorije" rekla je Elma Hašimbegović.

Utisak koji ostavlja izložba je potresan i seća na vreme rata i razaranja, ali je mnogo više od toga. Naime, postavka govori o kreativnosti i volji za život ljudi koji su i u najnehumanijim uslovima uspevali da ostanu svoji i da se izbore za sebe.

Slike koje prikazuju parkove u sredini visokih stambenih zgrada a koje su pretvorene u bašte na kojima cveta paprika i paradajz, pokazuju snalažljivost i izdržvljivost stanovnika koji su bili pod opsadom. Artefakti kao što su male limene pećnice, napravljene od konzervi, ekspres lonaca, i šerpi takođe su pokazatej snage i mudrosti tih ljudi.

[gallery link="none" columns="4" ids="168139,168137,168135,168133,168129"]

Na otvaranju izložbe takođe su se mogle čuti i priče tadašnjih stanovnika Sarajeva koji o periodu straha i bede koju su osetili tada, govore na način da se može osetiti ponos jer su uspeli da se izbore sa takvom tragedijom. Naglašavaju da su ljudi se straha od toga da ne polude rešavali tako što su svirali gitaru, učestvovali u predstavama i činili sve moguće da život učine što podnošljivijim.

Izložba "Opkoljeno Sarajevo" biće otvorena u narednih 15 dana i iako je vratila stare i gorke trenutke ponovo u žižu, predstavljena je na način da pokaže da su iz svih političkih sukoba, ubijanja i krvožednosti ipak na kraju obični ljudi koji su sve to morali da ponesu na svojim leđima.