KUPIO NAM TITO…

KUPIO NAM TITO…

Foto: Beta/Marko Rupena


Dok Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da državne nekretnine u svetu vodi po knjigovodstvenoj vrednosti, tačnije „nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu amortizacije”, zato što tako propisuje uredba, jasno je da se na ovaj način umanjuje vrednost nepokretnosti Srbije, jer „nabavna vrednost” dolara pre trideset godina i dolara danas – nije ista

San svakog prosečnog srpskog podstanara je da izađe iz rentijerskog ropstva i kupi nešto svoje. Koliko je – da je, bolje je plaćati mesečnu ratu banci nego stanodavcu, jer kada jednom otplatite kredit, stan je vaš. Pa makar i za 30 godina. Istom logikom vodi se i najveći stanodavac u Srbiji – država. Naime, prema najnovijim podacima iz Informatora o radu MSP Srbija za 2017. godinu u Srbiji, Evropi i svetu poseduje više od 100.000 kvadrata nekretnina, što se uglavnom koristi za potrebe diplomatsko-konzularne mreže, tačnije ambasade, rezidencije, DKP-ove. Uprkos činjenici da kuće i stanove posedujemo na svim stranama sveta, u iste svrhe unajmljujemo dodatno 103 nekretnine, pa čak i na mestima gde posedujemo vlastite zgrade.

Iznajmljujemo, a imamo svoje
Upravo to je, recimo, slučaj u Australiji, u Kanberi, gde posedujemo plac od od čak 1.422 kvadrata i zgradu od 516 kvadrata, doduše, u vrlo lošem stanju, koja godinama čami prazna, dok iznajmljujemo prostor od 750 kvadrata za potrebe ambasade i rezidencije. U Francuskoj, u Parizu, osim zgrade ambasade i rezidencije, posedujemo i šest stanova u delu grada Bulonj (svaki od oko 60 kvadrata), a istovremeno iznajmljujemo nekretnine od 63 kvadrata gde je nastanjena stalna delegacija pri Unesku, rezidencijalni stan od 135 kvadrata i prostor od 484 kvadrata za Kulturno-informativni centar.

Slična situacija je i u Vašingtonu gde imamo plac od 960 i zgradu od 900 kvadrata, koji se zbog oronulog stanja ne koriste, zbog čega iznajmljujemo 700 kvadrata za ambasade i rezidenciju. S druge strane, u Skoplju posedujemo montažni objekat u kojem se nalazi konzularno odeljenje, pa kiriju moramo da platimo za iznajmljivanje prostora za DKP od 1.000 kvadrata. Slična situacija je i u Kinšasi, Trstu, Kijevu, Helsinkiju…
Kako bi se izašlo iz začaranog kruga, Ministarstvo spoljnih poslova odlučilo je da će u skorijoj budućnosti neupotrebljive nekretnine prodati, a za te pare kupiti funkcionalne prostore za potrebe DKP.

To će se, kako je najavilo Ministarstvo spoljnih poslova za „Ekspres”, najpre dogoditi u Kanberi, Sarajevu, Skoplju, kao i rekonstrukcija objekta u Vašingtonu, zbog čega je MSP i sačinilo radnu listu nepokretnosti koje bi trebalo pribaviti za potrebe Srbije.
– Ovom procesu Ministarstvo je pristupilo vodeći se principima štednje i to posebno u dugoročnom periodu, racionalnosti, ekonomske isplativosti i funkcionalnosti. Pribavljanje jednog broja nepokretnosti za potrebe DKP nameće se kao jedino racionalno rešenje imajući u vidu činjenicu da je jedan broj objekata u vlasništvu bivše SFRJ, a koje je koristila Srbija, predat ostalim državama sukcesorima, odnosno u skladu sa dogovorom sukcesora, predviđen za zajedničku prodaju. Takođe, nije zanemarljiva činjenica da je zakup novih objekata u pojedinim državama dugoročno neisplativ i prouzrokuje veće troškove poslovanja. Prilikom razmatranja ovih pitanja treba imati u vidu da postoji značajan broj nepokretnosti, stečenih u procesu sukcesije bivše SFRJ, koje nisu adekvatne (najčešće preveliki objekti) za aktuelne potrebe Srbije, odnosno nalaze se u državama u kojima Srbija nema rezidencijalno DKP i/ili njegovo otvaranje ne predstavlja spoljnopolitički prioritet. Čuvanje i održavanje ovakvih objekata prouzrokuje nepotrebne troškove u poslovanju. Ministarstvo je izvršilo analizu aktuelne situacije i, vodeći računa o realnim mogućnostima budžeta, predložiće fazno pribavljanje jednog broja novih objekata u javnu svojinu Srbije za potrebe DKP u inostranstvu. Pri određivanju prioritetnih objekata polazilo se, pre svega, od principa ekonomske isplativosti i racionalnosti – naročito imajući u vidu visoke troškove zakupa u pojedinim državama. To navodi na zaključak da je srednjoročno i dugoročno isplativije kupiti objekat za potrebe DKP -navode iz MSP.

Šta je isplativo
Kako dalje objašnjavaju, kupovina pomenutih nepokretnosti praktično bi se finansirala od novca koji bi bio ostvaren „otuđenjem jednog broja nepokretnosti koje su u procesu sukcesije pripale Srbiji, a čije je korišćenje nefunkcionalno i ekonomski neisplativo”.

– Obim potencijalnih prihoda po ovom osnovu (prodaja neadekvatnih objekata) je takav da bi ovaj proces, praktično, imao pozitivan efekat na budžet – ne samo u vidu ušteda na zakupima koji se sada plaćaju, već i u činjenici da bi ostvareni prihodi od prodaje bili veći od rashoda za kupovinu novih objekata u javnu svojinu. O ukupnom broju objekata, u ovom trenutku, ne treba spekulisati, s obzirom na to da će to zavisiti od realnih mogućnosti budžeta. Kratkoročni prioritet u naredne dve, tri godine, imajući u vidu planirana i raspoloživa budžetska sredstva, predstavlja kupovina objekata za potrebe DKP Srbije u Sarajevu i Skoplju, izgradnja objekta u Kanberi, kao i kompletna rekonstrukcija objekta u Vašingtonu. Kada je u pitanju prodaja, Vlada je već donela načelnu odluku o prodaji bivše rezidencije SFRJ u Kanberi, a u toku je i već spomenuti proces zajedničke prodaje pet nepokretnosti bivše SFRJ (pogledajte okvir, prim. aut.) -u kojoj Srbiji pripada 39,5 odsto od ukupno ostvarenog prihoda – saopštili su nam iz Ministarstva diplomatije.

NISKE STRASTI

Međutim, tu dolazimo do sledećeg momenta, o kojem je „Ekspres” već pisao. Naime, Ministarstvo spoljnih poslova srpsku državnu imovinu u inostranstvu vodi u knjigovodstvenoj vrednosti na nivou daleko ispod realne tržišne vrednosti. Upravo zbog toga je, sudeći prema zvaničnim podacima, vrednost nekretnina koje se nalaze na ekskluzivnim lokacijama u svetskim metropoloma predstavljena u čak nekoliko puta manjoj vrednosti. Prema rečima stručnjaka (što smo objavili u prethodnom broju), ova birokratska začkoljica otvara mogućnost malverzacija prilikom eventualnih prodaja.

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa koji je od petka u prodaji na kioscima

NE PROPUSTITE:

NISKE STRASTI

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar