MALI LJUDI, VELIKA DELA: Ekipa iz kraja, nimalo para, puno volje - i desilo se čudo!

Kako su drugari i komšije iz beogradskog naselja Stara Bežanija sami, svojim rukama, bez pomoći nadležnih, napravili čudo i sagradili zadužbinu - sportske kompleks na kome odrastaju neki novi klinci

Baš kao što od kapi nastane reka, tako i od entuzijazma i ideje jednog čoveka nastanu čuda!

Možda ne velika, epska, ali dovoljno velika da život učine lepšim, što je te već davne '96. i bila namera Draganu Lazoviću i nekolicini prijatelja iz Stare Bežanije, kada su, kamen po kamen, doslovno, počeli da grade danas čuveno terenče u Zemunskoj ulici, s namerom da...

- Da mi, ekipa iz kraja, imamo gde da se okupljamo i bavimo sportom, a da potom ostane i nešto za nama, kako našoj deci tako i svakom detetu koje igra nanese ovde...- na nesreću ovo u zemlji Srbiji jeste vest, i to vredna svake pažnje, jer, kao što rekosmo, Laza i drugari su sami sakupili novac za teren, kupili materijal i gradili.

Svoju zadužbinu, bez iole preterivanja, na kojoj se već dve decenije u junu održava turnir za decu u fudablu i košarci, kojeg su opet pokrovitelji oni!

- Opština Novi Beograd je obećala pomoć, prepoznavši u čitavoj priči ono lepo, humano, zdravo, ali sve je ostalo na obećanjima! Nema veze, to nas neće pokolebati da nastavimo, već dvadeset godina organizujemo turnir i sami finansiramo, kako nagrade, tako i “treće poluvreme”...- e, u ovome i leži ono najlepše od čitave priče: ne samo što i dalje samodoprinosom finansiraju sve, već je na to čuveno “treće poluvreme” pozvan čitav komšiluk, koga god put nanese kroz kraj.

- Roštij, legendarno kazanče, piće i sve što ide uz to je apsolutno besplatno za svakog! Nije nam nikada bila namera da zarađujemo na ovome, već da i klinci uživaju na terenčetu kao i mi kad smo bili tek koju godinu stariji od njih...- uz Lazu su Bogdan, Strahinja, Nikola, Mance...

Mladima u amanet: Neki novi šampioni će praviti prve korake na ovim terenima

Ekipica koja je onih godina krčila ledinu i stvarala malu istoriju Novog Beograda, a najveći kuriozitet možda jeste i činjenica da, iako je mnoge od ovih ljudi život razvejao na razne strane, tog dana u junu svi su opet u starom kraju, obavezno, bez izuzetka, na svom terenečetu gde danas igraju neki novi klinci, što bi Balašević rekao, upravo zahvaljujući ljudima koje čak i ne poznaju.

To im i nije važno, ništa od toga i nisu čini zarad sebe, već ovoga danas i toliko istovetnih dana minulih godina, a daće Bog i narednih!

Još kad bi i nadležni učinili šta, no...

PROČITAJTE JOŠ:
KAKO JE UĆUTKAN DUŠKO RADOVIĆ: Rečenica koja je došla glave najvećoj legendi Beograda
REPORTAŽA, MEDENICA: Prvi put s Šešeljem i muftijom u parlament na jutrenje
BG LEGENDE, DRAGAN JOVANOVIĆ: Hteo sam da budem Slobin guru, rastali smo se zbog jedne Mirine fotografijed.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);