NE TUGUJ, BRONZANA STRAŽO: Na današnji dan, pre 34 godine, okončao je život Branko Ćopić

Jedan od najvećih pisaca srpske književnosti 20. veka, Branko Ćopić, okončao je svoje životne pustolovine skokom sa Brankovog mosta u Beogradu 26. marta 1984. godine.

Ćopić je rođen 1915. godine u selu Hašani nadomak Bosanske Krupe. Osnovnu školu završava u rodnom selu, nakon čega upisuje Nižu gimnaziju u Bihaću. Sećajući se vremena provedenog u internatu u Bihaću, napisao je knjigu „Magareće godine", gde opisuje najlepši deo svog života. Nakon Gimnazije upisuje Učiteljsku školu u Banjoj Luci iz koje biva izbačen zbog čitanja napredne literature, pa, potom, upisuje Učiteljsku školu u Sarajevu iz koje je, takođe, izbačen. Uz pomoć nekolicine profesora biva prebačen u školu u Karlovcu, a po završetku Učiteljske škole Ćopić dolazi u Beograd gde završava Filozofski fakultet. Za vreme studiranja objavljivao je priče u „Politici".

Drugi svetski rat zatekao ga je na odsluženju vojnog roka u Mariboru u vojsci Kraljevine Jugoslavije, gde doživljava raspad vojske i države, ali je od samog početka rata bio pripadnik partizanskih jedinica.  Za vreme rata bio je ratni dopisnik, kao i Skender Kulenović, Brankov veliki prijatelj i kum.

Inspirisan događajima iz Drugog svetskog rata, Ćopić piše neke od najznačajnih dela. U istoriju srpske književnosti ušle su pripovetke „Doživljaji Nikoletine Bursaća", „Rosa na bajonetima", „Surova škola", romani „Prolom", „Gluvi barut", „Osma ofanziva", „Ne tuguj, bronzana stražo", zbirke pesama „Ognjeno rađanje domovine" i „Ratnikovo proleće". Njegovi romani za decu „Orlovi rano lete", „Slavno vojevanje", „Bitka u zlatnoj dolini" i „Magareće godine", zbirke priča „Priče partizanke", „Vratolomne priče", „Priče ispod zmajevih krila" i "Doživljaje mačka Toše", kao i zbirke pesama „Čarobna šuma", „Armija, odbrana tvoja", „Partizanske tužne bajke", „Večernje priče", „Deda Trišin mlin" i „Nestašni dečaci", decenijama su bili obavezna školska lektira.

Ćopić je pisao i scenarije za pozorište i film. Poznat je po komediji „Doživljaji Vuka Bubala", komadu za decu „Udarnici" i scenarijima za ratne filmove „Živeće ovaj narod" i „Major Bauk". Dela su mu prevođena i objavljivana na više od 30 jezika širom sveta.

Mnogi su za njega govorili da je najveći dečiji pisac svih vremena rođen na prostorima bivše Jugoslavije. Dobitnik je brojnih priznanja, a prvu književnu nagradu dobio je 1938. godine od Akademije sedam umetnosti za kratku priču. Iduće godine dobija Rakićevu nagradu, a 1940. nagradu Srpske kraljevske akademije. NIN-ovu nagradu za najbolji roman „Ne tuguj, bronzana stražo" osvaja 1958. godine,  dok Njegoševu nagradu za antologijsku zbirku pripovedaka „Bašta sljezove boje", objavljenu 1970. godine, dobija dve godine kasnije. Od 1968. bio je član SANU.

Iako je pripadao narodnooslobodilačkom pokretu, Branko Ćopić je, kao čovek velikog obrazovanja, osećaja za pravdu i pravednost, kritičkog posmatranja stvarnosti koja ga je okruživala, veoma rano počeo da iznosi svoja kritička viđenja tog vremena. Zbog dela „Jeretička priča" trpeo je udare komunističke partije i državnih organa, ali i pojedinih kolega. Takvih progona bilo je mnogo, a književni istoričar Ratko Peković je njegov tadašnji život opisao u knjizi „Sudanije Branku Ćopiću", koja svedoči o njegovom, u to vreme, veoma teškom životu.

Pretpostavlja se da su upravo ti progoni doprineli njegovom samoubistvu.

Dela Branka Ćopića odavno su se preselila u literaturu koja nalazi put do čitaoca bez obzira na vreme u kome oni žive. Za jednu od njegovoh najlepših dećijih priča pre tri godine saznale su i najveće zvezde Holivuda. Zahvaljujući Evi Cvijanović, rediteljki poreklom iz Bosne, priča je dobila novu dimenziju. Ona je „Ježevu kućicu" oživela i na platnu, pa je ova dečija priča u 75 redova i posle skoro 64 godina nastavila da pleni publiku, ali sada kao animacija. Film je sniman u 4K tenhnici lutkarske stop-animacije, što znači da film ima četiri puta veću video rezoluciju od standardne Full HD tehnologije. Glas glavnom junaku pozajmio je Rade Šerbedžija, dok je autor muzike za film Darko Rundek. Jedan od saradnika bio je i Tim Allen, stalni saradnik Tima Burtona i Wesa Andersena, a film je osvojio 15 prestižnih nagrada i predstavljen je na filmskom festivalu Sundance.

Budući da je ekskluzivno pravo na Ćopićevu priču zadržao SANU, proces oko dobijanja prava za prikazivanje priče trajao je malo duže. Kanadski producent pregovarao je direktno sa predstavnicima SANU, nakon čega su dobili pravo na priču na nekoliko godina.

Eva Cvijanović je, tako, u saradnji sa hrvatskim Bonobostudiom i kanadskim Nacionalnim filmskim odborom, potpisala režiju i scenario, a "Ježeva kućica" je njen četvrti autorski film.