Dostojevski ne bi bio to što jeste, da nije bilo jednog hladnog jutra...

Povorka se zaustavila na Semjonovskom trgu, gde su videli tri debela drvena stuba zabijena u zemlju. U blizini su stajali sveštenik i grupa vojnika koja je pripremala puške. Sve im je bilo jasno.

Pročitan je proglas kojim se potvrđuje da im je izrečena smrtna kazna i da će biti odmah izvršena. Zatvorenicima je naređeno da se presvuku u bele odore dok ih je sveštenik pozivao da se poslednji put ispovede.

U novom romanu, Salman Ruždi majstorski prepliće istoriju i mit

"Grad pobede"

"Grad pobede"

Scena 08.02.2023. 20:05

U novom romanu, Salman Ruždi majstorski prepliće istoriju i mit

Šta bi Solženjicin danas rekao o ratu u Ukrajini?

Čuveni disident

Čuveni disident

Život 03.08.2022. 14:59

Šta bi Solženjicin danas rekao o ratu u Ukrajini?

Životne mudrosti Marka Tvena: "Manjak novca je koren svakog zla"

Čuveni pisac

Čuveni pisac

Život 30.11.2022. 07:05

Životne mudrosti Marka Tvena: "Manjak novca je koren svakog zla"

Prva grupa zatvorenika, uključujući Petraševskog, je sprovedena do stubova vezanih ruku. Ljudi oko Dostojevskog, koji je bio u sledećoj grupi, počeli su da plaču. Neki su se pobunili, ali su ućutkani udarcima. Dostojevski se borio sa spoznajom da su mu ovo poslednji minuti života.

Streljački vod se postrojio, a kapetan je podigao sablju spreman da izda komandu, kada se na trgu iznenada zaustavila kočija. Iz kočije je izašao vojnik sa dokumentom u ruci koji je predat kapetanu a zatim pročitan osuđenicima.

Dokumentom, koji je stigao od samog cara, poništene su smrtne kazne. Umesto pred streljački vod, Dostojevski je odveden u zatvorski logor u Omsku, u Sibiru, gde je, okovan lancima, proveo četiri godine. Nakon toga je regrutovan u vojsku na neodređeno vreme. Čuveni pisac, koji je preminuo 9. februara 1881. godine, kasnije je rekao da je čitava scena pogubljenja bila toliko okrutna da je jednog od zarobljenika dovela do ludila.

"Leti nepodnošljiva bliskost, zimi neizdrživa hladnoća“, napisao je o svom sibirskom iskustvu. "Nije bilo prostora da se čovek okrene. Od sumraka do zore bilo je nemoguće da se ne ponašamo kao svinje.“

Roman Dostojevskog iz 1861. godine, "Zapisi iz mrtvog doma“, direktno se oslanja na njegova iskustva u Sibiru: brutalnost i okrutnost stražara, urođeno zlo nekih zatvorenika, ali i trenutke dobrote i ljubaznosti u groznim uslovima u kojima su živeli.

Tolstoj je "Zapise iz mrtvog doma“ smatrao remek-delom, a roman se može čitati i kao manifest o individualnoj slobodi.

"Rat je mir. Sloboda je ropstvo": Da li je Orvel bio u pravu?

Roman "1984"

Roman "1984"

Život 08.06.2023. 02:00

"Rat je mir. Sloboda je ropstvo": Da li je Orvel bio u pravu?

Ovako je govorio Niče...

Rođendan velikog mislioca

Rođendan velikog mislioca

Život 15.10.2022. 02:15

Ovako je govorio Niče...

S obzirom da se suočio sa smrću i pretrpeo velike nesreće i nemaštinu, nije čudo što se u svojim delima Dostojevski bavio psihološkim temama i rvao sa dubokim i večitim pitanjima čovečanstva. U svoja četiri velika romana "Zločin i kazna“, "Idiot“, "Zli dusi“ i "Braća Karamazovi“ posebno je istraživao psihologiju besa, poniženja, ubistva, samoubistva i ludila, što ih čini ne samo sjajnim romanima već i pronicljivim filozofskim delima.

"Zločin i kazna“, na primer, prati glavnog junaka Raskoljnikova koji, potpuno spreman da se kocka sa sudbinom, odlučuje da će svoje probleme rešiti tako što će ubiti omraženu staricu koja zelenašenjem izrabljuje ljude. On smatra da bi ubistvo žene bilo moralno prihvatljivo, jer bi se njen novac tada mogao iskoristiti za pomoć drugima. On sebe ubeđuje da su dobro i zlo veštački konstrukti zasnovani na religiji i da zločin zapravo ne postoji.

Bez obzira na svu filozofsku dubinu, "Zločin i kazna“ je, kao i većina njegovih romana, napisan na brzinu. Dostojevski je pušten iz zatvora i vojne službe 1854. godine i veći deo narednih deset godina je proveo van Rusije. Putovao je po celoj Evropi kako bi izbegao ljude kojima je dugovao novac dok je za kartaškim stolovima širom kontinenta pravio sve veće kockarske dugove.

Do 1864. godine izgubio je suprugu i starijeg brata i preuzeo finansijsku odgovornost za bratovljevu porodicu. Zbog nedostatka vremena i novca "Zločin i kazna“ je pisan na brzinu, a prvobitno je objavljen u 12 mesečnih nastavaka u "Ruskom glasniku“. "Idiot“ će se pojaviti na isti način dve godine kasnije.

U međuvremenu je za manje od mesec dana napisao poluautobiografsku novelu "Kockar“. Beskrupulozni izdavač ga je primorao da potpiše ugovor za knjigu po kojem će dobiti preko potreban avans, ali će se odreći prava na sva prethodna dela (u narednih devet godina) ako zakasni sa predajom rukopisa. Nekako je uspeo da završi knjigu, usput pišući mesečne nastavke za "Ruski glasnik“, piše The New European.

Mnogi veliki ruski pisci pre 20. veka bili su privilegovani. Puškin je potekao iz plemićke porodice, dok je Tolstoj bio grof. Takav status im je obezbedio dovoljno vremena za razmišljanje i pisanje. Iako se Dostojevski nije rodio u siromaštvu, bio je daleko od plemića. Njegov otac, alkoholičar i nasilnik, je bio vojni hirurg, a kasnije je radio u bolnici za siromašne u Moskvi. Do 1831. godine uspeo je da kupi skromno imanje, ali je umro 1839. Dve godine ranije, majka je umrla od tuberkuloze, pa je Dostojevski ostao bez oba roditelja u ranoj mladosti. Već tada je pokazivao kombinaciju filozofske radoznalosti i urođenog samopouzdanja kojima će se odlikovati njegova dela.

"Verujem u sebe“, napisao je svom starijem bratu Mihailu ubrzo nakon očeve smrti. "Čovek je misterija, zagonetka koju treba rešiti. Ko čitav život pokušava da je reši, nije izgubio vreme. Ova misterija je moja glavna briga, jer želim da budem čovek.“

 

To samopouzdanje mu je odmoglo kada je počinjao da piše. Kada je 1846. godine završio svoj prvi roman "Bedni ljudi“, pokazao je rukopis prijateljima. Bili su toliko oduševljeni njegovim potencijalom da su roman odneli istaknutom književnom kritičaru Visarionu Belinskom, koji je Dostojevskog odmah proglasio genijem i naslednikom Nikolaja Gogolja. Zbog pohvala Belinskog, Dostojevski se uobrazio toliko da je i prijateljima postao nepodnošljiv. Kada je objavio "Dvojnika“, kasnije iste godine, roman je dobio loše kritike.

Izgleda da je Dostojevskom bilo potrebno da doživi to hladno jutro na Semjonovskom trgu, kako bi otključao moralne i filozofske dubine, koje će ga pretvoriti u jednog od najvećih pisaca u istoriji svetske književnosti...