PIŠE I NA TARABI: Vikipedija proslavlja 17 godina postojanja i 13 godina na srpskom jeziku

PIŠE I NA TARABI: Vikipedija proslavlja 17 godina postojanja i 13 godina na srpskom jeziku


Vikipedija proslavlja 17 godina postojanja i 13 godina na srpskom jeziku. Ovu slobodnu enciklopediju s vremena na vreme uređuje više od 32,5 miliona ljudi širom sveta

Čitao sam na Vikipediji – verovatno je u današnje vreme argument koji se najčešće izvlači u raspravi kad su svi drugi argumenti iskorišćeni, a kad nijedna od strana u diskusiji ne želi da odstupi od svojih stavova.
Sledstveno tome, najčešći kontraargument je da „piše i na tarabi…”

Pre internet revolucije, takva sukobljavanja bila su vrlo retka, gotovo nemoguća. Malo ko bi se usudio da posumnja u ono što je napisano i objavljeno u, recimo, Britanici. Razlog je jednostavan – na sadržaju ove enciklopedije, čije je poslednje, 15. izdanje objavljeno 2010. godine, radilo je stotinak stalno angažovanih urednika, a doprinos je dalo oko 4.000 saradnika, među kojima je čak 110 dobitnika Nobelove nagrade.

Vikipediju pak može da uređuje svako ko ima solidan pristup internetu i želju da to radi, bez obzira na nivo obrazovanja. Takvih je danas, bar prema podacima s Vikipedije, koja je 15. januara obeležila 17 godina postojanja, oko 32,5 miliona širom sveta. Toliko, naime, ima otvorenih naloga.
To praktično znači da svako može da napiše tekst o bilo čemu, ne mareći previše za činjenice, okači ga na Vikipediji, a potom se u nekoj diskusiji poziva na taj isti tekst kao na relevantan izvor jer, pobogu – piše na Vikipediji. I, što je takođe bitno, niko od „vikipedijanaca” ne mora da objavljuje/uređuje članke pod svojim imenom, što opet daje mogućnost da se pod velom anonimnosti objavljuje sve i svašta.

Svestan je toga i Filip Maljković, jedan od urednika Vikipedije na srpskom jeziku, koja 16. februara obeležava 13 godina postojanja, a koju trenutno uređuje oko 8.000 ljudi. On je, ipak, uveren da moguće negativne posledice nisu toliko strašne u poređenju s tim koliko otvorenost Vikipedije stvara nešto dobro.

Pa, ipak, na pitanje šta za njega znači kada mu neko kao argument izvuče ono čuveno „piše na Vikipediji”, posle kraćeg premišljanja odgovara: „Ako neko misli na englesku Vikipediju, reći ću da je to verovatno tako kako je pročitao. Ako misli na Vikipediju na srpskom jeziku, znam da može da se desi da ne bude baš tako, iako uglavnom jeste.”
Upravo zbog toga ključna stvar koja Vikipediji daje na kredibilnosti jesu reference, odnosno proverljivost izvora na osnovu kojih je neki članak napisan.

– Reference su snaga Vikipedije. Što je više referenci, to s većom sigurnošću možete da verujete u ono što je napisano – kaže Maljković za „Ekspres”.
Članak bez ikakvih referenci, naravno, ne treba uzimati za ozbiljno. S druge strane, ako u nekom članku postoji gomila referenci, neke od njih je moguće i proveriti, naročito ako možete da dođete do publikacije na koju se autor poziva.

– Može, doduše, da bude problem ako se određena publikacija nalazi u, recimo, Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, jer malo je teže skoknuti do tamo i proveriti navedenu tvrdnju. Ali većina domaće literature dostupna je u Narodnoj biblioteci tako da, ako neko baš želi, može tamo da ode i proveri ispravnost reference – navodi Maljković.

A kada je već reč o referencama, bar po pitanju srpske varijante Vikipedije, izbegava se citiranje napisa objavljenih po tabloidima kad god je to moguće, a prednost se daje tzv. ozbiljnoj štampi.
O tome koliki je uticaj Vikipedije govore i sledeći podaci (preuzeti, odakle ako ne s Vikipedije): godinama je među prvih pet sajtova po posećenosti; časopis „Tajm” je u oktobru 2017. godine proglasio Vikipediju trećim najuticajnijim sajtom svih vremena, posle Gugla i Amazona; prvi je sajt po posećenosti među neprofitnim sajtovima…

Na pitanje koliko je Vikipedija uticala na to da se smanji poverenje među ljudima, u smislu da, na primer, deca više veruju internetu nego roditeljima, Maljković odgovara:

– Nisam siguran da je na taj način uticala na smanjenje poverenja među ljudima, ali mislim da je pozitivno uticala na to da ljudi prikupljaju informacije sa obrazovno-naučnih sadržaja na internetu i da ne zavise samo od udžbenika i pokojeg časopisa (tipa „Nacionalna geografija” ili „Zabavnik”) da bi se informisali – kaže Maljković.

Uz to što Vikipedija kao slobodna enciklopedija svima pruža mogućnost da preko nje saznaju mnogo štošta, ali i da učestvuju u njenom stvaranju, ostaju i problemi s kojima se „vikipedijanci” neposredno, a oni koji se služe njenim sadržajem posredno susreću. Reč je, naravno, o mogućim zloupotrebama, vandalizmima (kako zovu unošenje netačnih podataka, pogrešnih i lažnih informacija). Problem je utoliko veći ako se te „informacije” odnose na ljude koji su živi i koje mogu negativno da utiču na njihov život, karijeru.

Vandalizmi mogu da budu manje ili više perfidni. Tako je, na primer, maja 2012. godine na Vikipediji na engleskom jeziku objavljeno da je poslednji lider SSSR-a Mihail Gorbačov umro. Gorbačov je, inače, i dalje živ, a ako ga zdravlje posluži, 2. marta napuniće 87 godina.
U poređenju s tim, izmena članka o ovdašnjoj glumici Katarini Radivojević, za koju je pre nekoliko godina na srpskoj Vikipediji navedeno da je „odletela na jednorogu”, izgleda krajnje banalno.

Upravo zbog toga u engleskoj varijanti Vikipedije uvedena su posebna pravila kada se piše o živim ljudima, a ti članci prolaze dodatnu kontrolu kako bi se izbegle moguće neprijatnosti koje bi mogle da utiču na karijeru ljudi o kojima se piše. Baš zbog toga jedno od uvedenih pravila je i da je neregistrovanim korisnicima zabranjeno da kreiraju članke.

Vikipedija, naročito ona na srpskom jeziku, pokazala se kao pogodno tlo za prepucavanje levičara i desničara, partizana i četnika, što često dovodi do toga da članci koji se tiču, recimo, tema iz Drugog svetskog rata ili perioda devedesetih nisu dovoljno pouzdani i provereni. Često, naime, nedostaju izvori, reference za ono što je navedeno.

– Trudimo se da imamo što neutralniji pristup, da imamo zastupljena gledišta sa svih strana koja su, naravno, potkrepljena izvorima – kaže Filip Maljković. Po tome se, dodaje, srpska

Vikipedija znatno razlikuje od one na hrvatskom jeziku, koju kontroliše „desničarski lobi”.

– Dosta mišljenja se ne toleriše, dosta ljudi biva blokirano zbog svog mišljenja. Zbog toga smo i prekinuli saradnju s njima koja je ranije postojala – dodaje sagovornik „Ekspresa”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar