Društvo
16.05.2016. 17:34
ekspres

SRPSKI POGLED NA BLAJBURG: Zašto odmazdu komunista ne treba pravdati osvetom za Jasenovac

Bilo je među pogubljenima i odgovornih za Jasenovac, ali isto tako i civila, žena i dece. Masovno je streljano 60-80.000 ustaša i domobrana, a da bi za kratko vreme pobili što više ljudi, partizani su koristili - dinamit. Istovremeno, na Kočevskom Rogu ubijeno je oko 11.000 četnika  

Za jedne masakr, za druge osveta - preovlađujuće su percepcije slučaja Blajburg, odnosno ratnih dešavanja iz maja 1945. u malom mestu na slovenačko-austrijskoj granici, gde je Jugoslovenska narodnooslobodilačka vojska bez suđenja streljala nekoliko desetina hiljada ratnih zarobljenika i saradnika fašističkog režima, ali i određen broj civila.

Osim u Blajburgu, u kojem je proteklog vikenda u prisustvu predstavnika hrvatskog državnog vrha obeležena 71.godišnjica od tzv. "hrvatskog holokausta", na još oko 60 lokacija u Sloveniji i  Hrvatskoj sporovedena su višenedeljna streljačka smaknuća. U pokolju pod petokrakom u smrt su zajedno otišle hrvatske ustaše, slovenački domobrani, crnogorski četnici, manji broj srpskih ravnogoraca, "nedićevaca" i "ljotićevaca", ali i veliki broj civila.

Stradanje zarobljenika u Blajburgu i na Križnom putu, o čemu svedoče masovne grobnice pronađene u Blajburgu, Kočevskom Rogu ili rovu Barbara, komunistički režim je decenijama pokušavao da zamagli i drži pod velom tajne.

Istoričar Srđan Cvetković za portal Ekspres.net rasvetljava dešavanja s proleća 1945. kada se mnoštvo antikomunističkih formacija i paravojski različitih, čak i suprotnih ideologija povlačilo s civilima prema zapadnoj Evropi. Svi zajedno bežali su, ali nisu uspeli da uteknu odmazdi partizana.

Saveznici prali ruke

- Svi su se predali Englezima koji su u jednom trenutku rešili da ih vrate i predaju jugoslovenskoj vojsci, koja je obećala da će im biti suđeno. Odmah po predaji masovno su i bez suđenja likvidirani, o čemu svedoče i memoari jednog od učesnika egzekucije, partizanskog majora Sime Dubajića, koji je na neki način sam sebi napisao presudu priznajući da je Blajburg bio greška. Za svega dve-tri nedjelje izvršena je masovno streljanje između 60 i 80 hiljada ljudi. Da bi se brže odvijala likvidacija negde je korišćen i dinamit, a vojnici su dobijali napade povraćanja jer su morali da pobiju ogroman broj ljudi za svega nekoliko dana - priča Cvetković.

Presuđivanje po kratkom postupku pretvorilo se u masakr, kako je britanski istoričar Nikolaj Tolstoj 1986. napisao u svojoj knjizi "Ministar i pokolji", koja je izazvala buru u Engleskoj i zbog koje je završio na sudu - tvrdeći da je Britanija bila odgovorna za egzekuciju.

-Pitanje zašto su saveznici predali zarobljenike i civile i danas je predmet raznih istoriografskih rasprava. Oni peru ruke da nisu znali šta će se desiti, da su verovali da će biti suđenja. Koliko u tome ima istine, teško je danas utvrditi - kaže Cvetković.

Foto: Wikipedia SPOMEN PLOČA STRELJANIM U BLAJBURGU Foto: Wikipedia SPOMEN PLOČA STRELJANIM U BLAJBURGU

Bez preciznog odgovora ostalo je i pitanje o broju žrtava, što je komunistima poslužilo da cifru umanje i svedu na 10.000, a nacionalistima da je devedesetih godin mistifikuju zaokružujući je na 200.000 ubijenih.

- Broj žrtava može da se realno proceni na osnovu dostupnih izveštaja. Mislim da je najozbiljniju studiju o tome uradila istoričarka Martina Grahek Ravančić sa hrvatskog Instituta za povijest koja je iznela brojku od oko 55 hiljada streljanih u Blajburgu. Ali, i ona se ograđuje u proceni jer nije vođen nikakav spisak o streljanim zarobljenicima i civilima, dok u Srbiji postoje izveštaji o pogubljenima po okončanju rata – objašnjava istoričar.

U Hrvatskoj je pokolj u Blajburgu uzdignut u nacionalni mit o patnji hrvatskog naroda, ali ga, s druge strane, mnogi vide i kao čin osvete za ustaška nedela u NDH nad Srbima, posebno u Jasenovcu.

- Bilo je među pogubljenima i odgovornih za Jasenovac, ali isto tako i nevinih civila, žena i dece. Iz rova Barbara u Sloveniji su izvađeni čitavi vagoni ženske kose, a forenzičari su 2009. otkrili i 334 dečija skeleta. Mnogi pokušavaju da opravdaju ove događaje kao osvetu za Jasenovac i na neki način to i jesu. Lično, nisam za osvetu, mislim da je bolje da ostane nekoliko nekažnjenih krivaca, nego da strada mnogo nevinih. A, u ovom slučaju vodili su se obrnutom logikom: samo da se ne provuče jedan krivac, a neka strada 100 nevinih - ocenjuje naš sagovornik.

BLAJBURG JE BIO GREŠKA Istoričar Srđan Cvetković BLAJBURG JE BIO GREŠKA Istoričar Srđan Cvetković

Bilo je među pogubljenima i odgovornih za Jasenovac, ali isto tako i civila, žena i dece. Pošto su streljani i nevini, krivica zločinaca je samim tim relativizovana

Cvetković smatra nespornim da se u Blajburgu, ali ostali tačkama Križnog puta, desio ratni zločin jer je neselektivno i bez suđenja streljan veliki broj zarobljenika bez uvažavanja Ženevske i Haške konvencije koje su važile tada.

- I u Hrvatskoj ima različitih mišljenja tome, kao i u Srbiji. Levičari jesu protiv ustaša, ali i oni prihvataju da je bilo nepotrebno pobiti zarobljenike, već da ih je trebalo procesuirati. Niko ne može da brani masovno streljanje bez ikakvog procesa i utvrđivanja krivice. Drugi kažu da je bilo je krivih, ali nisu selektovani i nikom nije utvrđena krivica.

Odmazda odnela i nevine živote

Ideologija terora i odmazde, kao i višedecenijsko prikrivanje istine o Blajburgu i Križnom putu, po mišljenju našeg sagovronika, najviše su koristili zločincima.

-Kada pokrenete priču o tome, odmah vam prilepe da želite da rehabilitujete zločince. Pošto su streljani i mnogi nevini, krivica zločinaca je samim tim pomalo relativizovana, oni su viktimizovani, postali su žrtve, iako je među njima bilo onih koji su zaslužili smrt streljanjem. S druge strane, otežano je žrtvama. Ako su na ovaj način zločinci nagrađeni da leže u istim jamama sa nevinima, nevini su kažnjeni i etiketirani da su umešani u zločine. Vrlo vešto je zamagljena istina i otežana rehabilitacija nevinih, a olakšana rehabilitacija krivih. Bivši hrvatski predsednik Stipe Mesić je jasno rekao da su "u Jasenovcu svi nevini, a u Blajburgu je bilo i krivih". Ali, u tom mešanju, krivci su ispali nevini  - objašnjava Cvetković zašto je danas potrebno do kraja rasvetliti događaje i javno govoriti o Blajburgu, ali i Jasenovcu.

Foto: Wikipedia / ROV BARBARA Mesto masovne likvidacije zarobljenika Foto: Wikipedia / ROV BARBARA Mesto masovne likvidacije

Negde je korišćen i dinamit, a vojnici su povraćali jer su morali da pobiju ogroman broj ljudi za svega nekoliko dana. Masovno je streljano između 60 i 80.000 ljudi

- Važno je da testiramo naš odnos i naš moral. Jasenovac je jedna od najtragičnijih priča Drugog svetskog rata u kojem je izvršen genocid nad srpskim narodom, a u Blajburgu se desio ratni zločin u kojem mnogi nisu zaslužili smrt. Blajburg je bio greška, jer bi se procesuiranjem zločinaca i javnim obelodanjivanjem istine, i o Jasenovcu do kraja sve istražilo i utvrdila odgovornost. Ovako je sve uprljano likvidicijma zarobljenika među kojima je bilo i nevinih civila. O Jasenovcu se nedovoljno pričalo u bivšoj SFRJ, kao i o Čurugu i zločinu Mađara u Vojvodini, jer su to bila osetljiva pitanja za "bratstvo i jedinstvo" - objašnjava Cvetković.

I Srbi imaju svoj Blajburg

Naš sagovornik podseća i na pokolj na Kočevskom Rogu u Sloveniji koji je počeo 29.maja, a u kojem su pretežno likvidirani Srbi i Crnogorci.

- Tu je stradalo oko 11.000 Srba, Hrvata, Slovenaca, a udruženje "Otkrićemo istinu" imenovalo je više od 6.800 ubijenih. Retko se spominje i likvidacija ravnogoraca koji su išli za Dražom Mihailovićem koji je odbio da se priključi formacijama koje su se povlačile ka Sloveniji smatrajući ih izdajnicima. Dražini ravnogorci su se zadržali u Bosni opkoljeni. Ta priča se poklapa sa Blajburgom, jer je od 9. do 13.maja streljano između 6000 i 9000 zarobljenih ravnogoraca na Zelengori - podseća naš sagovornik.

KOČEVSKI ROG Ostaci kostiju svedoče o mestu na kojem je streljano oko 11.000 zarobljenih Srba, Hravta i Slovenaca KOČEVSKI ROG Ostaci kostiju svedoče o mestu na kojem je streljano oko 11.000 zarobljenih Srba, Hravta i Slovenaca

Titovi partizani su i u Srbiji koristili preki sud kako bi se obračunali sa ideološkim neprijateljima.

- U Srbiji je to rađeno po istoj matrici i pod plaštom narodnooslobodilačke borbe, ali je imalo sasvim drugačiji revolucinarni smisao. U Sloveniji su meta u većini bili oni koji su nosili uniformu, a u Srbiji su pred streljački vod izvođeni civili - jataci, klasni ili politički neprijatelji, kolaboranti iz nekih privrednih razloga... Komunisti su u vrlo smišljenoj akciji, od septembra 1944. do marta 1945, iskoristili optužbe za kolaboracione zločine i bez suđenja streljali 126 sveštenika, oko 3000 trgovaca, 2000 zanatlija, više od 800 industrijalaca, advokata...

Mnogi su, kaže istoričar, likvidirani pod smešnim optužbama.

- Kafedžija Aleksa Cekić iz Leskovca optužen je i streljan jer su se,navodno, u njegovoj kafani sastali četnici i planirali koljačke akcije. A tek priča o gradonačelniku Užica, predratnom radikalu Andriji Mirkoviću, koji je sarađivao s Nemcima da bi spasavao komuniste čije su mu porodice posle rata bile zahvalne za to i molile su vlast da mu poštede živote. Međutim, postoji dokumnet u kojem Dobrivoje Vidić, koji je bio predsednik predsedništva SFRJ, kaže da "jeste tačno je da je spasavao komuniste, ali da mi ne možemo da podlegnemo malograđanskom osećaju zahvalnosti za učinjene usluge u ratu". Dakle, revolucionarno shvatanje morala bilo je da nema kompromisa što je bitno određivalo element osvete prožet sa elementom revolucije i želje da se odstrane politički protvnici - zaključuje Cvetković.}

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
1°C
25.10.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve