(VIDEO, FOTO) EKSPRES U KUĆI CVEĆA, KAKO JE OBELEŽEN DAN MLADOSTI: Pionirske marame, Titova slika na grudima i cveće na grobu maršala

Pionirske marame oko vrata, Titova i Jovankina slika na grudima, čuvene trobojke sa petokrakom što se vijore, uz obavezno polaganje cveća i venca na grob maršala Tita u Kući cveća, obeležili su danas još jednu godišnjicu rođenja nekdašnjeg „doživotnog predsednika“, ali i pojedincima vratile u život proslavu Dana mladosti.

Baš u čast nekadašnjeg Dana mladosti, Kuća cveća, mesto gde počivaju Tito i Jovanka Broz, okupila je preko 1.000 posetilaca na današnji dan, i to samo u jutarnjim časovima, dok Ana Radić, PR Muzeja istorije Jugoslavije, očekuje da se do kraja dana ovaj broj poseta utrostuči.

https://youtu.be/MFLxZI_j3Uw

„Sećanje na Jugoslaviju još uvek živi, i Kuća cveća nije tek puko muzejsko mesto. Ovde još uvek dolaze ljudi koji poštuju rituale što su obeležili eru Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije“, istakla je Radić, dodavši da je ovaj Muzej najposećeniji baš tokom 4. maja, kao i na
današnji dan, 25. maja, dakle na godišnjicu smrti i rođenja velikog Maršala, ali da se posete
odvijaju tokom čitave godine.

Zanimljivo je da većinu posetilaca, preko 70 posto njih, jesu stranci iz regiona, ali i sveta,
dok je ostalih 30 procenata uglavnom pristiglo iz svih krajeva Srbije. I zaista, mesto počinka
bivšeg jugoslovenskog predsednika ukrasili su venci i buketi iz svih krajeva sveta, Makedonije,
Bosne, Crne Gore, Slovenije, ali i iz Francuske, Japana, Kine, kao i Filipina.

https://youtu.be/x6YrTgNV2Qw

„Zanimljivo je, Jugoslavija nije bila istovetna drugim komunističkim državama, ona je
spoj socijalizma i komunizma, pa stoga nije imala strašni, represivni sistem. Zaista je fascinantno
videti deo istorije“, izjavila je Sonja Kumon, koja dolazi sa Filipina, i koja je odabrala da poseti
Kuću cveća baš na današnji dan.

Većina posetilaca juri sa fotoaparatima da uhvati u objektiv  eksponate, poput
izložene Maršalove uniforme, specijalno napravljenog servisa za čaj, makete Plavog voza, štafeta
mladosti, pisanih dokumenata i zahvalnica Titu.

Takođe, većina njih se sa žaljenjem priseća „starih, dobrih dana, i blagostanja“, pa je tako
Milan Nedeljković, jedan od trojice penzionera iz Blaca, koji su prešli više od hiljadu kilometara
uprkos tome što su u dobrano poodmaklim godinama, izjavio kako je oduševljen time što narod i
dalje pozdravlja istinske vrednosti, koje su se uspostavile u bivšoj Jugoslaviji.

Na pitanje da li mu je žao što je to doba prošlo, odgovorio je da jeste, budući da onda nije
bilo predrasuda zbog nacionalne pripadnosti, kao što postoje danas, da je ondašnji narod bio u
mnogo boljoj finansijskoj situaciji, a da su samo prkosni i delinkventski nastrojeni ispaštali zbog
komunističkog sistema.

Može izgledati neverovatno, ali među posetiocima bilo je i onih koji su sa najdubljim
poštovanjem celivali mramorni grob i bacali se na kolena pred njim, onih koji su pevali iz sveg
glasa pohvale i pesme o Maršalu, onih koji su se uvijali u trobojke sa petokrakom, kako bi što
bolje iskazali da doba komunističke partije nije nepovratno prošlo.

„Ovo nam je 25. dolazak da odamo poštu Titu, i došlo je nas 110 članova. Veoma nam je
žao što se zlatno doba završilo, tri dana, ma kakva tri dana – tri meseca, nisam mogao prežaliti
Maršalovu smrt. Ja govorim istinu, pa makar me i ubili zbog nje. Nama je bilo bolje onda živeti,
makar na ulici, nego što se danas živi u Bosni, pod kriminalcima, tajkunima i mafijašima“,
izjavio je Zahrid Citura, jedan od predstavnika bosanskih komunista, dodavši da je za njega, kao
nosioca ordena za vojne vrline i zasluge, bio najlepši dan u životu kada je imao čast da se rukuje
sa „drugom Titom“, na sarajevskoj pruzi. „Pružio mi je ruku kroz prozor kupea“, priseća se
Citura, ponosno.

Sa druge strane, predstavnici Jugoslovenske komunističke partije Crne Gore, veruju da
sunce socijalističkog komunizma nije zašlo, i kao dokaz doneli su novu štafetu mladosti, koja će
se pridružiti već čuvenoj kolekciji.

„Ova štafeta će ostati u Kući cveća, jer nema nikog drugog ko je dostojan da je primi umesto njega“, izjavio je Radislav Stanišić, donosilac štafete. Na pitanje kako tumači to što je Titovo doba danas izjednačeno sa mračnim razdobljem srpske istorije u kome su carovali siromaštvo i strah.

Radislav odgovara da informacija nije tačna, jer su onda svi, pa bili profesor, direktor ili čistačica, živeli u istoj zgradi, pod istim uslovima, i nisu postojale oštre granice između ljudi, kao što ih ima danas, u doba kapitalizma.

„Nekada su školovanje, lečenje i letovanja bili besplatni. Nismo plaćali ortopedska pomagala. Čak su i stranci krali naše pasoše, vredeli su nešto“, seća se Dubjenić Mica, dodavši da je sve što je stekla, stekla u jugoslovenskoj državi, i da će za nju himna „Hej Sloveni“ uvek biti najlepša pesma.

NE PROPUSTITE:

TITOVA ŠTAFETA: Od komunističkog spektakla do slutnje krvavog rata

Beograđani najmanje posećuju Kuću cveća

Interesantno je da uprkos tome što je Kuća cveća otvorena za javnost u čast godišnjice
rođenja „druga“ Tita, i što je ulaz besplatan, najmanji broj posetilaca dolazi upravo iz Beograda.

Možda je takva situacija nastala kao odgovor na užurbanost zbog radnog dana, i građani prestonice jednostavno nemaju vremena. Možda je interesovanje za Kuću cveća izgubilo na jačini (uprkos uveravanju PR muzeja u suprotno), a možda ona pokazuje da se Beograđani mnogo lakše mire sa raspadom bivše Jugoslavije i propašću ideje jugoslovenstva.