Ekonomija
30.12.2017. 13:24
Borislav Agapijev

DR BORISLAV AGAPIJEV: Suština bitkoina je mnogo dublja od onoga što slušamo

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

Kritičari kriptovaluta često kao argument ističu da su one nešto nestvarno i neopipljivo, napravljeno ni iz čega, te da postoje samo u digitalnoj formi na kompjuterima, što je zapravo, izvinite na strogim rečima - čist pamflet.

Očigledan odgovor koji se nameće čak i u krugovima bankara jeste da ta kritika nema smisla pošto su sve moderne valute, kao na primer dolar i evro, iste takve. Na prvi pogled takva izjava može delovati čudno kada se uzme u obzir da dolari i evri postoje u papirnoj (pamučnoj u slučaju dolara) formi novčanica.

To nije velika tajna u visokim bankarskim krugovima, gde se uvek znalo da su fizičke novčanice samo skretanje pažnje i nebitan deo pravih tokova novca, koji se odvijaju isključivo u elektronskoj formi. Nedavni pamflet Banke Engleske (njihove centralne banke) „Novac u modernoj ekonomiji: Uvod" Majkla Mekleja, Amara Radija i Rajlanda Tomasa pokazuje na veoma jasan i autoritativan način da je uloga fizičkog novca praktično nebitna, pošto u modernim ekonomijama, kakva je Engleska, papirni novac predstavlja manje od tri odsto ukupne novčane mase.

Druga ključna poenta koju navedeni pamflet takođe vrlo jasno pokazuje jeste da je uloga banaka u modernom finansijskom sistemu apsolutno ključna pošto su banke u stvari glavni kreatori elektronske novčane mase. Vrlo je interesantno da tako veliki i ključni igrač kao što je Banka Engleske otvoreno iznosi pomenute tvrdnje, koje su se donedavno u nekim krugovima smatrale maltene teorijama zavere. Izgleda da je čak i njima postalo neprijatno da stoje iza tako velikih zabluda povodom toliko ključnog pitanja kao što je prava suština novca.

Iz perspektive razumevanja i prihvatanja elektronskog novca kao glavne forme novca, pitanje suštine kriptovaluta postaje znatno drugačije. One ne izgledaju kao nešto strano, neobično i čudno, već zapravo nameću dilemu - da li su one u stvari prvo iskazivanje novih i budućih formi elektronskog novca, koje neće biti opterećene zabludama i nejasnoćama prošlosti kao što je papirni novac. To je trenutno goruće pitanje. Na zapadu se o tome vodi velika polemika, u kojoj ima mnogo pobornika iz više elitnih krugova kao što su napredni venture kapitalisti, osnivači i investicioni fondovi, uključujući sve više i fondove koji su isključivo posvećeni kriptovalutama.
Druga velika tema, o kojoj se, doduše, ne priča mnogo zbog njene osetljivosti, jesu svetske državne rezerve. Stalno smo izloženi enormnim brojevima reda stotina milijardi i biliona dolara i evra u vezi sa državnim rezervama. Na prvi pogled ceo koncept deluje jasno jer, ako se, primera radi, kaže da kineske državne rezerve iznose 3,1 bilion dolara, onda to valjda znači da negde u Kini postoji nekakav sef ili trezor s tolikom hrpom dolara i evra. To je, naravno, potpuno pogrešno pošto danas u svetu ne postoji ni izbliza toliko fizičkih dolara i evra u opticaju kao pokriće. Stvarna situacija je mnogo komplikovanija i u pitanju nisu dolari, nego finansijski elektronski instrumenti i računi koji se trenutno vrednuju toliko.

Naravno, odmah se postavlja sledeće pitanje, kojeg su svi korisnici takvih finansijskih instrumenata bolno svesni, a to je potencijalni budući pad i obezvređivanje dolara i evra. Potpuno je jasno da je višegodišnja politika „kvantitativnog olakšavanja" svetskih centralnih banaka dovela do velikog obezvređivanja važnih svetskih valuta pošto elektronskih dolara i evra sada u sistemu ima daleko više. Ta brojka je neverovatna i iznosi više od 12 biliona dolara i evra!
Iz te perspektive, pitanje dodavanja potencijalnog novog kandidata u rezerve koji bi bio imun na takvo obezvređivanje postaje mnogo interesantnije. Naravno, i kriptovalute imaju ogromne oscilacije u vrednosti, ali glavna poenta je potencijalna alternativa. U stvari, ceo svetski finansijski sistem je praktično zasnovan na nedostatku opcija i izbora za čuvanje ogromnih bogatstava i imovine na nivou država. Potencijalni novi igrač ima priliku da izazove ozbiljna pomeranja i dileme u svetskim finansijskim tokovima.

Zlato je istorijski oduvek imalo tu ulogu, ali ono je već više decenija zvanično prognano iz svetskih monetarnih krugova i to nije tema o kojoj je lepo pričati u otmenim krugovima. Pitanje novih formi svetskih rezervi u stvari nije novo i postoji decenijama. Međunarodni monetarni fond (MMF) pokušava dekadama da ubaci svog kandidata, „specijalna prava povlačenja", kao novu potpuno elektronsku formu rezervi. To nikada nije zaživelo iz razloga koji nije tako teško pogoditi i koji se tiče nivoa poverenja svih ostalih igrača u MMF i njihove prave namere.

Da li će bitkoin ili neka od sadašnjih kriptovaluta dostići takav renomirani nivo da uđe u kvotacije svetskih rezervi, u stvari i nije toliko bitno. Glavna poenta je da je tema načeta i da su na scenu stupili novi, dosad nepoznati igrači. Tek ćemo videti kako će se cela priča odvijati u budućnosti. Sve što smo do sada rekli pokazuje da je tema kriptovaluta mnogo bogatija i dublja nego, recimo, samo rudarenje gde se neki obogate preko noći.

NE PROPUSTITE:

SKOČIO ZA 30.000 POSTO: Ripli oterao bitkoin sa trona kriptovaluta

SPECIJALNO ZA EKSPRES IZ SILICIJUMSKE DOLINE: Prateći tragove bitkoina

BITKOIN SE GURA U REZERVE

FORBSOVA ANALIZA STRMOGLAVOG PADA BITKOINA: Ovo je šest mugćih objašnjenja sunovrata kriptovalute

LOŠA SEDMICA ZA NAJPOZNATIJU KRIPTOVALUTU: Bitkoin danas vredi manje od 13.000 dolara

BITKOINI POSTALI OPSESIJA SRBA: U Srbiji 10.000 ljudi trguje ili rudari sa kriptovalutom

KRIPTOVALUTE: Da li je dolar na samrti?

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
light rain
18°C
20.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve