EKONOMSKA KRIZA PRED VRATIMA: Ekonomska analiza dr Borislav Agapijev

Za Srbiju i njenu ekonomiju previranja na svetskim tržištima nisu toliko bitna jer nisu previše uticala na domaću privredu zbog toga što se naša zemlja prilično dobro profilisala kao tržište u razvoju, gde su prilike za ulaganje dobre i pored ekonomskih ciklusa, pri čemu druga konkurentska tržišta zemalja u razvoju nisu povoljna. Faktori koji nama idu u prilog su relativno nizak nivo duga u odnosu na bruto nacionalni proizvod (znamo da to zvuči neverovatno, ali jeste tačno pošto je situaciju u velikom delu sveta mnogo gora), kao i dobro obučena mlada radna snaga koja je već veoma konkurentna na svetskim tržištima i nastavlja da se poboljšava

Novu sagu, koja se dosta razlikuje od prošlih desetak godina, gde su tržišta i berze bili manje-više po stilu Diznilenda, 2018. je malo poremetila, naročito pri kraju godine. I 2019. bi trebalo da se sve to resetuje, da stvari dobiju realnu publiku. To se odnosi ne samo na tržišta u SAD, gde su se stvari na berzi malo ohladile, nego i na Evropu, koja ima svoje dugogodišnje ekonomske probleme, koji će ove godine biti obeleženi reakcijama na prestanak monetarnog stimulusa u vezi sa masom evra koju je ubacivala u sistem Evropska centralna banka održavajući obveznice velikih dužnika na nivou gde oni nekako mogu da plaćaju kamate. Tu je takođe i Kina, koja je u poslednjih desetak godina bila ekonomska lokomotiva celog sveta na margini, kako kažu ekonomisti. Tamo se, takođe, stvari u ekonomiju usporavaju, i ne samo zbog sadašnjih trgovinskih varnica sa SAD. Cela ta papazjanija ekonomskih faktora će dovesti do nove vrste ekonomskih poslastica ili malo gorčih napitaka u skorijoj budućnosti. To, inače, nije tema na koju je masa učesnika na tržištu naviknuta. Sad ti nerealni optimisti očekuju da će se rast nastaviti i u 2019.

I pored svih tih cimanja, svetske berze sa SAD na čelu još su uvek na visokom nivou, koji nije mnogo ispod najvišeg nivoa u istoriji. Upravo taj paradoks čini da centralne banke nastave s logikom neumoljivog dizanja kamata. Gomila učesnika na tržištu sada, već jasno predvođena predsednikom Trampom, otvoreno negoduje i postaje sve glasnija u protestima da je takva kamatna politika iluzija i zabluda. S te strane 2019. bi definitivno trebalo da bude godina gde će se prelomiti da li će centralne banke uspeti da proguraju nastavak kampanje dizanja kamata bez nekih većih ekonomskih incidenata i havarija na tržištima i berzama kapitala ili će biti prinuđene da tokom godine okrenu ćurak i priznaju da su se šalile te da sledeća faza bude ponovno spuštanje kamata.

Ono što iznenađuje jeste šta tržišta očekuju na osnovu krivih fjučersa - da se menja kamatna politika i u 2019. I pored svih proklamacija da su ekonomije stabilne u rastu, da bez problema mogu da podnesu veće kamate u 2019, tržišta fjučersa kamatnih stopa jasno kažu da to nije tako i da će se to promeniti u novoj 2019. Dva stava su potpuno protivrečna i zato ne mogu oba biti ispravna - jedan od njih će se pokazati pogrešnim. Imaćemo priliku u novoj 2019. da vidimo ko je u biti. Za Srbiju i njenu ekonomiju previranja na svetskim tržištima nisu toliko bitna jer nisu previše uticala na domaću privredu zbog toga što se naša zemlja prilično dobro profilisala kao tržište u razvoju, gde su prilike za ulaganje dobre i pored ekonomskih ciklusa, pri čemu druga konkurentska tržišta zemalja u razvoju nisu povoljna.

Faktori koji nama idu u prilog su relativno nizak nivo duga u odnosu na bruto nacionalni proizvod (znamo da to zvuči neverovatno, ali jeste tačno pošto je situacija u velikom delu sveta mnogo gora), kao i dobro obučena mlada radna snaga koja je već veoma konkurentna na svetskim tržištima i nastavlja da se poboljšava. Govorimo o informacionom sektoru, koji je jedan od glavnih nosilaca, ali on nije jedini pošto se tu pojavljuje i proizvodni sektor, gde dosta raznih proizvođača iz inostranstva bira Srbiju zbog jeftine radne snage. Tačno je da su plate u proizvodnji niske pošto je to glavni faktor po kojem se ulaže, ali i to se polako menja pa svi ti igrači prave ekosistem znanja, polako se prebacuju na skuplje i kompleksnije stvari gde mogu da postignu bolje cene na svetskim tržištima. S te strane nam pomaže to što je cena visokog znanja na svetskim tržištima sve veća i što je došla na praktično neverovatne nivoe u razvojnim centrima kao što su Silicijumska dolina, Njujork, London, Cirih, pa čak i Indija, u centrima kao što je Bangalor, ili u Kini Peking, Šangaj,...

Naši mladi su veoma konkurentni i vrlo su se lako uklopili u tokove najnovijih tehnologija, što je sada dobar pokretač tokova u privredi. Takođe treba napomenuti da to nisu samo mladi, nego ima i drugih koji se prestrojavaju i uspešno uključuju u nove privredne tokove. Potpuno je tačno da to nije dovoljno i da ima dosta i onih koji nisu toliko uspešni u tom prestrojavanju i uključivanja u nove tokove. To je upravo slučaj s generacijom autora rođenih ranih šezdesetih godina prošloga veka, koji imaju ozbiljnih problema u prilagođavanju. Ono što je takođe tačno jeste da je sledeća generacija njihove dece dobar primer uspešno prilagodljivih.

Drugim rečima, u novoj 2019. očekujemo nastavak procesa povećanja konkurentnosti srpske privrede na svetskim tržištima, vođene informatičkim sektorom, ali i drugim sektorima koji će i te kako podržati svoj deo. Previranja i nemiri u svetskim ekonomijama su nešto što ne može da se potpuno izbegne, ali Srbija i njena ekonomija su prilično dobro postavljene i pripremljene za budućnost. U novoj 2019. očekujemo da će se taj pozitivni trend nastaviti.