GASOVOD ILI OPET STARO GVOŽĐE?

 Odluka 27 članica EU, da se izgradnja gasovoda „Severni tok 2" mora uskladiti sa evropskim energetskim pravilima, komplikuje stvari za Rusiju i čitav projekat dovodi u pitanje. Da li je time ugrožen i „Turski tok", koji su već, ovoga puta preko Mađarske, pokušavali da opstruišu Amerikanci?

Od grandioznog projekta „Južnog toka", obećanja o godišnjim zaradama od 200 do 500 miliona evra, prvog zavarivanja spoja gasovoda, koje je u vojvođanskom selu Šajkaš počelo 2013. rečima Tomislava Nikolića: „Dugo ste čekali, počnite" - ostale su samo dve cevi. Legenda kaže da su one završile u starom gvožđu. Druga, da su završile na Bliskom istoku. Kako bilo, izgradnju nikad nedosanjanog „Južnog toka" pratile su dve paralelne priče. Kao što danas prate izgradnju „Turskog toka". Jedna priča je čisto praktična, stručna, takoreći energetska, a druga je političke prirode. Od toga da li će doći do njihovog presecanja i poklapanja i gde, zavisi i budućnost tog gasovoda.

Naime, zagovornicima teze da će „Turski tok", uprkos svim preprekama, ipak osvanuti u Srbiji, kao dobra potvrda došlo je prvo zeleno svetlo iz Bugarske, a potom i mišljenje Sekretarijata Energetske zajednice iz Beča, prema kojem Srbija može da se priključi na projekat „Gastrans 2". Sekretarijat je izneo svoje mišljenje o izuzetku od pravila trećeg energetskog paketa EU za budući gasovod u Srbiji, a koje je traženo jer treći energetski paket nalaže da gasovodi u Evropi budu otvoreni, to jest da operater i vlasnik gasovoda ne budu i jedini snabdevači gasom, već da gasovod mogu da koriste i drugi. To u našem slučaju nije slučaj jer je ruski „Gasprom" i vlasnik i korisnik gasovoda. Međutim, uz dozvolu je stigao i niz uslova kako bi se osiguralo da projekat ne dovede do zatvaranja ili monopola na tržištu u Srbiji. Kako se navodi, tržišta gasa u jugoistočnoj i centralnoj Evropi oslanjaju se na isporuke ruskog gasa i često imaju ograničene veze sa susednim zemljama. Dok Sekretarijat, s jedne strane, zaključuje da će novi gasovod koji ulazi u Srbiju s juga poboljšati bezbednost diversifikacije puteva snabdevanja, s druge strane upozorava da će on učvrstiti i održati dominaciju ruskog „Gasproma" i „Srbijagasa", koji su partneri na tom projektu.
U prevodu - jasna potreba za ruskim snabdevanjem i očigledan strah od ruske dominacije.

Strah i interesi

I dok resorni ministar Aleksandar Antić smatra da je posle ovakvog mišljenja Srbija znatno bliže izgradnji gasovoda i da je ovo samo „dokaz dobro postavljenog projekta", postoje i oni koji smatraju da problemi tek počinju. Tako, recimo, predsednik skupštine Udruženja za gas u Srbiji Vojislav Vuletić ne isključuje mogućnost da će gradnja gasovoda kroz Srbiju početi za možda šest meseci ili godinu dana, ali „pod drugačijim uslovima". Kako kaže, dodatni uslovi su i dodatna prepreka.

- Agencija za energetiku Srbije je rusko-srpskoj firmi „Gastrans" dozvolila gradnju gasovoda „Turski tok", koji bi se priključio na bugarski kod Zaječara, a kod Horgoša produžio u Mađarsku s pravom izuzeća od trećeg energetskog paketa, ali je zatražila mišljenje Energetske zajednice (EZ), koja ima dodatne zahteve i traži da se dozvoli i drugim snabdevačima gasa da koriste deo kapaciteta gasovoda koji bi gradio „Gastrans". Zahtev EZ da Srbija dozvoli pristup drugim snabdevačima na pet tačaka samo je još veće zamagljivanje postavljenih uslova. Kroz svaki gasovod ide gas onoga ko može da ga isporuči, a u ovom trenutku i za sledećih deset godina to je Rusija. Govorim o obezbeđivanju normalnih količina, a ne o količinama koje nosi tanker, a koji su Amerikanci dovezli u Poljsku ili neku drugu zemlju. Evropa je prošle godine potrošila 550 milijardi kubnih metara gasa i od te količine skoro 40 odsto je gas uvezen iz Rusije, 30 odsto nabavlja se iz najvećih evropskih nalazišta u Norveškoj i Holandiji, a preostalih 30 odsto svaka pojedinačna zemlja obezbeđuje iz sopstvenih izvora ili manjom kupovinom od trgovaca gasom. U narednih deset godina teško da bilo ko može da zadovolji potrebe Evrope osim Rusa, jer Međunarodna gasna unija predviđa da 2030. Evropa troši 750 milijardi kubika gasa - izjavio je Vuletić.

Zabrinutost oko obustave izgradnje „Turskog toka" posebno je opravdana ako se kao pandan uzme situacija sa izgradnjom „Severnog toka 2" i pratećim političkim prilikama. Naime, u trenutku dok Srbija vodi ozbiljne pregovore sa Energetskom zajednicom kako će se i pod kojim uslovima graditi „Turski tok" i dok u domaćoj javnosti vlada očigledno neutemeljeno mišljenje da izgradnja „Turskog toka" zavisi samo od toga da li će SAD i EU zažmuriti i nakratko se praviti mrtvi na grandiozne projekte Rusije, u Evropi se odvija prava energetska drama. Upravo zato model „Severnog toka 2" možda najbolje i oslikava šta bi moglo da se desi s „Turskim tokom".
Sve je počelo krajem prošle godine otvorenim protivljenjem Vašingtona i Brisela izgradnji nemačko-ruskog gasovoda „Severni tok 2", kojim se povećava količina gasa koji Rusija može da pošalje Evropi, i to zaobilazeći tranzitne zemlje istočno od Nemačke. Osim što njegova realizacija nije zamišljena po evropskoj regulativi, i što bi uz „Severni tok" i eventualni „Turski tok" to značilo da Ukrajina faktički ostaje bez gasa, izgradnja projekta značila bi potpunu rusku dominaciju u Evropi. Što se, naravno, posebno ne dopada Vašingtonu i Briselu.

U tom sporu najglasnija je bila Francuska, koja je zahtevala od Berlina i Moskve da se projekat u potpunosti uskladi sa evropskim regulativama. U suprotnom, zaprećeno je blokadom projekta, dok je Vašington otišao i korak dalje i zapretio da će uvesti sankcije svim evropskim kompanijama uključenim u izgradnju gasovoda. Među kojima su nemačke, austrijske, holandske i francuske kompanije.

Nakon zategnutih odnosa, 27 članica EU konačno su postigle dogovor da se u slučaju „Severnog toka 2" mora primeniti stroža regulativa EU, predstavljena još novembra 2017. Ona podrazumeva promenu poslovnog modela projekta, i to uz poštovanje sledećih pravila: gasovod ne sme biti u direktnom vlasništvu snabdevača, moraju se primenjivati nediskriminatorne tarife i transparentno izveštavanje i mora se dozvoliti da najmanje 10 odsto kapaciteta mogu da snabdevaju i treće strane. Ono što bi bio najveći problem za Rusiju jeste da se treći energetski paket ubuduće odnosi i na podmorski, a ne samo kopneni deo. I to retroaktivno. Ovaj presedan bi posebno bio problem ruskom „Gaspromu", koji svoje cevi polaže na dnu mora. Kako u slučaju „Severnog toka", tako i „Turskog toka". Možda je sa pravom američki časopis „Forbs" upitao da li će Rusi izgubiti monopol na gas u Evropi zbog Angelinog spasavanja „Severnog toka 2".
Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje uveren je da bi EU najradije i sada, pod pritiskom Vašingtona, želela da se odustane od izgradnje novog ruskog gasovoda.
- Taj stav Evrope je nerezonski i opravdava se time da zemlje EU pojedinačno, ali i cela Unija, ne smeju da zavise od ruskog gasa. Verujem da bi Srbija i druge države rado nabavile gas iz drugih pravaca i dobavljača kada bi oni postojali. Eventualno rešenje je tečni gas, ali je trenutno i on nedostupan i prilično je skuplji, možda čak duplo. Mi ćemo raditi na tome da imamo diversifikaciju gasa. Ako pričamo o trgovini i slobodnom tržištu, najpovoljniji gas dolazi iz Rusije i zato je bitno da postoji svest o tome. Gas koji dolazi iz pravca preko Ukrajine i Mađarske jeste jedan jedini pravac. Međutim, ovim gasovodom bismo mi i ostale zemlje dobili gas iz drugog pravca. To će značiti da ne zavisimo od nestabilnosti neke druge države. Poznato je da je u Ukrajini povremeno prilično nestabilna situacija. Tako da postoji isključivo ekonomski interes. Kada je reč o zemljama koje su na trasi „Turskog toka", one dobijaju dobar, čist i prilično jeftin gas. To su činjenice. A sve drugo što se plasira je politika - podvlači Deđanski.

Epilog cele priče „Severnog toka 2" ukratko izgleda ovako: Vašington, Brisel i Francuska aminovali su nastavak izgradnje gasovoda „Severni tok 2" uz poštovanje strože evropske regulative. Nemci su pristali na takav aranžman, a potom napravili i dodatni ustupak Amerikancima. Naime, na zajedničkoj konferenciji u Berlinu sa zamenikom državnog sekretara SAD za energetiku Danom Bruletom nemački ministar privrede Peter Altmajer rekao je da Berlin želi da premosti razlike sa SAD oko planova za gasovod od Rusije do Nemačke u Baltičkom moru, a onda najavio da će Nemačka uskoro imati dva terminala za tečni gas (LNG), koji će moći da prime isporuke tečnog gasa iz SAD.

- Činjenica da smo prijatelji, po mom mišljenju, znači da treba da pokušamo sve što možemo da prevaziđemo tenzije - rekao je Altmajer.

S druge strane, Brulet je izrazio zadovoljstvo zbog postignutog sporazuma Nemačke i Francuske, koji će SAD posebno nadzirati, i ocenio da je izgradnja terminala „dobra vest" za snabdevače prirodnim gasom kao što su SAD pošto će Nemačkoj biti potrebno pouzdano snabdevanje fosilnim energentima da upotpuni obnovljive izvore energije. Nemačka je, inače, interesantno tržište za izvoznike gasa pošto planira da smanji upotrebu termoelektrana i nuklearnih elektrana u narednim decenijama. Najzanimljiviji je ipak bio sugestivni zajednički stav dvojice državnika - nije bilo dogovora da SAD ustuknu po pitanju „Severnog toka 2" u zamenu za nemačku podršku gradnji terminala za tečni prirodni gas.

Međutim, prema pisanju pojedinih medija, Nemačka bi, uprkos posustajanju pod pritiscima Francuske i nakon postizanja dogovora sa Briselom, sada ipak mogla da traži izuzeće od istog energetskog paketa na koji je pristala!

Najdeblji kraj, po svemu sudeći, izvukla je Rusija. Jer iako dogovor Nemačka-Francuska nije obavezujući sve dok se ne potvrdi u Evropskom parlamentu, taj sporazum komplikuje stvari za energetskog giganta „Gasprom", koji će morati da isprati evropska pravila i više neće biti jedini operater gasovoda. Nije ni čudo što je brzo usledilo i upozorenje iz Moskve...

- Ako se uvedu stroža energetska pravila, to bi moglo da zakomplikuje planove za izgradnju gasovoda „Severni tok 2". Ukoliko se pripremaju prepreke projektu kako bi se Rusija primorala da transportuje gas kroz Ukrajinu u skladu s njihovim uslovima, tarifama i pravnim nesigurnostima, onda je malo verovatno da će se taj projekat ostvariti - izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Pankin.

Mađarski Bojko

Koliko se situacija sa „Severnim tokom 2" preslikava i na priču o „Turskom toku", možda najbolje dočarava jedan detalj sa sastanka 27 članica EU u Briselu - jedino je Bugarska, koja se sada nalazi na trasi „Turskog toka", bila protiv uvođenja restriktivnih mera EU i samim tim indirektnog konfrontiranja Rusiji. Ista ona Bugarska zbog koje se, pod pritiskom Amerike, odustalo od izgradnje „Južnog toka".

Ipak, ovog puta na meti pritisaka Amerike zbog „Turskog toka" našla se Mađarska. Tako je u samo nekoliko dana prvo visoki zvaničnik Stejt departmenta Robert Paladino javno poručio da će SAD u Budimpešti pritisnuti Mađare da odustanu od „Turskog toka", a potom je u Mađarsku stigao i državni sekretar SAD Majk Pompeo. Iako su mađarski mediji brže-bolje već prvog dana Pompeove posete objavili da njegova misija nije uspela i da mu je premijer Viktor Orban odbrusio da će se država Mađarska prilikom odlučivanja o „Turskom toku" rukovoditi svojim interesima, bez obzira na sve pritiske Vašingtona. Niko, naravno, nije naveo da baš ti nezavisni i suvereni interesi na kraju svakako mogu da se poklope sa interesima SAD. Jer ako je uspelo u slučaju Nemačke...
Da bi Amerikanci i Evropa pod američkim uticajem i sada mogli da nađu nekog poput bugarskog predsednika Bojka Borisova i tako stopiraju izgradnju „Turskog toka" kroz Srbiju, smatra i predsednik skupštine Udruženja za gas u Srbiji Vojislav Vuletić.

- Amerikanci guše svakoga ko je uspešan da bi oni bili najuspešniji, pa su tako svojevremeno preko bugarskog predsednika Borisova, kada se spremao za izbore za premijera, zaustavili gasovod „Južni tok", koji je trebalo da ide i kroz Srbiju. Vašington ne dozvoljava „Turski tok" kroz Srbiju jer nudi svoj gas proizveden iz škriljaca koji bi mogao da se u Evropu doprema u tečnom stanju. Međutim, američka tvrdnja da mogu da obezbede gas za Evropu iz škriljaca je priča političara i neznalica. Prošle godine su Amerikanci zbog hladne zime, posebno u Bostonu, uvezli gas iz Rusije da bi ogrejali svoje građane, što znači da ga nemaju dovoljne količine ni za sebe, već samo hoće da onemoguće da Rusija puni svoj budžet prodajom nafte i gasa i da sklone Putina. Najveće gasno nalazište je „Južni Fars" u Iranu, prema granici s Katarom, odakle i Katar crpi gas. Iran, Sirija i Irak su sklopili sporazum 2011. da grade Islamski gasovod, a istovremeno su Katar i Saudijska Arabija sklopili sporazum da grade Arapski gasovod, i oba bi snabdevala Evropu gasom, ali su Amerikanci, da bi to sprečili, proglasili diktatorom sirijskog predsednika Bašara el Asada, napravljena je revolucija i sve je stopirano - naveo je Vuletić.

S druge strane, generalni direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović kaže da smo svedoci da SAD pritiskaju Nemačku i Rusiju zbog „Severnog toka 2", ali je istovremeno i optimističan da politika neće poremetiti izgradnju „Turskog toka". Opravdan optimizam?

- Pošto se ne nudi alternativa, ekonomski interesi će prevladati političke i projekat „Turski tok" će se realizovati. Do juče su svi sumnjali u Bugarsku, sada im je preostala Mađarska. Međutim, životne i geostrateške potrebe omogućiće realizaciju tog projekta. Uostalom „Turski tok" čine cevi koje idu kroz Crno more. Sve ostalo su interni transportni kapaciteti zainteresovanih zemalja, koji će se graditi po pravilima Evropske unije, naslonjeni na gasne izvore iz tog pravca. Ne vidim zašto bi neko odustao od svog interesa - zapitao se Bajatović.
Sličnog stava je i Stevica Deđanski, koji za „Ekspres" napominje da je „Turski tok" u interesu i Srbije i zemalja EU.

- Nastavak izgradnje „Turskog toka", odnosno dela gasovoda koji ide iz Rusije prema Zapadnoj Evropi i prolazi kroz Srbiju, ne bi trebalo da bude doveden u pitanje. To je važilo i u situaciji da Energetska zajednica nije imala pozitivno mišljenje o izgradnji. Mi nemamo nikakvu obavezu da poslušamo EU jer nismo njena članica, ali je Srbija htela da to sve bude usklađeno sa evropskim zakonodavstvom. Ono što nije zabranjeno članicama kao što su Nemačka i Bugarska, ne bi trebalo da bude zabranjeno ni nama. Siguran sam da će deo gasovoda koji ide preko naše teritorije biti izgrađen. Taj gas će omogućiti našoj zemlji snabdevanje gasom, ali i to da ne zavisimo samo od jedne cevi koja trenutno dolazi iz pravca Mađarske. Drugo, ovaj gas će ići u tranzit i njime će se snabdevati i Mađarska, Austrija i Slovačka - podvlači Deđanski.

Kada je reč o „Severnom toku 2", Nemci su se izgleda za sada izvukli. Možda će, kao i Srbija, zatražiti izuzeće od trećeg energetskog paketa i dobiti još niz uslova koje moraju da ispune. Međutim, opstanak projekta i dalje je upitan. Zato je logično zapitati se koliko je zaista „Turski tok" realno ostvariv. Da li je realno da će nam dozvoliti da se provučemo ispod evropskih regulativa? Da li Srbija može biti veća Nemačka od Nemačke? Ili je možda sada trenutak da Vučić izvuče keca iz rukava i češće poziva Angelu Merkel...

Brojke

1,7 milijardi evra košta izgradnja deonice gasovoda kroz Srbiju

830.000 evra trebalo bi da uloži Srbija u izgradnju gasovoda, a ostatak ruska strana

2 milijarde kubika gasa je godišnja potrošnja gasa u Srbiji

400 kilometara dugačka je trasa „Turskog toka" kroz Srbiju