KAKO SMO IZMUZLI PKB

Od Poljoprivrednog kombinata Beograd, nekada najvećeg giganta Srbije, ostali su zemlja i stoka. Za to preduzeće Ministarstvo privrede ponudilo je početnu cenu od svega 104,5 miliona evra. Da su pod krovom te firme ostali „Frikom", „Imlek" i „Imes", vredela bi najmanje pola milijarde evra

Čuvene crvene kioske s najukusnijim viršlama, sa senfom ili bez njega, početkom sedamdesetih postavio je Poljoprivredni kombinat Beograd. Prvih nekoliko godina bilo ih je svega tri-četiri, a najpoznatiji je instaliran preko puta hotela „Moskva". Kasnije su došli i drugi, pažljivo raspoređeni po gradu. Bio je to prvi lanac brze hrane u Evropi, zajednički projekat PKB-a, Industrije mesa i „Tetrapaka". U međuvremenu su kiosci nestali, a 2012. su iz PKB-a najavili da će ih ponovo otvoriti.

U „Politici" su 9. avgusta ove godine za PKB najavili ne crveni kiosk i viršle, već prikupljanje ponuda za privatizaciju tog nekadašnjeg poljoprivrednog giganta s rokom do 10. septembra. Ministarstvo privrede je objavilo tender za prodaju 16.785 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin (bez građevinskog zemljišta), objekata, opreme, zaliha rezervnih delova i udela PKB-a u zavisnim društvima „Ekolab", Institut „PKB Agroekonomik" i Veterinarska stanica PKB. Procenjeno je da je vrednost zemljišta, građevinskih objekata i opreme 208,5 miliona evra, udela od 29 odsto kapitala „Ekolaba" u vlasništvu Akcionarskog fonda 214.700 evra, a 45,77 procenata Instituta „PKB Agroekonomik" 431.300 evra. Početna cena na tenderu iznosi 50 odsto od procenjene vrednosti, odnosno 104,5 miliona evra, u šta nije uračunata vrednost stada od 17,3 miliona evra jer će njegova cena biti utvrđena prema propisu neposredno pre uvođenja kupca u posed.

Prosečni čovek koji se rado seća crvenih kioska teško da može da proguta ovu brojku za kombinat koji je sa PIK Bečej i PIK Belje trebalo da čini okosnicu poljoprivredne proizvodnje Jugoslavije.

Sada 17.000 hektara nudimo za sto miliona, iako zemlja kod Pupinovog mosta ima izuzetnu vrednost. Da smo prodali 200 hektara te zemlje, namirili bismo sve dugove, navodi Milisav Đorđević

Sindikati i pojedini stručnjaci čak veruju da je početna cena najmanje četiri puta niža od realne. Međutim, stanje u kombinatu je daleko gore nego što se pretpostavlja, a ono sa čime to preduzeće izlazi na tržište nije profitabilno za mnoge ponuđače. Kako su nam objasnili stručnjaci, poljoprivredno zemljište srednjeg kvaliteta s dobrim zalivnim sistemom vredi oko 10.000 evra po hektaru. Problem sa PKB-om leži u tome što je veći deo njegovog zemljišta lošijeg kvaliteta, a stari zalivni sistem pokriva samo 6.000 hektara površine. Pored toga, procenjuje se da to preduzeće ima neizmirene obaveze od 120 miliona evra.

Situacija s kombinatom nekada je bila znatno drugačija. Osamdesetih godina radnik PKB-a mogao je da računa na niz povlastica, od odmaranja u nekom od hotela tog preduzeća do dobijanja novog stana u Padinskoj Skeli. Na svom vrhuncu, u okviru te korporacije je poslovalo na desetine preduzeća sa sistemom prerade i plasmana proizvoda i kultura: mleka, mesa, stočne hrane, voća i povrća, žitarica... Sve to počelo je da propada devedesetih godina sa odvajanjem prerađivačkih i profitabilnih delova preduzeća. Od kombinata se 1993. otcepila farma svinja i junadi PKB Vizelj (kasnije preimenovana u „Imes"). Devedesetih godina od PKB-a su se odvojile nekadašnja fabrika smrznute hrane „Frikom" i bivša mlekara kombinata „Imlek", koje su ostale u javnom vlasništvu, kao i trgovinski lanac „Pekabeta". Tokom naredne decenije sva tri preduzeća su privatizovana. Do 2000. godine PKB je zbog dugovanja i zelenaških kamata izgubio više od sto miliona evra. Velike gubitke beleži i nakon toga, zbog čega je država s početnih 24 odsto vlasništva u PKB-u 2000. godine, kroz dve konverzije 2005. i 2006, postala vlasnik 35 odsto kapitala tog preduzeća. Time je rešen dug od 2,2 milijarde. Država je 2006. pokrenula privatizaciju PKB-a, a državni udeo u kapitalu korporacije Srbija je povećala 2010. na 99,75 odsto. Tada je najavljeno da će PKB biti dat na upravu Beogradu, na čijem je čelu tada bio Dragan Đilas. Te godine Agencija za privatizaciju je obustavila privatizaciju korporacije, čime je otvoren put ka tome da PKB postane javno preduzeće grada.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ističe za „Ekspres" da privatizacija PKB-a nije bila neophodna.

- Oni koji su počeli s privatizacijom vodili su se time da prvo prodaju ono što je najbolje i nisu nudili poljoprivredno zemljište i ono što se danas prodaje. Oni su parcijalno prodavali jer su mislili da će tako dobiti više. Kada je Đilas postao gradonačelnik Beograda, Srbija je zbog konverzije duga u kapital usled neplaćanja poreza iz devedesetih godina postala većinski vlasnik PKB-a (98 odsto). U tom trenutku ga država daje na upravljanje gradu Beogradu. Prva ideja Đilasa je bila da podigne cenu mleka sa 29 na 38 dinara po litru, očekujući da će jedna privatna firma to poštovati. Naravno, u „Imleku" su to odbili odgovorivši da bi mogli da kupuju mleko iz Mađarske i za manje od 28 dinara. Desilo se to da je mleko iz Beograda prevezeno u Šabačku mlekaru, čiji je vlasnik tada bio član DS-a. To je nekada mogla da radi samo socijalistička država, ali je ovim dokazano da može i demokratska. Naravno, to nije pomoglo PKB-u. Paradoks je da PKB danas prodaju upravo oni koji su se protivili privatizaciji nekada, dok su na vlasti bile demokrate, a oni koji su započeli proces privatizacije danas se bune protiv prodaje PKB-a. To je samo potvrda da u Srbiji nema dugoročnih, već samo partijskih interesa - naglašava Savić, dodajući da bi cena PKB-a danas bila znatno drugačija da se u prošlosti više vodilo računa o tom gigantu.

U prilog tome govori i podatak da bi taj kombinat s preduzećima „Frikom", „Imlek" i „Imes" danas, grubom računicom, vredeo najmanje pola milijarde evra. Naime, ako se uzme u obzir prosečna dobit „Frikoma" pre kamata, poreza i amortizacije za poslednje četiri godine, ta firma bi 2025. godine vredela 117,2 miliona evra. Istom računicom bi „Imlek" vredeo 277,44 miliona, a „Imes" 4,83 miliona evra.

Ljubodrag Savić ističe da je najveći problem u tome što su preduzeća u okviru PKB-a prodavana kao delovi.

- Ako se dobro sećam, „Imlek" je prodat za 42-43 miliona evra, dok se za „Frikom" sigurno nije radilo o mnogo većoj brojki. Da su ta preduzeća prodavana kao celine, dobit bi bila mnogo veća. Teško je govoriti o tome koliko bi PKB danas vredeo, jer je pretrpeo dve katastrofe. Prva ga je zadesila devedesetih godina, kada je zbog sankcija i bombardovanja u inflacionom vremenu hrana prodavana budzašto. U tom periodu je prvi put načet veliki PKB i tada su napravljeni najveći dugovi. Ta prva kriza je svela PKB na zemljoradničku zadrugu. Drugi loš period usledio je u trenutku privatizacije preradnih kapaciteta. Tada je praktično ceo logički deo razdvojen na proizvodnju i preradu. PKB-u je ostala primarna ratarska proizvodnja, a ostalo je otišlo. Država jeste prodala tada „Imlek" za 42-43 miliona evra, ali je kupac, investicioni fond „Salford", kupio još dve ili tri mlekare u Srbiji, „Vrnjačku vodu" i „Bambi". Posle nekog vremena, čini mi se oko decenije, kada su prodavali, za ceo kapital su uzeli više od 500 miliona evra. Nema nikakve dileme, da je očuvana vrednost PKB-a devedesetih godina, da nije bilo nesmotrene privatizacije, da se nije prodavalo ono što je najbolje i da nije ostajalo u vlasništvu ono što ne može samostalno da funkcioniše, cena bi bila drugačija. U suštini danas prodajemo stado i zemlju. Realna cena je samo ona koju neko ponudi - navodi Savić.

Inače, pravo učešća na tenderu imaju pravna lica koja se kao pretežnom delatnošću bave poljoprivredom ili/i trgovinom poljoprivrednih proizvoda, a koja su u prethodnoj godini samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarila prihod od 400 miliona evra. Podsetimo, za beogradsko preduzeće su svojevremeno bili zainteresovani Petar Matijević i Miodrag Kostić. Oni su u međuvremenu odustali, a Matijević je prošle godine izjavio da nije realno da se takmiči sa Arapima i Kinezima, koji su takođe zainteresovani za to preduzeće. Zanimljivo je da su nedavno mediji objavili da Vlada pregovara o prodaji PKB-a s kompanijama iz Kine i arapskih zemalja.
Predsednik Sindikata PKB-a Milisav Đorđević ističe da je u Srbiji malo pozitivnih primera privatizacije, naročito u agraru.

- Ako i u naredne tri godine sve bude idealno, posle tog perioda kupca niko ne obavezuje da se, recimo, bavi stočarstvom. PKB se u ovoj nezavidnoj, dužničkoj situaciji nalazi jer država u poslednje četiri godine ne isplaćuje premije za mleko, kao ni subvencije za stočarstvo. Po tom osnovu smo izgubili 30 miliona evra, a dugovi su se povećali za 22 miliona evra - podvlači on, uz opasku da iz Ministarstva privrede nisu želeli da odgovore na pitanje zašto je početna cena od pre dve godine, koja je iznosila 154 miliona evra, spuštena na 104 miliona, iako se u javnosti spekulisalo da je država tada na sebe preuzela dodatnu obavezu u visini od 90 miliona evra, te otuda i smanjenje vrednosti kapitala.

Ipak, Đorđević napominje da se sindikat oštro protivi predloženom modelu prodaje.

- Nismo zadovoljni jer se prodaje imovina, a ne pravno lice. Dakle, mi ne možemo da prodamo kolektivni ugovor, a sva naša stečena prava i minuli rad biće anulirani u jednom trenutku. Nama je otpremnina koju spominju na poslednjem mestu. Nama treba posao. Ono što smo načelno uspeli da se dogovorimo s nadležnim ministarstvom jeste da svi zaposleni dobiju šansu da rade kod novog poslodavca. Dobili smo garanciju za 1.000 ljudi od ukupno 1.585 zaposlenih - napominje predsednik Sindikata PKB.

Šta poseduje PKB
*16.785 hektara zemlje
* 23.000 hektara se obrađuje
* 17.000 grla u stočnom fondu
* 1.585 radnika
* 1.370 priključnih mašina
* 330 traktora
* 90 utovarnih mašina
* 35 kombajna
* 20 kamiona
* Podaci poslednjeg popisa od decembra 2015.
* 10 do 12 odsto iznosi učešće PKB u ukupnoj količini proizvedenog mleka u Srbiji i sa 53 odsto u snabdevanju tržišta Beograda