Život
18.10.2023. 02:45
Život
05.06.2025. 04:05
R. E.
"Beli čovek ne razume..."
Pismo indijanskog poglavice predsedniku SAD. Pazite, dirljivo je do suza
Cilj Svetskog dana zaštite životne sredine, koji se obeležava 5. juna, je da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Tim povodom je "Politikin zabavnik" jula 1994. godine objavio pismo poglavice Sijetla tadašnjem predsedniku SAD, Frenklinu Pirsu, kao odgovor na ponudu SAD da kupi indijanske teritorije.
Reči ovog mudrog čoveka će vas podsetiti zbog čega prirodu zovemo majkom...
Tekst vam prenosimo u celosti.
Veliki beli poglavica iz Vašingtona Frenklin Pirs, četrnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država, zamolio je 1854. godine Abrahama Linkolna, vođu novoosnovane Republikanske stranke, da u njegovo ime ponudi indijanskom poglavici Sijetlu otkup zemlje njegovih saplemenika. Zauzvrat, obećao je indijanskom narodu miran i bezbedan život u rezervatima.
Sijetl je bio poglavica manjih manje poznatih plemena Duvamiš i Sukvamiš koja su živela u živopisnoj oblasti Padžet Saund na zapadnoj obali SAD, nedaleko od današnje granice s Kanadom, u saveznoj državi Vašington. Godine 1851. tu stižu prvi pioniri iz dale kog Ilinoisa, predvođeni izvesnim Arturom Denijem. Indijanska plemena, na čelu sa poglavicom Sijetlom, dočekala su ih prijateljski. Sijetl je rođen verovatno oko 1790. godine. Njegov savremenik, senator Benton, sećao ga se kao gordog i stasitog čoveka koga su poštovali svi, bez obzira na boju kože. Ljudi su dolazili izdaleka da ga pozdrave i čuju njegovu reč.
Kad je primio ponudu od predsednika SAD, mudri Sijetl je zaključio da za indijanska plemena dolazi teško vreme. Njegov odgovor Abrahamu Linkolnu, odnosno predsedniku Pirsu glasi:
"Kako može da se proda ili kupi nebo i toplina zemlje? Tako nešto sasvim nam je strano. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Pa, kako ih možemo kupiti? Svaki je delić ove zemlje svet mom narodu. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaki pramen izmaglice u gami šume, sveti su u mislima i u životu mog naroda.
Sokovi u drveću prožeti su sećanjima na crvenog čoveka. Kada mrtvi bledoliki odu u šetnju među zvezde, zaboravljaju zemlju koja im je dala život. Naši mrtvi nikada ne zaborave svoju predivnu zemlju, jer ona je mati crvenog čoveka.
Deo smo zemlje i ona je deo nas! Mirisave trave su nam sestre. Jelen, pastuv, veliki orao - braća su nam. Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplo mustangovo telo i čovek - sve pripada istoj porodici. Kada Veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju - previše od nas traži. Veliki poglavica poručuje da će nam naći mesto na kojem ćemo lepo živeti. On će nam biti otac - mi njemu deca.
Razmotrićemo tu ponudu da kupite našu zemlju. Ali, to neće biti lako. Ova nam je zemlja sveta. Ova blistava voda što teče brzacima i rekama nije samo voda već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju, morate znati da je ova voda sveta, morate reći svojoj deci da je sveta. Da svaki odraz u bistrom jezeru kazuje događaje i uspomene iz života mog naroda. Žubor vode - glas je oca moga oca. Reke su naša braća - utoljuju nam žeđ. Reke nose naše kanue. Hrane nam decu. Prodamo li vam ovu zemlju, morate se setiti i učiti svoju decu da su reke naša, a i vaša braća. Zato rekama morate pružiti dobrotu kakvu biste bratu pružili.
Znamo da nas beli čovek ne razume. Njemu je jedan deo zemlje isti kao i bilo koji drugi. On je stranac što dođe noću i oduzme zemlji sve što mu treba: zemlja mu nije brat već - neprijatelj. Kada je pokori, on kreće dalje.
Ostavlja za sobom grobove svojih otaca i ne mari zbog toga. Oduzima zemlju svojoj deci, i nije ga briga. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rodi ostaju zaboravljeni. Prema majci zemlji i prema bratu nebu odnosi se kao prema stvarima što mogu da se kupe, opljačkaju, prodaju poput stoke ili sjajnog nakita! Njegova će pohlepa uništiti zemlju i za sobom ostaviti samu pustoš.
Ne znam! Naš se način života razlikuje od vašeg. Od pogleda na vaše gradove, crvenog čoveka zabole oči. To je možda zato što je crveni čovek divlji i ne razume stvari. U gradovima belog čoveka nema mirnog kutka. Nema mesta na kojem bi se čulo otvaranje lišća u proleće ili drhtaj krila mušice. Možda zato što sam divlji - jednostavno ne shvatam! Buka mi vređa uši. Šta vredi život ako čovek ne može čuti krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovek i ne razumem mnogo...
Indijanac voli zvuk vetra kada se poigrava površinom močvara. I miris povetarca osvežen popodnevnom kišom ili borovinom.
Najveće blago crvenog čoveka je vazduh. Sve živo deli isti dah - životinja, drvo i čovek. Svima je taj dah potreban: Beli čovek kao da ne opaža vazduh koji udiše. Poput nekog ko je dugo na samrti, ne oseća smrad. Prodamo li vam zemlju, morate da se setite da nam je vazduh dragocen, da vazduh deli svoj dah sa svim životom koji održava. Vetar što je mome dedi dao prvi dah - prihvatiće i njegov poslednji izdah. Ako vam prodamo zemlju, morate je čuvati kao svetinju. Kao mesto na kojem će i beli čovek moći da udahne vetar zaslađen Mirisom poljskog cveća.
Razmotrićemo vašu ponudu da kupite zemlju. Odlučimo li da pristanemo, zahtevaćemo da ispunite ovaj uslov: beli čovek moraće da se ponaša prema životinjama ovog kraja kao prema svojoj braći! Divlji sam i ne razumem drugačiji život. Video sam po prerijama hiljade bizona koje je beli čovek ubio, pucajući iz jurećeg "vatrenog konja". Divlji sam i ne razumem kako gvozdeni konj iz kojeg suklja dim može biti važniji od života bizona, kojeg mi ubijamo samo da bismo preživeli. Šta je čovek bez životinje? Kada bi životinje nestale, čovek bi umro od velike usamljenosti duha. Što god zadesi životinje, ubrzo snađe i čoveka. Sve je u svetu povezano.
Moraćete učiti svoju decu da im je pod nogama pepeo naših dedova. Da bi poštovali zemlju, reći ćete im da je zemlja bogata životom naših predaka Moraćete da učite svoju decu isto kao što mi učimo našu - da nam je zemlja mati. Šta snađe zemlju - snađe i njenu decu. Pljuje li čovek na zemlju - pljuje na sebe samoga. Zemlja ne pripada čoveku - čovek pripada zemlji. To dobro znamo. Sve je u međusobnoj vezi, kao što je porodica krvlju sjedinjena. Sve je povezano. Nije čovek tvorac razvoja života, već je samo vlakno u njemu. Što učini sa razbojem - čini sa sobom. Čak ni beli čovek, čiji bog istupi i govori s njime kao prijatelj sa prijateljem, neće izbeći zajedničku sudbinu. Možda smo ipak braća. Videćemo!
Jedno znam sigurno, a to će i beli čovek jednom morati da shvati: naš bog je isti bog. Možda mislite da njega možete posedovati, kao što se spremate da uzmete celu našu zemlju. Ali, nećete! On je bog ljudi i njegova je milost jednaka i za crvenog i za belog čoveka. Ova je zemlja njemu sve. Oskrnavite li je isto je kao kad prezrete njenog stvoritelja. Belog će čoveka nestati. Možda i pre ostalih plemena. Prljate sami svoj ležaj i jedne noći udavićete se u sopstvenom izmetu. U svom nastojanju gorećete u ognju boga koji vas je doveo ovamo i s nekom neobjašnjivom namerom dao vam vlast nad ovom zemljom i crvenim čovekom. Takva sudbina se nama čini bednom
Ne razumem zašto se ubija bizon? Zašto se krote divlji koni? Zašto je u dubini šume toliko ljudskog smrada?
Zašto je pogled na zelene bregove pocepan žicama što govore? Gde su jeleni? Nema ih više. Gde je orao odleteo?
Pravom življenju je kraj. Počinje borba za opstanak...“
Svet
13.12.2022. 19:15
Kako Amerika pomaže plemenima u njihovom begu od klimatskih promena
Međutim, u želji da izbegne prolivanje indijanske krvi i da sačuva mir, jep je dobro znao da ponuda istovremeno znači i pretnju, poglavica Sijetl ipak 1855. potpisuje ugovor sa vladom SAD kojim njegovo i okolna plemena prihvataju nove granice lovišta, odnosno život u rezervatima. Usledila je žestoka pobuna nekih plemena, naročito ratobornih Jukoma. Uzalud je Sijetl nastojao da spreči ubijanje Indijanaca i pomiri zaraćene strane. Rat je trajao do 1858. kad su Indijanci koji su preživeli pokolje takođe smešteni u rezervate. Za razliku od Frenklina Pirsa, koji je zapamćen kao uporni zagovornik ropstva, njegov politički protivnik Abraham Linkoln, šesnaesti predsednik SAD, čuven je po odluci da početkom 1863. godine ukine ropstvo. Tri godine ranije, kad je Linkoln izabran za predsednika SAD, dolazi do pobune robovlasnika s Juga i poznatog rata Sever - Jug. Južnjaci, naime, nikako nisu hteli da prihvate Linkolnovu zamisao o oslobođenju robova.
Godine 1864. pedesetpetogodišnji Linkoln izabran je za predsednika i drugi put. Ali, godinu dana kasnije, ubio ga je u pozorištu jedan glumac, fanatični južnjak.
Sledeće godine, u jednom rezervatu, umire i poglavica Sijetl. Imao je 76 godina. U znak poštovanja prema ovom izuzetnom čoveku, žitelji Sijetla su odlučili da svom gradu daju njegovo ime. Godine 1890. podigli su mu i spomenik.
Danas je Sijetl kroz koji protiče reka Duvamiš poznat industrijski centar i zahvaljujući bogatoj prirodi jedan od najživopisnijih gradova SAD.
Pretpostavlja se da je poglavica čije ime nosi bio pismen i da je ovo pismo napisano svojeručno. UNEP, program Ujedinjenih nacija za zaštitu čovekove okoline, poslao je Sijetlovo pismo gotovo svim zemljama sveta povodom 5. juna, Svetskog dana čovekove okoline.
Život
05.03.2023. 16:40
Ima i lepih vesti: Do 2030. trećina svetskih mora biće zaštićeno područje
Život
22.05.2025. 15:20
Da li znate koje je NAJVEĆE ŽIVO BIĆE na Zemlji? Nije kit.
Život
03.10.2022. 10:41
Uklonjeno 100 tona otpada: Pogledajte kako izgleda čišćenje okeana (VIDEO)
Komentari
