SLUČAJ „HIPOL“ NESTAJANJE STOTINA MILIONA EVRA

Kompanija iz Odžaka, koja je trenutno u stečaju, na meti je hrvatskog biznismena Joze Luburića, koji pokušava da se putem uticaja na stečajnog upravnika, rukovodstva ALSU i Ministarstva privrede dokopa imovine ovog preduzeća

Čovek se naježi na pomen spornih privatizacija, a još više na pominjanje stečajnog postupka, stečajne mase, upravnika, bankrota, muljaža i prodaje preduzeća u bescenje. Priča o propadanju i prodaji srpskih giganata nikad dosta. A evo još jedne, sa neizvesnim epilogom, ali bez srećnog kraja.

Kako smo već pisali, bivši hemijski gigant „Hipol“, koji se nalazi u Odžacima u Vojvodini, prešao je put od neuspe­ šno privatizovanog preduze­ ća do zavisničke firme za isisavanje para. Naime, ta fabrika za proizvodnju propilena, u kojoj je zaposleno 220 radnika, preživela je lošu privatizaciju kada ju je slovenačka „Orka“ kupila kreditima iz ljubljanske NLB banke i A banke. Ugovor o privatizaciji je raskinut, firma je ponovo pripala državi, a potraživanja NLB-a je preuzela subotička firma „Euro Gas“, dok je potraživanja druge banke kupila novosadska firma „Naš taksi“, odnosno kasnije preimenovana u „Energrin MTB“. U me­ đuvremenu je otvoren stečajni postupak, a za upravnika je postavljena Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, odnosno Dejan Tomašević.

Konstantno uništavanje hemijskog giganta u režiji ALSU, na čijem se čelu od januara ove godine nalazi Dragiša Petrović, deo su mnogo većeg marifetluka. Prema saznanjima „Ekspresa“, u igru želi da uđe treća strana. Naime, ste­ čajni upravnik Dejan Tomašević namešta kupovinu „Hipola“ Hrvatu Jozi Luberiću, čija firma „Chemical AG“ posluje u Švajcarskoj. Luberić je tražio od Ministarstva privrede da dozvoli zakup fabrike iz Odžaka po modelu BIP, što znači da bi njegova firma zadržala radnike i preuzela posao dorade koju radi „Energrin“, ali po većoj ceni od pet do deset evra. Celu priču navodno gura državni sekretar iz tog Ministarstva Dragan Stevanović, poznatiji po nadimku - Boske.

Marifetluci u „Hipolu“ su počeli još otkad je ugovor o privatizaciji sa slovenač­ kom „Orkom“ raskinut, a firma ponovo pripala državi. Na predlog „Euro Gasa“, Privredni sud u Somboru otvorio je postupak stečaja nad „Hipolom“ 23. marta 2017. godine, a za upravnika postavio Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), odnosno na scenu stupa njen zastupnik Dejan Tomašević. ALSU je, inače, u hemijskoj fabrici u tom trenutku već skoro godinu dana, s obzirom na to da je pre „Euro Gasa“ slovenačka A banka još 2016. pokrenula privremeni stečaj.

Inače, kompanija „Polimer Chemical AG“ registrovana je u švajcarskom Cugu i iako bi se po imenu reklo da se radi o ozbiljnoj hemijskoj kompaniji, ipak proverom u švajcarskom privrednom registru ustanovili smo da iako je kompanija registrovana 1954. godine i da je u tom dugom periodu menjala često imena, ona se ne bavi konkretnom proizvodnjom već je jedna u nizu firmi koji kontroliše grupacija ljudi okupljenih oko pomenutog hrvatsko-švajcarskog privrednika Joze Luburića. Termin koji u poslovnom svetu najbolje opisuje ovakve kompanije je SPV ili Special purpose vehicle, odnosno firma za posebne namene koje se uglavnom koriste da bi se kamufliralo neko preuzimanje druge kompanije.

Gospodin Luburić, malo poznat ovdašnjoj javnosti, nije potpuna nepoznanica u srpskoj privredi. Njegova osnovna firma „Agrocor holding AG“ iz Cuga vlasnik je srpske kompanije „Aroma začini“ iz Futoga. Do vlasništva u ovoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom začina došao je tako što je iz stečaja kupio imovinu i opremu nekadašnje „Arome“ a.d. iz Futoga koja je sad u likvidaciji. Stečaj je vodio upravnik Nikola Šumar, inače prijatelj i blizak saradnik Dejana Tomaševića, stečajnog upravnika „Hipola“. Čak se i na fotografiji sa proslave Luburićeve firme „Agrocor holding“ u Švajcarskoj vide zajedno na slici Šumar, Luburić i Tomašević. Još je zanimljivije kako su potpisana pomenuta dvojica na fotografiji - „partneri iz ‘Arome’ Futog Nikola Šumar i Dejan Tomašević“. Nepoznato je o kakvom se partnerstvu zapravo radi, ali postoji sumnja da se u slučaju „Hipola“ radi o sličnom modelu.

Analizom povezanih pravnih lica u švajcarskom privrednom registru vidljivo je da se kompanija „Polimer Chemical AG“ vezuje za ime Jozo Luburić, kao krajnjeg vlasnika. Da li se radi samo o koincidenciji ili pak postoji neka čvršća veza između Luburića i Tomaševića, nije poznato zasad. Ali osnova za preispitivanje motivacija i interesa stečajnog upravnika, ljudi iz ALSU i na kraju dr- žavnog sekretara u Ministarstvu privrede svakako ne nedostaje. Naročito ako se ima u vidu ponašanje navedenih lica kada se radi o priznavanju i osporavanju potraživanja prema preduzeću „Hipol“ a.d. i osporavanja potraživanja preduzeću „Euro Gas“ d.o.o. koje je preuzelo potraživanja NLB banke. Naime, ALSU kompaniji „Euro Gas“ osporava potraživanje od „Hipola“ u iznosu od 2,5 milijardi dinara (tačnije 56 odsto ukupnih potraživanja), iako je upravo na zahtev te firme ste- čaj otvoren?! Razlog za osporavanje je menjan četiri puta, a kao jedan od njih navedeno je i to da ta kompanija nije dobila saglasnost Vlade Srbije za prenos potraživanja sa NLB banke na „Euro Gas“. Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede su doneli mi- šljenja da ta saglasnost nije ni bila potrebna, ali je ALSU nastavio sa blokiranjem. Uprkos sporenjima, „Euro Gas“ je marta ove godine uputio „Hipolu“ ponudu za nabavku sirovina, ali odgovor još uvek nije stigao. Takođe, NIS a.d. Novi Sad je ponudio fabrici da samostalno nabavlja određene količine propilena, ali je i ta kompanija naišla na muk.

Na ovaj način zapravo je pokušano da se blokira rad odbora poverilaca i da se kompanija koja u stečaju solidno posluje dovede u situaciju produženog trajanja stečajnog postupka u kome bi se u datom momentu prešlo na novog partnera koji bi se bavio doradom propilena i koji bi u krajnjoj konsekvenci postao na kraju stečaja kupac imovine „Hipola“ a.d. Scenario koji je već jednom viđen u „Aromi“ iz Futoga. Imena koja su se tada pojavljivala i danas su aktuelna.

Zbog gorenavedenih nezakonitosti, sud je zahtevao od ALSU da dostavi izveštaje o poslovanju stečajnog dužnika i dopusti revizoru, kojeg je izabrao Odbor poverilaca, da prečešlja „Hipol“. Međutim, ALSU se oglušio o te naloge i odbio da dostavi traženu dokumentaciju pravdajući se time da je tako nešto nepotrebno, jer je reč o preobimnom materijalu. Postupajući sudija je, nakon dostavljenog odgovora, samoinicijativno pisala pritužbu Ministarstvu privrede i prosledila informaciju Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Dejan Tomašević nije bio dostupan na broj poznat redakciji, kao ni Dragan Stevanović Boske.

Boske, račun!

O načinu rada Dragana Stevanovića, koji je član SNS, dosta govori i to što ga je odbor suparničkog SPS svojevremeno optužio za bahato ponašanje, nepoštovanje mera štednje i za mesečna primanja od 185.000 dinara. Tada su istakli da je on najplaćeniji konobar u Srbiji jer je svojevremeno služio goste u gradskom kafiću „Pegaz“.

- Sramota je da Dragan Stevanović Boske otpušta radnike u Srbiji, masovno zatvara preduzeća, i da za to iz budžeta prima visoke prinadležnosti. Kao državni sekretar, Stevanović prima platu od 86.275 dinara. Predsednik je komisije za koncesije Vlade Srbije i dobija mesečnu nadoknadu od 59.746 dinara. Za odvojeni život od porodice koja živi u Surdulici, Boske sa republičke blagajne mesečno podiže još 38.374 dinara. Sve ovo pokazuje da on ne poštuje politiku SNS i stranačko pravilo da državni funkcioneri ne mogu primati dvostruke nadoknade iz dve fotelje. Konobar sa kupljenom diplomom Više škole za menadžment u Sremskim Karlovcima tri puta više zarađuje od lekara specijaliste. Ovakve pojave urušavaju kredibilitet Srbije - požalili su se surdulički socijalisti medijima.

NE PROPUSTITE:

EKSPRES ISTRAŽUJE: Kako je opljačkan Hipol