KO TO TAMO PEVA PRVI U NOVOM RUHU: 10 kultnih ostvarenja srpske i regionalne filmske baštine biće digitalno restaurisano

Deset kultnih ostvarenja srpske i regionalne filmske baštine biće digitalno restaurisano i prikazano u narednih godinu dana u okviru projekta „Vip Kinoteka", a pored ponovnih premijera u Beogradu, restaurisane verzije domaćih klasika biće prikazane širom Srbije

Deset filmskih ostvarenja koja su obeležila srpsku i regionalnu kinematografiju biće digitalno restaurisano i spremno za ponovno prikazivanje u vrhunskom kvalitetu slike i tona, rečeno je na zajedničkoj konferenciji za novinare Jugoslovenske kinoteke i kompanije „Vip mobile" povodom predstavljanja projekta „Vip Kinoteka".

Učesnici konferencije, g. Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, g. Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke, g. Dejan Turk, generalni direktor kompanije „Vip mobile", kao i gđa. Jadranka Blanuša, direktorka „Centar filma", ostali su saglasni u stavu da je ovo jedini način da se nacionalno filmsko stvaralaštvo očuva za buduće generacije i za ponovno prikazivanje na domaćim i svetskim festivalima u odgovarajućem kvalitetu.
Projekat „Vip Kinoteka" ima za cilj da se očuvaju i zaštite neki od najpoznatijih naslova sedme umetnosti koji su proglašeni za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja. Prvi u nizu prikazaće se kultni film domaće kinematografije koji je od Jugoslovenske kinoteke proglašen za najbolji srpski film - „Ko to tamo peva". Gala premijera restaurisanog i digitalizovanog filma Slobodana Šijana zakazana je za 14. decembar. U okviru tog projekta, biće očuvani i zaštićeni, između ostalog, i filmovi vrhunskih srpskih reditelja: Živojina Pavlovića, Gorana Markovića, Živka Nikolića, Srđana Karanovića, itd.

„Značaj koji film ima ne samo za našu kulturu već i za identitet naše zemlje je izuzetan. Očuvanje naše filmske kulturne baštine je veliki i odgovoran posao, i u tom smislu zahvalni smo na ovom značajnom podsticaju kojim će deset filmova od nacionalnog značaja biti restaurisano i sačuvano. To može da posluži kao primer za druge kompanije da u okviru svojih društveno odgovornih projekata što više ulažu u oblast kulture jer smatramo da su sredstva uložena na taj način višestruko korisna za čitavu zajednicu", smatra Vukosavljević.

„Kada sam stupio na dužnost direktora Jugoslovenske kinoteke, obećao sam da će digitalna restauracija srpskih filmskih klasika biti prioritet za vreme mog mandata. Zahvaljujući razumevanju kolega iz kompanije „Vip mobile", realizacija tog velikog posla počinje na najbolji mogući način. Pre godinu dana izašli smo pred javnost s prvih sto srpskih filmova koji su dobili status kulturnog dobra od velikog značaja. Preduslov kvalitetne digitalne restauracije podrazumeva da smo u posedu negativa, koji se po zakonu čuvaju u Arhivu Jugoslovenske kinoteke. Pored ponovnih premijera u Beogradu, restaurisane verzije srpskih klasika biće prikazane širom naše zemlje", izjavio je Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke.

„Kao kompanija koja nudi i koristi digitalna rešenja i nove tehnologije, prepoznali smo potrebu za digitalizacijom filmova kako bi oni bili sačuvani i za buduće naraštaje, u kvalitetu kakav zaslužuju. Saradnja s Jugoslovenskom kinotekom je još jedan dobar primer kako kompanije i najznačajnije kulturne institucije mogu i treba da sarađuju i obogate svakodnevicu vrednim sadržajima", istakao je Turk.

Kako bismo se detaljnije upoznali s temom digitalizacije srpske filmske baštine i šta sve ona predstavlja za kulturu i identitet Srbije, obratili smo se našem istaknutom filmovilu, TV i filmskom uredniku Ivanu Karlu, koji kaže da je ovaj poduhvat vremenska kapsula, odnosno poruka u boci za budućnost, jer je digitalizacija starih kopija i njihovo presvlačenje za 21. vek jedini mogući način čuvanja naših kultnih naslova za generacije koje dolaze, a kojima će film kao umetnost biti sve udaljenija forma izražavanja i grana umetnosti. „Moja mlađa ćerka, koja ima nepune dve godine, zna da pusti sadržaj na ajpedu. Zamislite šta će jednog dana i na koji način gledati njena unuka", kaže on i dodaje da kopije moraju da se digitalizuju u format slike, koji je standard savremenog tehnološkog razvoja.

Zanimalo nas je takođe od kakvog značaja bi ovaj projekat mogao biti za brojne već zaboravljene filmove, TV serije i drame pohranjene u arhivi RTS-a, koje mnoge mlađe generacije nisu bile u prilici da gledaju baš iz razloga lošeg stanja, sa čim se Karl u potpunosti slaže i kaže da bi Javni servis svakako trebalo da se uključi u front koji predvode Kinoteka i Ministarstvo kulture, a primetan ulazak jedne poznate kompanije kao sponzora restauracije je odličan signal i za druge jake korporacije koje na sličan način žele da se oduže društvu u kojem privređuju. „Arhiv RTS-a, a to nisu samo domaće televizijske serije i drame već i emisije svih žanrova i vrsta nastalih i sačuvanih tokom šezdeset godina postojanja televizije, od izuzetnog je nacionalnog značaja. Isto važi i za obiman katalog „Filmskih novosti" jer je zbir onoga što na nosačima slike i zvuka čuvaju Kinoteka, RTS i „Filmske novosti" jednačina naše istorije od kraja 19. veka do danas", smatra Karl. Kada je reč o tome koji bi se još filmovi i autori mogli naći u sto srpskih filmova koje treba digitalizovati, rekao je: „Učestvovao sam u glasanju za sto naslova koje je lani inicirao kolega Pantelić jer mislim da je dobro da se izabrani filmovi digitalizuju. Kasnije će, verujem, na red doći i ostali. Jugoslav je ispravno konstatovao da će taj proces potrajati, ali neko mora da bude prvi. Dakle, važno je da počne, i na tome mu treba čestitati." Komentarišući doprinos Radoslava Zelenovića, začetnika ideje o digitalnoj rastauraciji srpske filmske baštine, koji je odlazeći s mesta direktora Kinoteke ostavio u amanet Jugoslavu Panteliću da je realizuje, Karl je rekao da je Zelenović obeležio poslednjih četvrt veka Kinoteke i da će njegovo ime i rad zauvek biti sinonimi za tu kuću, kao i pokojni Dinko Tucaković, koji je dvadeset godina bio jedan od stubova Kinoteke, i zaključio da je Jugoslav tek na početku, ali da pokazuje iskren entuzijazam i volju da nastavi stazom koju su njegovi veliki prethodnici utabali.
Digitalna restauracija je tehnika koju sve evropske i svetske kinoteke koriste kako bi očuvale filmsku baštinu za budućnost. Projektom „Vip Kinoteka", koji trenutno obuhvata deset filmskih ostvarenja od nacionalnog značaja snimljenih u periodu od 1967. do 1993. godine, započet je dugo očekivani proces digitalne restauracije srpskog filmskog nasleđa.

Nadamo se da će se projektu „Vip Kinoteka", koji je od vanrednog kulturnog značaja za Srbiju, u što većem broju i što pre pridružiti i drugi naši privrednici i svojim učešćem ubrzati ovaj zahtevan proces, a samim tim i ponovno gledanje naših kultnih klasika u novom ruhu.

Učiniti dodatni napor i digitalizovana ostvarenja vratiti na 35-milimetarsku filmsku traku

Radoslav Zelenović, bivši direktor Kinoteke, pozdravio je ovaj značajan projekat i rekao da je digitalizacija nešto što je u toku i uopšte nije pitanje da li će se nešto digitalizovati ili ne, već kada će se početi s tim procesom.

„U slučaju Jugoslovenske kinoteke, digitalizacija je počela na vreme. Centar za digitalizaciju je otvoren 2009. i zamišljen je kao regionalni centar. Njega nam je kao donaciju dala Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj. A otvorio ga je čuveni reditelj Teo Angelopulos, veliki prijatelj Kinoteke. Bitno je napomenuti da je Centar za digitalizaciju, osim za srpske filmove, na raspolaganju i zemljama iz okruženja, Makedoniji, Sloveniji... Međutim, nemojmo se zavaravati, digitalizacija je jedan važan proces, neophodan da bi se filmovi sačuvali i bili dostupni u budućnosti. Ali od tog posla nema ništa ako se oni posle ne vrate na 35-milimetarsku filmsku traku jer pouzdanih podataka o tome koliko traje digitalni zapis nema, dok se za dugovečnost filmske trake to tačno zna. Zato mislim da proces restauracije filmova treba zaokružiti tim jednim detaljem da se, po završetku digitalizacije na svim potrebnim formatima za ponovnu upotrebu u bioskopima, sve to prenese opet i na filmsku traku. Mi smo svojevremeno nekih stotinak filmova iz negativa, doduše u analognom formatu, prebacili na 35-milimetarsku filmsku traku, zbog čega su oni u narednih 50-60 godina potpuno sigurni. Filmska arhivistika ne funkcioniše na bazi pretpostavki, već samo na bazi opipljivih dokaza. Dakle, dobro je što se radi ova digitalna restauracija, dobro je što će svi ti filmovi biti ponovo dostupni, samo mi se čini da treba učiniti i taj dodatni napor kako bismo bili potpuno sigurni, a to je povratak na 35-milimetarsku filmsku traku. Jedino što mi je malo zasmetalo jeste naziv projekta 'Vip Kinoteka' jer mislim da su nacionalne institucije monolitne i nedodirljive u smislu da im se uz naziv ne treba ništa pridodavati, ali je evidentno da bi bez pomoći privatnih kompanija bilo gotovo nemoguće ostvariti tako veliki poduhvat jer teško da bi država smogla finansijske snage da taj proces uradi na vreme, a digitalizacija neće nikoga čekati", zaključio je Zelenović.