THE NEMANJIĆI

Najvažnijoj temi srpske istorije ne može se pristupati kao što su se pravili "Bolji život", "Srećni ljudi", "Moj rođak sa sela"... Ili se radi kako valja ili se ne radi. Greške kojima obiluje prva epizoda su neoprostive

Važna tema i projekat od nacionalnog značaja. Najčešća etiketa koja je lepljena uz "kapitalni" projekat RTS. Posle emitovanja prve epizode društvene mreže bruje, javnost je očekivala više. Neupitno je da je svaka ekranizacija istorijske teme veoma delikatan zadatak, ali ovde se desio ozbiljan niz promašaja, počevši od nepoštovanja istorijskih činjenica, scenarija, kastinga, jezika kojim se u seriji govori... Ne treba zanemariti ni da je utrošen ogroman novac, govori se o 3.500.000 evra, što će reći 350.000 evra po epizodi. Znači, novac nije bio naročit problem. Ipak, ako su je već radili, trebalo je da je urade kako valja ili da je ne rade. Posebno je pitanje zašto nije rađena pilot-epizoda, pa da se na osnovu nje odluči valja li ta serija uopšte, nego da se odmah na neviđeno potroše milioni.

Razmatrajući da li je trebalo "Nemanjiće" raditi kao istorijski fakt ili ih dramatizovati, i kako publika reaguje na istorijsku temu koja je dramatizovana, šta očekuje, a šta bi trebalo da očekuje, Ivan Karl kaže da treba imati u vidu da je publika još pod utiscima "Senki nad Balkanom", koje su primenile potpuno drugačiji pristup epohi, i to onoj za koju postoji mnogo više materijalnih i pisanih tragova.

- Umetnička sloboda kreativnog tima "Senki" je bila u punom zamahu, scenario se dugo krčkao, a završni proizvod je vešto filovan u ukusnu žanrovsku oblandu. "Nemanjići" bi, ako bi se radili po tom kalupu, ličili na strane uzore poput "Tjudorovih", "Igre prestola" i mogli bi da ponude uzbuđenje, tenziju i napetost, ali to je već stvar autorskog pristupa. Sa produkcione strane, serija izgleda veoma dobro. Tu ističem scenografiju, kostim i specijalne efekte. Glumce ne treba napadati, jer oni rade sa tekstom koji dobiju i po uputstvima reditelja. Mislim da je "Nemanjiće" zbog kompleksnosti teme nemoguće uraditi tako da svi budu zadovoljni.

Možda se i moglo angažovati nekoliko dramaturga koji bi osnovni tekst obogatili nekim svojim detaljima i idejama. To je, recimo, praksa kod "Igre prestola". Možda je i neko iskusniji trebalo da vodi glumce, kao što je naveo Srđan Dragojević, pa kada je reč o režiji, Karl navodi da je Marko Marinković uspešno režirao TV seriju "Moj rođak sa sela", i komedije "Crni Gruja" i "Ona voli Zvezdu". "Da li su to preporuke za projekat ovakve magnitude, i da i ne, ali mislim da nije vreme za analize tog tipa", zaključuje Karl.

Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine

Janko Baljak smatra da je sve u prvoj epizodi "Nemanjića" loše i pogrešno. Od scenarija, dijaloga, preko glumačke podele, do režije. "Kao da smo prisustvovali probi na brzinu sklepane loše školske priredbe. I u slikovnicama za decu ima više drame i strasti nego u 'Nemanjićima'. Najgore je, ipak, što se bitna istorijska tema po ko zna koji put tretira u kič mitologijskom obrascu ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine", tvrdi Baljak.

Dejan Stojiljković kaže da je iznenađen koliko je loša prva epizoda. "Nisam očekivao da će serija da bude spektakularna, ali jesam da se neki nivo ispoštuje. U pogledu scenarija to je bez razvoja likova, preskakanje događaja, dijalozi su katastrofalni, na nivou su neke školske predstave. Zatim, kasting je takođe neverovatno loš, Mladen Nelević nije mogao da bude Stefan Nemanja, ne samo što fizički ne liči, nego je očigledno da mu ta uloga ne leži." Stojiljković kao neko ko je i te kako proučio taj period i pisao o njemu, smatra da za sada serija ima strašnih faktografskih grešaka. Da kada je reč o jeziku, u seriji se priča beogradskim akcentom i današnjim žargonom. "Ali da se vratim na istorijske činjenice, ja to kao Nišlija znam, početna scena gde se Nemanja susreće sa Manojlom u Nišu, to nije moglo tako da se odigra, gde se klanjaju sva braća, a Nemanja stoji i prkosi. Sledeća istorijska greška je da se izraz vizantijski pominje u seriji, a da je on nastao u 16. veku. Pa pratnja i izgled jednog vizantijskog cara nisu bili onakvi kakvi su prikazani sada, to je etiketiranje, zatim scena kada Stefan Nemanja udara po leđima Manojla zbog kašlja, pa to je strašno, transfer blama."
Kaže i da je očekivao da bar sa neke uskostručne strane, iako zna da se u timu konsultovalo sa istoričarima, da oni znaju da je poklič "Za krst časni i slobodu zlatnu" iz 19. veka, da reč vizantijski ne može da se koristi u upravnom govoru, jer je reč o Romejskom carstvu. Smatra i da je napravljen problem sa rođenjem Svetog Save, jer po seriji ispada da je rođen 10 godina ranije, što je, kaže Stojiljković, elementarno neznanje. I to pored istoričara konsultanata.
"Da ne govorim gledano sa stručnije, scenarističke strane, mogu da kažem da je reč o skandalozno lošem scenariju, koji je na nivou 1972. iako nisam očekivao mnogo, ovo što sam gledao je i ispod tih mojih očekivanja. Problem je pre svega scenario, koji je izuzetno loš, a biran je na konkursu, kakvi su tek ostali bili ako je ovaj izabran, mogu da mislim. Ukratko, mene 'Nemanjići' podsećaju na partizanski film gde su svi obučeni u srednjovekovne kostime i umesto šmajsera nose mačeve i štitove. Toliko je to istorijski neautentično."
Najveće zamerke, po njemu, jesu istorijska netačnost, diletantski, amaterski scenario, katastrofalni dijalozi i to što nedostaje ključna stvar. "Govorimo o našem pravoslavlju, o svetosavlju, uopšte nemamo prikazanu tu pravoslavnu vertikalu, tu duhovnost, nego su Srbi predstavljeni kao neki varvari koji se, eto, bore protiv Vizantije, kao partizani i Nemci, ne postoji nikakav duhovni momenat u ovoj ekranizaciji. Kada kažete Nemanjići, tu se podrazumeva ta duhovna vertikala, mora da je bude."

NE PROPUSTITE:

POSLE PRIKAZIVANJA PRVE EPIZODE NEMANJIĆA: Upoznajući vlastitu istoriju, bolje upoznajemo sebe

UVODNIK: Istorijska lekcija