BLATO DO KOLENA, A SVI ČISTI

Svuda u svetu gde se fudbal igra iole ozbiljno i gde se vrte velike sume novca, preko sudija se nameštaju rezultati utakmica, uz ozbiljnu proviziju ljudima u crnom. Ovaj unosan i zakulisan posao postao je Eldorado za sudije, menadžere, kriminalce, ali i za fudbalere otkad se u sport uselio fenomen kladionica i manija klađenja

Posle priče iz Pariza i montiranog slučaja lažiranja utakmice PSŽ - Crvena zvezda, žestok fudbalski zemljotres, ovog puta sa epicentrom u Belgiji, još jednom je žestoko uzdrmao Evropu. Amplituda prljave igre, poput razornog cunamija, stigla je čak do juga Balkana, gde su, prema izveštajima policije, uhapšeni ljudi s optužnicom da su učestvovali u prljavim fudbalskim poslovima i nameštanjima utakmica.

Samo par dana kasnije, kap benzina na buktinju nemorala, u svetskom fudbalu prisutnom od kada je fudbala, dosuo je rumunski internacionalac Miodrag Belodedić, zasigurno jedan od najboljih u istoriji u svetskom fudbalu na poziciji libera. U trenutku iskrenosti, a sa željom da do kraja života mirno spava, u jednom televizijskom intervjuu hrabro je izgovorio rečenicu kako je kao fudbaler Steaue, nekadašnjeg šampiona Evrope, igrao nameštene mečeve. Usput je objasnio i kako se to radi...
- Vi uđete u utakmicu normalno i igrate čisto. Ne puštate da vam daju gol, borite se. I ako im zatresete mrežu, onda morate da ih pustite da i oni vama daju gol - objasnio je nekadašnji reprezentativac Rumunije.
- Blago Belodediću, on je znao da je igrao nameštene utakmice, a ja sam to saznao tek posle 18 godina od završetka, mislio sam, ničim umrljane karijere - vajkao se pre par godina pred prijateljima Trifke Mihajlović, nekadašnji fudbaler crveno-belih.
Da li će Belodedićev intervju imati epilog i pred istražnim organima nacionalne fudbalske federacije ili, moguće je, i pred Etičkom komisijom UEFA, još se ne zna. Zna se, međutim, da se UEFA i nacionalni fudbalski savezi ozbiljno bore protiv onih koji sport, najviše fudbal, koriste i u neke druge svrhe. Ne tako davno finansijska policija u Holandiji uhapsila je nekoliko osoba pod sumnjom da su nameštale fudbalske utakmice. Zanimljivo je i obrazloženje zašto se sve dogodilo. Glasilo je: tri osobe su osumnjičene da su deo kriminalne organizacije koja se bavi ilegalnim klađenjem, dok se jedna sumnjiči za lažiranje utakmica...

Holandski fudbalski savez se takođe tim povodom oglasio saopštenjem „da integritet sporta mora biti zaštićen od kriminalaca" i da podržavaju svaku akciju u cilju sprečavanja nameštanja mečeva ne samo u Holandiji već, kako su naglasili, „i svuda u svetu". A da niko nije nevin, dokaz su i ova mala podsećanja.
Italijani su se više nego ozbiljno u jednom trenutku pozabavili lažirenjem mečeva. Prvo su uhapsili 19 ljudi, među kojima je bio i tadašnji kapiten Lacija Stefano Mauri, a onda su pokrenuli i postupak istražujući umešanost u lažiranju utakmica čak 150 ljudi, među kojima je kao glavni čovek apostrofiran tadašnji trener Juventusa Antonio Konte, nekadašnji selektor Italije, a zatim i trener internacionalac u Engleskoj...
Nemci su 2009. godine otkrili da je mafija pokušala da namesti kvalifikacionu utakmicu za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi između BiH i Turske. Te iste godine na udaru UEFA našli su se albanski klubovi Tirana i Vlaznija, zatim letonski Dinaburg, slovenački Interblok, mađarski Honved... Svi su bili osumnjičeni za lažiranje mečeva. Svetlost dana ugledala je i informacija javnog tužioca jednog velikog nemačkog grada da postoji osnovana sumnja da je više od 200 utakmica bilo namešteno u ligama Austrije, Belgije, BiH, Hrvatske, Nemačke, Mađarske, Slovenije, Turske...

U Turskoj se još uvek pamti veliki skandal iz 2011, kada je više klubova, među njima i šampion Fenerbahče i pobednik kupa Bešiktaš, optuženo za lažiranje utakmica. U Estoniji je 2013. zbog istog dela uhapšeno 11 osoba, a kod nas u Srbiji, kad god se pomene lažiranje, odzvanja novosadski skandal iz 2007, kada je prvi čovek Vojvodine Bata Boturović navodno dogovorio sa izvesnim Čabrićem da ponudi poklon trojici fudbalskih sudija meča Mladost Lučani - Vojvodina. Tada je Čabrić okrivljen da je glavnom sudiji ponudio 3.000 evra, a pomoćnim sudijama po 1.000 evra. Glavni sudija Mihailo Jeknić i jedan od dvojice pomoćnih sudija Borislav Kašanski optuženi su da su primili mito... Zanimljivo je i to da je drugi pomoćni sudija ove utakmice, internacionalac Igor Radojčić, odbio novac.

- Niko nije naivan. Cela Evropa, zapravo kompletan fudbalski svet je na ovaj ili onaj način uključen iz samo njima znanih razloga i motiva u nameštanje utakmica i lažiranje mečeva. S vremena na vreme se probudi savest onih koji imaju obavezu da garantuju regularnost takmičenja, ali se stvari uglavnom brzo zataškaju, jer hajka u kojoj lopov insistira na tome da se uhvati lopov i ne može da bude ništa drugo nego farsa - kaže naš sagovornik. - Nameštalo se, dakle, i nameštaće se sve dok fudbal postoji, a oni koji to rade biće ili simbolično kažnjeni ili dokaz o njihovoj krivici neće biti dovoljno argumentovan.

- Nisam znao šta me je snašlo - vajkao se naš Miljan Miljanić prepričavajući doživljaj iz Španije i vremena kada je kao trener vodio madridski Real. - Par kola pre kraja šampionata obezbedili smo titulu i ja sam odlučio da najstarije igrače odmorim i nagradim tako što sam ih oslobodio svih obaveza, uz obećanje da će biti premirani do kraja prvenstva. Umesto osmeha, doživeo sam prekorne poglede, a onda je u moju kancelariju došao i tadašnji kapiten Reala, vidno uvređen, i s pitanjem ko mi je dao pravo da im „ulazim u džep". Kako ništa nisam razumeo, čovek mi je objasnio da je finiš šampionata trenutak da svi igrači uz klupske premije zarade i dodatni novac, i to tako što će ih klubovi rivala premirati da pobede njihove konkurente u borbi za opstanak. Naravno, ispunio sam želju igrača i ostavio ih u timu, uz napomenu da je sve znala i cela fudbalska Španija, ali to nikome nije smetalo.
- I ova priča nije ništa drugo nego ilustracija da se kod nas sve radi nakaradno. U svetu te plaćaju da dobiješ utakmicu, kod nas da je izgubiš - priča naš sagovornik.
Tačno je da se o lažiranju i nameštanju utakmica priča i piše godinama, pa i decenijama. Tačno je, međutim, i to što se svi, ceo fudbalski svet, prave iznenađeni kada se otkrije neki novi slučaj lažiranja...
- Ovaj problem, koji je s pojavom kladionica poprimio format epidemije, niko nikada nije ozbiljno shvatao. Javnost s pravom za korupciju u fudbalu krivi upravo one koji bi trebalo da brinu o tom sportu, odnosno da budu primer na koji bi se trebalo ugledati. Dakle, bez obzira na moćne poruke, ni ja, a ni mnogi drugi u fudbalu, ponajpre oni koji fudbal najviše vole, ne verujemo u to da se UEFA ili FIFA ozbiljno bave pitanjem korupcije - kaže sagovornik „Ekspresa".

Kod nas se o ovom problemu retko glasno pričalo, iako je fudbalska čaršija sve znala. Stariji ljubitelji fudbala sećaju se afere „bunda", kada su se na tapetu našle fudbalske sudije, kao i legendarnog slučaja „Šajber", kada je pola ondašnje nacionalne lige bilo optuženo za nameštanje rezultata i lažiranje mečeva.
- Svi nameštaju, Zvezda najmanje - govorio je glasno fudbalski menadžer Velibor Džarovski, koji od javnosti nije krio da je lažirao više od 100 utakmica u ondašnjoj Jugoslaviji. - I još nešto. Ne pravite grešku kada o svemu pričate. Jedno je nameštanje utakmice, a drugo njeno lažiranje. Nameštanje je kada se dva kluba dogovore, a lažiranje je nešto drugo...
Džarovski je, lažirajući, uspeo čak i to da se jedna utakmica, istina nižerazredna, završi rezultatom 134:0, ali je biser karijere tog prevarajića ipak jedna drugoligaška utakmica koju je odradio s kompanjonom od poverenja, Mikijem Antonijevićem.
- Spartaku su bili bitni bodovi u Dubrovniku. Ponudili smo jednom članu uprave Subotičana svoju uslugu, rekli smo i cenu, a on je posle konsultacije s rukovodstvom kluba sve prihvatio. Na dan utakmice predložili smo čoveku da odemo na brdo iznad Dubrovnika i da tamo u restoranu dok traje utakmica ručamo, naravno o njegovom trošku, kako pojavljivanjem na stadionu ne bismo izazvali sumnju. Prihvatio je i to, ali i predlog da pred kraj odslušamo na radiju prenos meča. Tako je i bilo. Pet minuta pre kraja utakmice uključili smo radio u kolima i saznali da je Spartak dobio utakmicu sa 3:1. Preuzeli smo koverat s parama, izljubili se sa čovekom i odvezli ga velikodušno na aerodrom „Ćilipi" da sačeka ekipu, a mi smo nastavili kolima za Split. Možete misliti kakav šok je doživeo kad je saznao da je Spartak izgubio sa 1:0 i da je za taj poraz nama inkasirao 30.000 nemačkih maraka. Mi smo bili tog trenutka daleko, a tajnu da smo „prenos" koji je slušao u kolima snimili na kasetu saznao je par meseci kasnije - priča Antonijević.
U priči o nameštanju ili lažiranju utakmica očigledno je da su jedno učesnici, a drugo saučesnici. Motivi i modaliteti su i kod jednih i kod drugih različiti. Fudbal je od svog nastanka magija. Jednako za one koji su ga igrali ili igraju koliko i za one koji su ga gledali ili ga gledaju. U međuvremenu je postao mnogo više od obične igre. Fudbal i fudbaleri su izrasli u proizvod koji se nudi na tržištu i plaća sve većim sumama novca. Potčinjavajući se moći novca, koji je fudbal, istina, učinio brendom i darovao mu potpuno novu dimenziju u sferi zabave na globalnom nivou, ova čarobna igra je, da li slučajno, ušla i u rizik sa, čini se, nesagledivim posledicama. A jedna od posledica je i ovo: pre dve godine, ali utisak je bez većeg efekta, UEFA je saopštila podatak da je 3.357 fudbalera iz Bugarske, Makedonije, Turske, Češke, Crne Gore, Grčke, Mađarske, Poljske, Rusije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine pod istragom zbog primanja mita ili lažiranja utakmica...
- Nekada su motivi bili jedno, a danas su nešto sasvim drugo. Nekada su se poslovima nameštanja bavili ljudi skloni kriminalu, danas se istim poslom bave svi podjednako. Dakle, i ljudi skloni kriminalu, ali i sudije, treneri, igrači, menadžeri, navijači...
- Sudije, naravno, učestvuju u svemu na ovaj ili onaj način. Meni kao sudiji nikada direktno nije nuđeno mito, mada sve zavisi od toga šta se podrazumeva pod tim terminom. Sudijama se zapravo nude kojekakve usluge, počev od seksa pa nadalje - priča jedan srpski sudija koji, opet, glasno pita zašto su veći krivci sudije od onih koji sudijama nude mito.
Sudije, naravno, nikada neće priznati da im je neko nudio novac. Neće priznati ni to da su novac uzimali. A da jesu - jesu, samo je to po pravilu nemoguće dokazati.
- Obično se posle utakmice ode na večeru koju domaćin priređuje za sudijsku trojku. Na kraju jedan od sudija plaća račun, a onda kelner odnosi kusur. Naravno, račun se plaća najmanjim apoenima, a kusur je uglavnom, ako ne u devizama, onda u dinarskoj protivvrednosti i u najvećim apoenima složenim u buntove - govori naš izvor.