INTERVJU, RADANOVIĆ: Regionalna liga, ljudi, jel to moguće?

Dueli Partizana, Crvene zvezde, Hajduka i Dinama nosili bi draž internacionalnih utakmica. Gledaoci bi došli da vide nova imena a stara rivalstva. Lokalni šampionati postali su predvidljivi. U njima se uglavnom dva kluba bore za titulu, a negde ni toliko

GLOSA 1: Kad se "valjak" borio za titulu sa Zagrepčanima, na naša dva meča bilo je više od 140.000 gledalaca

"Čašu meda jošt niko ne popi, što je čašom žuči ne zagrči!" Ljubomir Radanović, đak čuvene Cetinjske gimnazije, vraća se "Gorskom vijencu" u vremenu kad se naveliko priča o pokretanju regionalne fudbalske lige. Nekadašnji kremen kamen odbrambenog zida Partizana i reprezentacije Jugoslavije istrčao je kontru karijere u triler meču protiv Bugarske (3:2) u sklopu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 1984. Komentator Mladen Delić ispratio je let defanzivca u fudbalski nezaborav: "Nema više vremena za bilo šta... Nema vremena... 45:38. Vujović, Vujović... Evo, šansa! Gol! Gol! Gol! Ljudi, pa je li to moguće?! Ludnica! Šta je ovo? Radanović, Radanović, Radanović... " Junak te splitske noći od pre 33 godine ovih dana ponovo je na transverzali svoje igračke zrelosti: Zagreb-Rijeka-Ljubljana-Skoplje-Sarajevo-Titograd...

I napuni se čaša medom...

- Regionalna liga u fudbalu odlična je ideja. Dueli, pre svih, Partizana, Crvene zvezde, Hajduka i Dinama nosili bi draž internacionalnih utakmica. Gledaoci bi došli da vide nova imena a stara rivalstva. Lokalni šampionati postali su predvidljivi. U njima se uglavnom dva kluba bore za titulu, a negde ni toliko. Regionalna, balkanska ili kakva već liga donela bi mnogo pozitivnih stvari, ne samo kad je reč o poseti. Istina, kad su pune tribine, onda dolaze i sponzori i televizije. Zarada od TV prava u fudbalski razvijenim državama zauzima veoma značajnu stavku u klupskom budžetu. Kad su klubovi finansijski jači, onda mogu da prave i jači tim.

Po mnogim procenama, bili ste akter najinteresantnijih utakmica Partizana i Dinama. U sezoni 1982/83. borili ste se za titulu i te dve utakmice pratilo je više od 140.000 navijača.

- "Maksimir" je bio krcat, 50.000 ljudi. Dinamo je prethodne sezone osvojio titulu posle četvrt veka čekanja. Predvođeni Ćirom Blaževićem, želeli su da je još jednom overe. Tad se kroz šampionat lomilo - ili mi ili oni. Nas je vodio Miloš Milutinović. Odigrali smo fenomenalno taj meč i pobedili 4:3. Šampion je pred nama pao na kolena. Siguran sam da je tada jugoslovenska liga bila među pet najboljih u Evropi. Te sezone do titule smo došli u još jednom nezaboravnom meču. U finišu prvenstva, 21. maja, dočekali smo Dinamo na stadionu Crvene zvezde. Na našem stadionu u Humskoj održavane su pripreme za slet povodom Dana mladosti, pa je uprava jedva dočekala da se preselimo kod večitog rivala jer je to značilo veću posetu i veći prihod. Bilo je prodato više od 90.000 karata. "Modri" su vodili na poluvremenu 2:0 i propustili nekoliko stopostotnih šansi, ipak mi smo uz neverovatnu podršku navijača, golovima Trifunovića i Mancea, uspeli da stignemo do remija, koji je značio titulu.

Vodili ste bitke protiv napadača koji su po odlasku u inostranstvo napravili velike karijere.

- Klubovi koji su se borili za vrh imali su odlične strelce. Reprezentativni format. Bilo da je reč o braći Vujović i Baki Sliškoviću u Hajduku, Bori Cvetkoviću, Deveriću, Cerinu ili Cici Kranjčaru u Dinamu. Ne smemo zaboraviti ni Zvezdine Milka Đurovskog i Musemića. Sve su to bili vešti i lukavi igrači zbog kojih ste od prvog do poslednjeg minuta utakmice morali da budete u stopostotnoj koncentraciji. Možda o njihovoj vrednosti najbolje govore angažmani koje su napravili po odlasku iz jugoslovenske lige.

Koja Vam je slika iz tog vremena prva pred očima?

- Puni stadioni! Prekrasni su to utisci. Pamte se i ljudi i rezultati koji su ostavljali trag u našim karijerama. Utakmice su bile visokog ritma i naboja, sa brojnim fudbalskim majstorima, ali ambijent je bio nešto posebno. Živelo se za fudbal. I bilo je fudbalsko vreme, kako po gledalištu, kvalitetu duela, tako po presiji i celokupnoj atmosferi pred, za vreme i posle utakmice. O fudbalu se pričalo cele nedelje. Sve je to bilo na jednom visokom nivou. Imali smo fudbal tada kao što ga Evropa ima sada. Evidentno je bilo da su klubovi velike četvorke imali privilegiju da na gostovanjima igraju pred punim stadionima. Nigde se nije odlazilo računajući na sigurne bodove. U godini kad smo bili šampioni u Skoplju smo poraženi 5:0, ali nedelju dana kasnije istim rezultatom kao domaćini smo pobedili Vojvodinu.

U kojoj meri bi regionalna liga podigla kvalitet fudbala u država nastalim raspadom SFRJ?

- Treba videti da li bi ta liga imala neki svoj krajnji cilj. Ako bi se igralo samo zbog igre, ili pak iz pomirljivih pobuda, to ne bi vodilo nikud. Ukoliko bi se, međutim, dobio neki benefit od UEFA u kvalifikacijama, odnosno omogućila prohodnost do Lige šampiona i Lige Evrope, to bi dalo dodatnu draž takmičenju. U modernom fudbalu sve što nema jasno profilisanu takmičarsku smisao ne moći ni da ima neku veliku perspektivu, odnosno da zaživi i ostane na duže staze. Takmičenje i rezultati privlače gledaoce i sponzore. To je taj lanac koji donosi uspeh. Kad je reč o budućem zajedničkom takmičenju da budem krajnje jasan: gledano finansijski da, takmičarski da, e vreme za njegov start treba pogoditi.

Dođosmo do bolnog pitanja: Šta učiniti da se medovina "čašom žuči ne zagrči"? Navijači Hajduka su prošle nedelje u derbiju protiv Dinama skandiranjem "Ubij Srbina" rekli šta misle o regionalnoj ligi. S druge strane, pristalice Crvene zvezde bakljama su prekinule meč u Surdulici i pevale: "I da mi ponude milione, bilione, ne bih te igrao ja, ligo balkanska... Živela Srbija".

- Prioritet regionalne lige mora da bude sigurnost kako fudbalera, službenih lica, tako i navijača. Ništa ne može biti ispred te ideje. Što se tiče reakcije navijača... Ako ima dobre volje na svim stranama, onda nam niko sa strane nije potreban. Nisu to problemi koji se ne mogu prevazići. Više je tu stvar nekog nepoznavanja. Svi ti momci koji danas igraju nisu učestvovali ni u kakvim ratnim huškanjima. Sumnjam i da su navijači doživeli te ratne strahote i traume. Pametnom i odgovornom politikom sve te nesuglasice i trvenja lako i jednostavno bi mogli da se reše na civilizacijski način. Sve da protiče u duhu fudbalske korektnosti i fer-pleja.

Svi ti momci koji danas igraju u klubovima sa eksjugoslovenskih prostora nisu učestvovali ni u kakvim ratnim huškanjima

Da li bi trebalo pozvati klubove iz Rumunije, Mađarske i Bugarske kako bi se izbegle konotacije o obnavljanju državnog koncepta koji je izgoreo početkom devedesetih godina prošlog veka?

- Uključenje tih klubova ne bi bitnije smanjilo tenzije. Ljudi bi išli da gledaju utakmice Zvezde, Partizana, Dinama, Hajduka i ne verujem da bi, uslovno rečeno, proširenje sa timovima iz regiona samo od sebe dovelo do smirivanja tla. Potrebna je akcija i dogovor kako bi fudbal potisnuo neke teške i bolne bitke od pre dve i po decenije.

A kakva je perspektiva fudbala na Balkanu bez zajedničkog takmičenja o kome se priča već celu deceniju?

- Ako sada, za godinu-dve, ne može da krene, treba se nadati. U svakom slučaju, neke indikacije govore da se na tom planu nešto odmotava. Nadu ne treba gubiti. Ponoviću, to je ideja koja mi se veoma dopada. Što se tiče perspektive, žilav je ovo fudbalski prostor. Biće dobrih fudbalera na Balkanu uvek! Samo što svi klubovi, izuzev Dinama, koji je našao neku formulu, biće van udarne evropske matice. Partizan i Maribor, istina, imali su uzlet na međunarodnoj sceni, ipak je sve to bilo kratkog daha. Problem je taj što se na Balkanu budućnost gradi na brzoj prodaji talenata. I to je sredstvo finansijskog i svakog drugog preživljavanja.

Ostatak kontinenta drugačije radi...

- Bez obzira na priliv talenata, ipak se tu radi o seči grane na kojoj opstaješ. Mora se širiti broj tokova putem kojih će se novac slivati na klupski račun. U jakoj ligi sa sponzorima dolaze i investitori. To bi se sve i na prostoru ovog regiona moglo ekonomski da se izbalansira. Na taj način vratilo bi se ono vreme kad igrač koji ne može da dotakne vrh evropskog fudbala, nema razlog da odlaze u inostranstvo jer su mu primanja ovde ista ili približna kao u srednjim evropskim klubovima. Bio bi to određen filter kroz koji bi se iskristalisao kvalitet i sve bi to imalo jak ekonomski i finansijski smisao.

Da su klubovi privatizovani, da li bi se lakše išlo ka dogovoru?

- Ne bi. Mogu klubovi da daju u tom pravcu određeni impuls, ali pitanje regionalne fudbalske lige biće rezultat političke odluke, koja će biti donesena na evropskom pre nego na državnom nivou. Jesam zagovornik privatizovanja klubova, a postoje razni modeli, ali kad je konkretno reč o projektu balkanske lige, siguran sam da to ne bi ubrzalo proces.

Koliko kasnimo za Evropom kad je reč o fudbalskom menadžmentu?

- Ne treba biti veliki stručnjak pa odgovoriti na to pitanje. Dovoljno je samo pogledati slike stadiona i navijačkih kopova. Kaskamo, kaskamo... Uslovi i organizacija su na vrhu problema. Malo se ovde radi. Ne može se sa šest-sedam sati treninga sedmično postati vrhunski fudbaler. Da biste uspeli, morate da provedete brojne sate u radu i učenju i da sve to bude veoma dobro organizovano i sinhronizovano. Koliko je moja generacija bila uz fudbal? Mi na Cetinju uzeli bismo malo "hljeba i sira" i igrali čitav dan ispred kuće.

Danas se baloni zamenili parkove, dvorišta i sokake.

- Na teritoriji bivše Jugoslavije podignut je veliki broj zatvorenih igrališta. To je veoma dobro. Od ideje da se deca zbrinu, sklone sa ulice i odvoje od kompjutera nastaje odlična stvar za fudbal. Siguran sam da će odatle izaći veliki broj talenata. Nije takav slučaj u Evropi, baloni su retkost. Više ih ima u Beogradu nego u Belgiji i Holandiji zajedno. Brojni sati provedeni na terenu rađaju buduće igrače.

Kako je Belgija onda iskočila u vrh evropskog fudbala?

- To su već drugi uslovi. Klubovi su privatizovani. Na teritoriji koja je manja od Srbije živi 12 miliona ljudi, ali ekonomski je daleko jača. Oni su pre 20 godina organizovali akademije i škole fudbala pri klubovima. Imali su finansijske mogućnosti i napravili centre za formiranje mladih igrača, obnovili trenerski kadar, uradili najbolje taktičke koncepte - od najmlađih kategorija do seniorske ekipe, kojih svi treba da se pridržavaju. I sada ubiru plodove rada i dobre organizacije. To je multinacionalna zemlja. Imaju brojne igrače u Ligama petice i oni vuku korene sa raznih područja, a najviše ih je iz Afrike. Sama pomisao da u tim okolnostima možeš da obezbediš sebe i svoju porodicu, znači već te stavlja na pravi put. Kod nas je drugačije, izostanak adekvatnih ekonomski uslova otupi dobre ideje.

Kvalifikacije za svetsko prvenstvo u Rusiji su u toku. Za koje selekcije sa eksjugoslovenskih prostora verujete da će se naći na Mondijalu?

- Sve reprezentacije imaju šansu, pa čak i mala Crna Gora. Imali su "sokoli" neviđenu priliku da skoro zakorače na ruski prag, ipak ispustili su dva gola prednosti protiv Jermenije. Ali to je fudbal. Ta njegova dramatičnost jeste ono što ga privlači i čini brojem jedan za više od milijarde ljudi. Srbija i Hrvatska su najjače selekcije bivše Jugoslavije. Dobro su startovale i ako nastave u istom ritmu, eto im vize za svetsku smotru fudbala. Ne zaboravimo Sloveniju. Svaki put kad ona napravi neki rezultat, za nas je iznenađenje. Nije to slučajnost, to je sistem! Da nema etničkih problema, Bosna bi sigurno bila redovan učesnik velikih takmičenja. Tako se rađaju dobri igrači. Najviše kaska Makedonija. Ali nijedna selekcija u Evropi, ma kako da se zove ili ma kako bila jaka, ne može da uđe u meč protiv reprezentacija nastalih iz jugoslovenske škole sa devizom "lako ćemo". Ukoliko tako pristupe, mnogo će se opeći.

Pratite dešavanja u Partizanu?

- Samo kao navijač i bivši igrač. Voleo bih da je "valjak" prvi i da češće igra Ligu šampiona. Lako je to reći. Na mnoge probleme gledamo uskogrudo. S obzirom na moje evropsko iskustvo, mogu da tvrdim kako bi sve bilo drugačije da ima malo više para. Većina problema bi se rešila, dugovanja trenerima i igračima pre svega. Mora da se smanji ekonomska zavisnost od prodaje igrača. Treneri bi tada imali veću odgovornost. Isto tako, ne bi se mnogi hvatali za mesto u klupskoj upravi jer bi to bilo plaćeno iz njihovog džepa. Kao svako ko želi pametno da investira, dobro bi razmislio pre nego što bi ušao s parama u klub. Bez para nema muzike. Primenjeno na fudbal, znači nema igrača i igre, nema ni publike ni sponzora, nema ko da kupuje dresove, televizijama niste interesantni i tako se sve vrti u nekom začaranom krugu. A vozovi prolaze. Evropa putuje. Možda sa regionalnom ligom uskočimo u neki vagon sa njegovog repa!

ANKETA EKSPRESA: Regionalna liga, da ili ne

Gorazd Nejedli Delo, Ljubljana:

Regija je ekonomski i politički u lošem stanju

- Regionalna liga nije rešenje za bolji fudbal u regiji nekadašnje zajedničke države i ne bi donela bolja vremena. Razvitak je zavisan isključivo od pojedinih država, njihovih saveza i ljudi. Otkad se Jugoslavija raspala, slovenački fudbal, kad se slože plusevi i minusi, jeste napredovao. Slovenački fudbaleri igraju u najboljim ligama, klubovi mogu da se takmiče u Evropi. Maribor, pored Dinama, najuspešniji je klub na evropskoj sceni. To su činjenice kojima se ne može suprotstaviti pretpostavka da bi bilo još bolje ako bi.... Uvek je prisutno "ako". A ta regija je i politički i ekonomski u lošem stanju. Da ne govorimo o nacionalizmu, koji je još uvek glavni problem. Šta sve sa sobom donose ovakvi problemi, zna se. Sportski gledano, u celoj regiji nema nijednog stadiona koji bi se kandidovao da ugosti jedno od finala evropskog klupskog takmičenja! Da li bi zajednička liga donela novac, stadione i užitak? Možda, ali da je još proširena i na ostale zemlje u regionu. I na sever, jug i na istok. A najpre mora da bude finansijski i sportski transparentna. I pripremljena, organizovana do poslednje tačkice.

Milko Živković, Nova Makedonija, Skoplje

Za početak da se igra po kup sistemu

- Klubovi iz bivše SFRJ verovatno bi imali višestruku korist od regionalne fudbalske lige, ali ona je daleko od realizacije zato što postoje brojna otvorena pitanja. Preko regionalne lige pojačala bi se konkurencija u odnosu na nacionalna prvenstva, a sa tim bi fudbaleri dobili bolje mogućnosti za razvoj. Porasla bi gledanost mečeva između klubova sa tradicijom iz SFRJ, među kojima je i Vardar. Poboljšanje kvaliteta, očekuje se da privuče i sponzore. Moj lični stav, a i najstarijeg makedonskog dnevnog lista Nove Makedonije, jeste da bi klubovi trebalo da se takmiče po kup sistemu, što je nedavno predložila i Fudbalska federacija Makedonije. U njemu bi učestvovale ekipe koje bi ispale iz kvalifikacija za evropske kupove. Mečevi bi se igrali od utorka do četvrtka, a nosioci bi bili određivani po nacionalnom koeficijentu UEFA. Završni mečevi bili bi na neutralnom terenu kako bi se smanjile mogućnosti od incidenata navijača. Već smo videli da se uspešno igraju regionalna takmičenja u košarci, rukometu, vaterpolu, hokeju, pa bi i regionalna fudbalska liga mogla da uspe. Ako se pokažu dobri rezultati po kup sistemu, onda može da se razmišlja i o ligaškom takmičenju.

Muamer Tanović, Dnevni avaz, Sarajevo

BiH pokazuje da je zajednička liga moguća

- Bez uplitanja nostalgije, mišljenja sam da je regionalna liga davno trebalo da zaživi bez obzira na prepreke koje njeni protivnici uporno ističu u javnosti. Ne osvrćući se na ostale zemlje s područja bivše države, u kojima su se pojedini klubovi izdigli iz problema i možda nemaju mnogo interesa za ovu inicijativu, jasno je da posrnulom bosanskohercegovačkom fudbalu u svim segmentima treba takav iskorak, počev od sportskog, pa do ekonomskog. Ne treba biti mnogo pametan da bi se doneo zaključak o uticaju te lige na jačanje kvaliteta naših fudbalera, posećenost stadiona, navijački naboj i finansijsko stanje u bosanskohercegovačkim klubovima, od kojih većina jedva spaja kraj s krajem. No, svakako, trebalo bi mobilisati sve snage kako bi se takmičenje odvijalo baš onako kako ga zamišljamo i ne dopustiti da eventualni problemi, od kojih postoji opravdan rizik, spreče fudbalski progres na našim prostorima. Po pitanju sigurnosti i rizika od navijačkih izgreda, mi u BiH smo u posleratnom periodu i nakon formiranja zajedničke lige sigurno bili na najvećim iskušenjima, no svedoci smo da se dobrom organizacijom i uz pomoć nadležnih državnih struktura, oni mogu prevazići.

Veselin Drljević, Dan, Podgorica

Liga bi popravila odnose u regionu

- Ideja o formiranju regionalne fudbalske lige, po mom mišljenju, pun je pogodak. Svestan i nekih opasnosti koje se potencijalno mogu pojaviti, ipak, smatram da takvoj vrsti takmičenja treba dati punu podršku. Ovo pričam i kao čovek koji se seća jugoslovenske lige, koja je svojevremeno bila među najboljim u Evropi. Mišljenja sam da bi regionalna liga podigla nivo takmičenja, interesovanja ljubitelja fudbala, rasteretila i u dogledno vreme u dobroj meri normalizovala odnose u regionu. Sa kvalitetom lige raslo bi i interesovanje medija, a ono bi uslovilo interesovanje privrednika i liga bi bila lepa prilika za marketing uspešnih. Takođe smatram, naročito ako bi prohodnost u evrokupove bila adekvatna, da bi klubovi učesnici imali veliki interes da angažuju i poznatija imena iz sveta fudbala. Ima i nedostataka koji bi naročito na početku opterećivali regionalnu ligu. No, ozbiljne države situaciju drže pod kontrolom. Košarkaška liga jeste putokaz kuda treba da ide i fudbalsko takmičenje na ovim prostorima.

Jutarnji list: Za red bi morala da se brine - vojska

Kad se govori o eventualnom pokretanju regionalne lige, u Zagrebu podsećaju da se u Hrvatskoj igra najbolji fudbal na Balkanu. Tako Jutarnji list navodi da su Dinamo, Hajduk, Rijeka i Osijek "najpoželjnije mete ideologa regionalnog združivanja".
"Liga 'od Vardara pa do Triglava' nema perspektive. Ta liga ne bi izazvala samo revolt u Hrvatskoj, negativnih reakcija bilo bi i u Srbiji, a elementarni cilj takve lige jeste ujedinjenje 'velike četvorke', koja bi afirmisala Zvezdu i Partizan, vratila u život dva sarajevska kluba (Željezničar i Sarajevo) i donela zaradu slovenačkim klubovima, Mariboru i Olimpiji", ističu Jutarnjem listu.

O indicijama da se u takmičarski uvezani jugoslovenski prostor uključe klubovi iz susednih zemalja, komentator Jutarnjeg lista odbacuje takvu mogućnost.
"Bugarski i rumunski klubovi nezainteresovani su za takvu alijansu, a mađarskim velikanima diže se kosa na glavi od pomisli da bi igrali u 'jugoslovenskoj ligi'. Ta liga, osim nekih istorijskih konotacija, bila bi veoma skupa jer frustracije koje bi je pratile, eventualni neredi i rastući huliganizam u regiji ne bi bili bezazlena pratnja, za red bi morala da se brine vojska", procenjuuju u zagrebačkom dnevniku.} else {