Hronika
24.03.2021. 20:59
Tamara Marković Subota

A ko je novi Legija?

brejking-novi-legija-shutterstock_1206319183.jpg
Izvor: Foto: Shutterstock

Dačićev šef kabineta povezan sa Šarićevom firmom - naslov je teksta koji sam napisala u februaru 2010. godine, tri meseca nakon pokretanja akcije „Balkanski ratnik“, a koji je, sa svim tada otkrivenim podacima o pranju para pljevaljskog narko-kartela, predstavljao vrhunac organizovanog kriminala. Za policiju, medije i javnost u to vreme veze Šarićevog klana sa moćnim šefom kabineta tadašnjeg ministra policije bile su top level upliva kriminala u Ministarstvo unutrašnjih poslova.

A šta se Branku Lazareviću, prozvanom šefu Dačićevog kabineta, stavljalo na teret i koliko je 11 godina kasnije taj upliv kriminala u policiju postao kudikamo jači, ozbiljniji i opasniji po državu, najviše nosioce vlasti i ceo bezbednosni sistem? Ili obrnuto, a daleko ispravnije: Kako su se, koliko i zašto funkcioneri MUP upleli u kriminal, i to ni manje ni više nego kao zaštitnici svetskih dilera kokaina i surovih ubica? Zaštitnici novog zemunskog klana. I kako su funkcioneri policije sa tim vezama postali ono što je nekada bio JSO? U samo jednoj paraleli - sa Miloradom Ulemekom Legijom, pokroviteljem „zemunaca“ u nekadašnjoj Državnoj bezbednosti. Pokrovitelji zločina u kobnim vezama sa kriminalom – i to nezamislivim za policiju, kao javnu bezbednost, čak ni u vreme najgorih zločina tajne službe.

Pozadina kupovine

I upravo zato je priča o Branku Lazareviću važna i sada. A počela je sa firmom „DTM Relations“, u kojoj je mnogo pre dolaska u MUP Lazarević bio suvlasnik, zajedno sa šurakom Nikolom Dimitrijevićem. I iz koje je i izašao pre dolaska u policiju, a onda je u junu 2009. „DTM Relations“ kupio firmu „Mitrosrem“, u to vreme vrednu 25 miliona evra, i u čijem Upravnom odboru su bili Zoran Ćopić i advokat Andrija Krlović, obojica kasnije osuđeni za pranje prljavog novca Darka Šarića.

A šta se u stvari krilo iza ove kupovine? Zoran Ćopić, čuveni kupac IKL, bio je stvarni vlasnik „Mitrosrema“, koji je u leto 2009. sa advokatom Krlovićem dogovorio da firmu proda Šariću, tada slobodnom građaninu. Pošto Šarić nije mogao da bude stvarni vlasnik čuvenog preduzeća, dogovoreno je da se prodaja obavi preko „DTM Relations“, koja je ispunjavala uslove o bonitetu, i to je i učinjeno u junu 2009, četiri meseca pre zaplene 2,7 tona kokaina u Urugvaju, kojom je i započeta akcija „Balkanski ratnik“. Ćopić je, kako se kasnije ispostavilo, za prodaju „Mitrosrema“, u tom momentu dobio samo manji deo ugovorene cene, oko pet miliona evra, a ostatak je trebalo da sačeka.

Povezane vesti - Stavljena tačka.

Međutim, u tom čekanju je usledila akcija BIA, zaplena kokaina na jahti „Maui“, potraga za Šarićem i hapšenje njegovih saradnika, finansijska istraga na razotkrivanju pranja novca od prodaje droge. U daljoj istrazi, za Ćopićem je raspisana Interpolova poternica, zatim je uhapšen u RS, gde je za pranje Šarićevih para preko Drine bio osuđen na pet godina zatvora, dok je u Beogradu za isto delo osuđen na četiri godine. Ostao je i bez „Mitrosrema“ i para koje mu je Šarić ostao dužan. Ali Ćopić u ovoj priči i nije bitan. Bitno je da je Dimitrijević, Lazarevićev šurak, u januaru 2011. priznao da je Šariću omogućio kupovinu „Mitrosrema“ i da je za to priznanje, nagodbom sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, dobio godinu dana kućnog zatvora. To je bila prva presuda izrečena u slučaju Šarić.

A za to vreme, Lazarević je i dalje bio šef kabineta ministra policije. Doduše, više nimalo svemoćan, kao pre teksta o njegovim vezama sa Šarićem, i uz to na stalnoj meti pripadnika UKP, koji su samo čekali situaciju u kojoj bi ga uhapsili. Za Lazarevića se u to vreme pričalo da je za Šarića izvršio pregled u JIS (Jedinstveni informacioni sistem MUP), što je i bio okidač da BIA isključi policiju iz istrage koja je dovela do prve zaplene Šarićevog kokaina. A onda je 2014. Lazarević, koji je u međuvremenu iz MUP prebačen u Ambasadu Srbije u Atini, na mesto otpravnika poslova, priveden. Sa njim je priveden i Boris Gara, tadašnji zamenik načelnika Službe za specijalne istražne metode – Službe UKP koja je i sada centar istrage o prisluškivanju i praćenju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove porodice. Lazarević je u nastavku postupka optužen da je od Gare dobijao poverljive informacije, koje je zatim prosleđivao Šarićevom advokatu Radovanu Štrpcu i Šarićevom saradniku Rodoljubu Raduloviću, takođe optuženima. Navodno, Lazarević je Šarićevim saradnicima preneo da su “na merama”, ali to nikad nije dokazano jer su prisluškivani razgovori, koji su ovu tvrdnju tužilaštva trebalo do dokažu ili opovrgnu, odbačeni kao dokazni materijal, a ceo postupak završen je 2019. oslobađajućim presudama za sve okrivljene.

Social Network Post 1920x10805

Upravo to vreme, kako se sada ispostavlja, SSIM je već uveliko bila u novoj, mnogo goroj aferi, aferi u kojoj je prisluškivan ni manje ni više nego predsednik Vučić, njegov brat Andrej, sin Danilo i otac Anđelko.

A kako su to predsednik Vučić i njegova porodica prisluškivani?

Kako je u svojoj poslednjoj izjavi na ovu temu objasnio ministar policije Aleksandar Vulin, prisluškivanje je izvedeno tako “što su ljudi za koje su znali da sa njima može da se čuje stavljani na mere prisluškivanja”.

Sud nema mehanizam

-Vučića su slušali tako što su ljude sa kojima može da se čuje stavljali na mere, dajući sudijama lažna obrazloženja, i zato nijedno od 26 prisluškivanih lica nije ni uhapšeno ni osuđeno, a ni u jednom razgovoru od 1.572 ni MUP ni tužilaštvo nisu pronašli ništa što bi bio kriminal - saopštio je ministar Vulin u pisanoj izjavi MUP.

Ovom izjavom ministar je odgovorio na jedno od bar pet ključnih pitanja koja čekaju odgovor još od Nove godine, kada je predsednik Vučić i obelodanio da je bio prisluškivan i da je to prisluškivanje bilo organizovano u MUP, a to je da li je prisluškivanje obavljeno sa sudskim nalogom ili bez njega.

U Višem sudu, čije sudije za prethodni postupak svojim potpisom odobravaju mere prisluškivanja, kažu da oni nemaju mehanizme da utvrde da li su obrazloženja za nečije slušanje i praćenje lažna ili ne.

-Postoji forma za obrazlaganje odobravanja mera i ako je ta forma ispoštovana, sudije u interesu policijske istrage po difoltu odobravaju prisluškivanje. Na sudijama je prosto da veruju u ono što policija napiše kao obrazloženje. Zamislite situaciju da sudije odbiju prisluškivanje ljudi za koje im policija navede da sumnja da su u kriminalnim poslovima, tek to bi bio skandal. Zato se skoro svi zahtevi policije, koji ispunjavaju formu i odobravaju, a sudije čak i da posumnjaju u istinitost policijskog obrazloženja, nemaju mogućnost da ta obrazloženja provere. Tako da se ceo taj postupak, pored pravne forme, zasniva na poverenju sudija u policijske službenike - kažu nezvanično u Višem sudu.

Povezane vesti - Prisluškivanje trajalo i posle odlaska Hrkalovićeve iz MUP

Posle ovog obrazloženja i obrazloženja ministra Vulina otvara se novo pitanje: Ko je i još važnije po čijem nalogu, uz lažna obrazloženja tražio prisluškivanje ljudi sa kojima su predsednik Vučić i članovi njegove porodice bili u telefonskom kontaktu? Novo pitanje, pored starih, na koja još nema zvaničnog odgovora, a koja su podjednako važna, jer pokazuju svu poroznost bezbednosnih institucija, i ne samo MUP. Prvo i glavno pitanje je da li su i kakvu ulogu u tom prisluškivanju imali Dijana Hrkalović, nekadašnji državni sekretar, i ministar policije Nebojša Stefanović, zatim u kom vremenskom periodu je prisluškivanje trajalo i da li je obavljano i posle odlaska Hrkalovićeve iz MUP i po čijem nalogu, kao i da li je prisluškivanje obavljeno bez znanja ili sa znanjem BIA, i ako jeste, zašto niko iz ove bezbednosne agencije nije na vreme upozorio predsednika da je na merama, bez obzira na to da li su one zakonite ili ne.

Najvažnije pitanje je naravno šta je bio motiv, odnosno cilj onih koji su naredili prisluškivanje i praćenje, istih onih koji su uz to očigledno otvoreno štitili klan Veljka Belivuka, saradnika kavačkog klana, i to usred njihovog rata sa suparnicima iz škaljarskog i klana Luke Bojovića, a koji je po broju žrtava dostigao razmere najvećeg mafijaškog rata balkanskih narko-kartela. Kartela, jer su i jedni i drugi u poslovima odavno prevazišli i onih 5,7 tona kokaina za čiji šverc je optužen klan Darka Šarića, kao najjači narko-klan kome se sudi pred Sudom za organizovani kriminal.

Povezane vesti - Hrkalovićeva: Sve sam radila po naređenju

Bezbednosni eksperti sad bi ona ovu temu mogli da nižu razne teorije, ali policajci, koji su bar sa strane mogli da posmatraju dešavanja u MUP u vreme dok su ovu službu vodili Hrkalovićeva i Stefanović, kažu da je u stvari situacija izmicala kontroli korak po korak, dok na kraju nije potpuno eskalirala.

-Hrkalovićeva je od dolaska u MUP bila glavna po pitanju odabira kadrova. Naravno da je odmah sklonila ljude koji su do tada bili na visokim funkcijama i polako je postavljala ljude koje je ona birala i sa kojima je uspostavljala saradnju, ali to je uobičajena situacija posle svake promene rukovodećeg kadra u MUP. Svaki ministar ima pravo da bira svoj tim, i to je u ovom slučaju bilo i normalno i očekivano. Jedna od prvih mera, čak i pre promene policijskih funkcionera, bila je da je svima u MUP strogo zabranjena komunikacija sa novinarima, koja je do tada bila uobičajena. Zbog jednog teksta u novinama je čak ceo SSIM poslala na poligrafsko testiranje jer je to bio njihov slučaj, a ona sama je zatim uspostavila saradnju sa glavnim urednicima medija.

Pritisak na veštake

Ona jeste praktično vodila glavnu reč kada je u pitanju operativni rad policije, ali ni ministar Stefanović nije u MUP bio osoba za potcenjivanje, kako je to izgledalo u javnosti, bar kad je u pitanju njegov odnos prema predsedniku Vučiću. Očigledno je da su se tu mnoge stvari odvijale bez znanja predsednika, a da je u MUP sve to predstavljano kao njegova odluka. U vreme pre ubistva Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi već se uveliko pričalo da Hrkalovićeva sarađuje sa njegovom ekipom. On je preko nje čak pojedinim medijima predstavljan kao čovek koji radi za državu, iako je bilo jasno da se radi o dileru droge, i da bi u tom slučaju mogao da bude samo državni diler, a posle njegovog ubistva, sa konferencijom na kojoj je ministar Stefanović najavio čuvenu borbu sa mafijom, svima u MUP je bilo jasno o čemu se radi, posebno kada je isplivala informacija da je Hrkalovićeva trebalo da mu bude kuma. Onda se 2017. desilo ubistvo na šinama Vlastimira Miloševića i hapšenje Veljka Belivuka, koje je izvela beogradska policija. Belivukovo hapšenje je bio kamen spoticanja između Hrkalovićeve i načelnika beogradske policije Veselina Milića, koji je cenu Belivukovog hapšenja platio smenom i odlaskom iz MUP. Na onima koji sada vode istragu je da sada to ispitaju, ali već tada je bilo ozbiljnih informacija da je Hrkalovićeva izvršila ozbiljan pritisak na sudskog veštaka u ovom postupku da promeni veštačenje i praktično oslobodi Belivuka krivice za ubistvo. Cenu su platili i kriminalistički tehničari angažovani na ovom slučaju, a koji su jedan za drugim dobili premeštaj. Najveću cenu platio je sada pokojni inspektor Dejan Jović, kome je namešteno hapšenje, suspenzija i koga su tadašnji čelnici MUP u medijima čak pokušali da optuže i kao saradnika škaljarskog klana - kaže izvor “Ekspresa” iz MUP Srbije.

Povezane vesti - A kad kuma nije tu?

Ali šta se krilo iza svih ovih akcija usmerenih na zaštiti Belivuka, koja je bila toliko jaka da su zbog nje cenu smenom morali da plate načelnik Milić i hapšenjem inspektor Jović?

O tome možda najbolje govore dešavanja u beogradskom podzemlju, a koja su se proširila i na celu Srbiju. U to vreme beogradsko podzemlje je pod kontrolom držao klan Luke Bojovića, odnosno Filip Korać. I Aleksandar Stanković je prvo radio za njega, sve dok između njih dvojice nije izbila svađa i to pred Dragoslavom Kosmajcem, a koja se završila i šamarom. Stanković je ubrzo posle toga ubijen, a posle čuvene konferencije za novinare ministra Stefanovića dan posle ubistva, bilo je jasno da je policija objavila rat mafiji, ali rat koji se završio tako da je škaljarska i ekipa Filipa Koraća izgubila primat, a celo srpsko podzemlje, odnosno narko-tržište preuzela ekspozitura kavačkog klana, odnosno Veljko Belivuk, naslednik Saleta Mutavog.

-Ono što je sigurno jeste da funkcioneri MUP nisu mogli da obezbeđuju kavačkom klanu zaštitu u prekookeanskom švercu kokaina, jer su se njihove moći završavale na granicama Srbije, ali je očigledno da Belivukov klan nije mogao da preuzme podzemlje Srbije bez njihove pomoći. U podzemlju je u jednom momentu zavladao potpuni potres. Skoro sve kriminalne grupe u celoj zemlji su se preko noći odrekle saradnje sa Koraćem i „škaljarcima“ i svi su postali saradnici Belivuka. A moć Belivukovog klana nije mogla da se desi bez podrške funkcionera MUP, niti bi se Korać povukao u potpunu ilegalu samo zbog Belivuka. On je mogao da ratuje sa Belivukom, ali sigurno nije mogao da ratuje protiv njegovih zaštitnika u MUP, i zato se i mirno povukao, pogotovo posle ubistva četvorice svojih najbližih saradnika - Siniše Milića, Dragoslava Miloradovića, Vladimira Popovića i advokata Dragoslava Ognjanovića - objašnjava naš sagovornik.

Foto: Shutterstock Foto: Shutterstock

Ali šta je konkretno ta zaštita funkcionera MUP prema Belivukovom i kavačkom klanu značila, sada je pitanje istrage.

Pravilo koje se nije kršilo

-Pre Hrkalovićeve, nikada u MUP niko nije ni smeo ni mogao da pozove bilo kog načelnika, bilo kog inspektora i da interveniše za bilo koga ko je policiji poznat kao narko-diler. Nikad i ni za šta. To je prosto bilo pravilo koje se u MUP nikad nije kršilo. Svako bi time rizikovao ne samo gubitak posla, nego ozbiljno suđenje i zatvor, a onda je svima u policiji postalo jasno da MUP praktično čuva i štiti ne jednog dilera, ne ni neku grupu dilerčića, nego čitav jedan klan, i to klan koji je deo najmoćnijeg narko-klana na Balkanu, i klan koji pod sobom drži celo srpsko podzemlje. Da li je i kakvu korist neko imao od toga, sada je pitanje istrage. Niko to sigurno nije radio za džabe. Niko na ulici to ne bi radio ni za šta, a kamoli da neko iz MUP pruža takvu zaštitu za džabe. Taj klan je postao svemoćan, sa mnogo novca i pitanje je u čije su se sve džepove te pare slivale, ali nosile su se „guči“ cipele po MUP, „šanel“ espadrile, sada isplivavaju i stanovi i kuće od po više od pola miliona evra… Toga u MUP nikad pre nije bilo. Ali novac nije, niti sme da bude opravdanje, ma o kolikoj svoti se radilo. Ovde se očigledno radilo o velikim parama. Upleli su se u mnoge kriminalne poslove, u poslove sa Carinom, u razne varijante, i onda su došli u situaciju da taj novac moraju da sačuvaju, i da moraju da čuvaju svoje kriminalne kontakte. Zato im se predsednik, kao najveća pretnja i našao na meti - kaže sagovornik “Ekspresa”.

Povezane vesti - Potraga za novcem

Od promene Miloševićeve vlasti, u svakoj garnituri u MUP su postojale afere u kojima se pominjao novac. Kod Dušana Mihajlovića je to bila čuvena “Lutra”, kod Dragana Jočića se pominjao neki Vlada taksista kome je Jočić dao da upravlja javnim nabavkama, Ivica Dačić je imao problem sa Brankom Lazarevićem i svojim sastancima sa Mišom Bananom, ali prisluškivanje predsednika države, fizičko praćenje njegovog sina, zaštita kavačkog i klana Veljka Belivuka je situacija koja jedino podseća na najmračnija vremena srpske tajne službe, i to u vreme kada je ova služba izvršila četvorostruki zločin na Ibarskoj magistrali, atentat u Budvi, ubistvo Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića. Čak i u to vreme policija je kao Resor javne bezbednosti ostala čista.

Zato je sada i ključno pitanje ko je bio Legija klanu Veljka Belivuka? Bez odgovora na to, pitanje je šta će biti sa MUP u narednih 11 godina.

Tragovi prošlosti

Bogdan Pušić bio je jedan od glavnih inspektora UKP u vreme istrage nad Brankom Lazarevićem, a danas je, posle imenovanja Aleksandra Vulina, načelnik Uprave kriminalističke policije. Veselin Milić, koji je iz beogradske policije otišao zbog sukoba sa Hrkalovićevom, vraćen je na čelo beogradske policije i očekuje se da uskoro preuzme funkciju direktora policije.

Šverc cigareta

Privođenje Miloša Tomića, bivšeg direktora Uprave Carina, trebalo bi da bude početak rušenje ledenog brega na razotkrivanju svih kriminalnih radnji u koje je upleten klan Veljka Belivuka, ali i Slaviše Kokeze, predsednika FSS, i čelnih ljudi MUP, a za koje već postoji pismena dokumentacija o umešanosti u šverc cigareta. Kako je “Ekspres” već pisao, najmoćniji bivši funkcioner MUP bio je umešan u šverc cigareta, organizovan u saradnji sa vlasnikom jedne voždovačke kafane, a za koji je operativno bio zadužen jedan od sada smenjenih načelnika Uprave Carina. Zarada po jednom šleperu cigareta prošvercovanih u Rumuniju bila je oko 220.000 evra, a pitanje je koliko je tih šlepera prošlo kroz Srbiju.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
light rain
14°C
22.10.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve