Agonija odbrane

Pet godina trajala je sudska agonija Saška Bogeskog, Beograđanina koji je kobne noći u maju 2013. godine u svom stanu u Žarkovu, u samoodbrani nožem usmrtio provalnika Vladimira Manića. U Americi bi ovakav slučaj bio završen po kratkom postupku, ali u Srbiji je tanka linija između nužne odbrane i njenog prekoračenja, a razlika se meri slobodom ili sa deset godina iza rešetaka.
Upravo je Bogevskom prema prvoj optužnici koja je podignuta protiv njega pretila tolika zatvorska kazna.
U stan porodice Bogeski u kome su se nalazili Saško, njegova supruga Ira i ćerka, Manić je upao u noći 21. maja 2013. godine.
- Žena je stavila dete da spava i otišla u spavaću sobu, a ja ubrzo za njom. Ona je izašla iz sobe i brzo se vratila šapćući da nam je u stanu provalnik. Prestrašio sam se i izašao iz sobe. Rekao sam supruzi da napusti prostoriju, a zatim sam iz kuhinje uzeo nož i sukobio se sa provalnikom koji je u rukama imao šrafciger i nož - svedočio je Bogeski na sudu.

Povezane vesti - U vrtlogu impulsivnih zločina

U rvanju koje je usledilo između njega i provalnika, Bogeski je nekoliko puta potegao nož i ubo Manića.
„Zamahnuo sam nožem, ali ne znam da li sam tu osobu isekao. Ne sećam se ni da je provalnik iskočio kroz prozor“, svedočio je Bogeski.
Ranjeni Manić je tada pobegao iz stana i otrčao do trafostanice u blizini, odakle je pozvao brata u pomoć. Međutim, na tom mestu je iskrvario nasmrt.
Istraga o ovom slučaju trajala je pune dve godine, a optužnica Višeg tužilaštva koja je nekoliko puta vraćana na dopunu kojom se Bogeskom na teret stavljalo ubistvo u prekoračenju nužne odbrane je na kraju prihvaćena.
Bogeski je čak u pritvoru proveo mesec dana, a njegov slučaj podigao je na noge celokupnu javnost Srbije, koja je stala na njegovu stranu.

Međutim, sud je sud, a postupak protiv Bogeskog trajao je pune tri godine. Prvostepenom presudom Bogeski je oslobođen, a tu odluku je zatim 2019. potvrdio i Apelacioni sud. Tek tada je Bogeski mogao konačno da odahne.
Međutim, nije samo sudski postupak bio agonija ove porodice. Iako su i mediji i javnost bili na njegovoj strani, bilo je i onih koji su imali drugačiji stav i koji se nisu libili da ugroze ovu porodicu. Maltretiranje Bogeskih počelo je odmah nakon što je Saško pušten iz pritvora. Najpre su im probušene gume na automobilu, zatim im je u poštansko sanduče ostavljana zemlja, a vrata stana namazana izmetom. Ko je stajao iza toga, nikada nije utvrđeno, ali se zbog toga, u potrazi za kakvim-takvim mirom, porodica Bogeski odselila iz Žarkova.

Povezane vesti - Slede epidemije straha i kriminala

Advokat Nebojša Perović za “Ekspres” objašnjava kako srpsko zakonodavstvo pravi razliku između nužne odbrane i njenog prekoračenja.
„Nužna odbrana predstavlja radnju kojom se određena osoba brani od druge, odnosno preduzima radnje da odbije taj napad. Napad može da bude i na lično dobro, ali i na dobro nekog drugog. Ono što je određeno kao nužna odbrana jeste da je sila koja se upotrebljava da se napad odbije srazmerna sili napadača.
To znači da ako neko drugoj osobi udari šamar, napadnuta osoba može da uzvrati korišćenjem fizičke snage. To je nužna odbrana i u toj odbrani ne može da koristi pištolj, nož ili neko drugo oružje“, objašnjava advokat Perović.
S druge strane, prekoračenje nužne odbrane podrazumeva situaciju u kojoj je neko odbio napad, a zatim krenuo u protivnapad.
„Međutim, onome ko je prekoračio granicu nužne odbrane, a zatim izvršio protivnapad, odnosno krivično delo, kazna može da se ublaži ako se dokaže da je to počinio u stanju razdraženosti. Ukoliko je granica nužne odbrane prekoračena usled jake razdraženosti zbog napada, onda se ta osoba može i osloboditi krivice“, kaže advokat Perović.
U praksi je zato u ovakvim situacijama najznačajnije medicinsko veštačenje napadnute osobe, jer se na osnovu stepena uzbuđenja, straha ili razdaraženosti odlučuje o ublaženju ili oslobađanju krivice.
„Nije isto ako dođe do tuče u nekoj kafeteriji ili ako razbojnik noću upadne u nečiju kuću kako bi izvršio krađu. U takvoj situaciji i članovi domaćinstva i osoba koja je preduzela odbranu doživljavaju veliki strah, strah u kome brane imovinu i živote svoje porodice i svoj život. To je naročito izraženo u situacijama kada razbojnik drži nešto u ruci, i kada zbog sužene svesti osobe koje se brane pomisle da je u pitanju pištolj ili neko drugo oružje kojim im se može narušiti zdravlje ili ugroziti život“, kaže advokat Perović.

Povezane vesti - “Goldenstejt ubica” priznao krivicu za 13 ubistava i najmanje 50 silovanja

Prema njegovim rečima, institut nužne odbrane je jedan od postulata krivičnog zakonodavstva, ne samo kod nas, nego u celom svetu.
„Pri donošenju ovog zakona, pre svega se vodilo računa da ne dođe do zloupotrebe nužne odbrane pa da se onda svaki nedozvoljeni napad pravda nužnom odbranom. Tako da je zakon tu prilično jasan i podrazumeva da svako ima pravo da se brani, ima pravo da brani i svoju kuću i svoju porodicu, i to pravo niko nikome ne može da uskrati, ali niko nema pravo da usled odbrane pređe u nedozvoljeni napad“, kaže advokat Perović.
U sudskoj praksi, kako kaže Perović, nužna odbrana ili njeno prekoračenje se utvrđuje shodno svim okolnostima i činjenicama.
„Ne može se izvući jedan obrazac koji će se zatim primenjivati u svakom sudskom predmetu, jer se svaka životna situacija razlikuje od druge. Zato je i u donošenju zakona vođeno računa da nužna odbrana ne poprimi elemente osvete“, kaže Perović.

Napad i protivnapad
„Svako ima pravo da se brani, ali nema pravo da kada sebe ili drugoga odbrani krene u protivnapad, osim ako na to ne upućuju okolnosti u trenutku nemilog događaja“, objašnjava advokat Nebojša Perović za “Ekspres”.
Advokat Zoran Agatonović, koji je branio Bogeskog, posle suđenja je izjavio da je oslobađajuća presuda slaba uteha njegovom klijentu, koji je pet godina bio izložen šikaniranju od strane države.
„Čak i kada bi ga predložili za medalju za hrabrost i da mu država pruži izvinjenje za to što mu je uradila, to jednostavno ne bi bila dovoljna uteha za njega, jer mu je uništen život. U svakom slučaju, zahvaljujem svim građanima Srbije, svim dobrim i poštenim ljudima širom sveta koji su svih ovih godina pružali Sašku i njegovoj porodici podršku. To nam je svima puno značilo“, rekao je advokat Agatonović.