ALTERNATIVNA ROBIJA: "Privilegije" uživa 2.208 osuđenika

Informacija da je glumcu Goranu Jevtiću kazna kućnog zatvora odlukom suda preinačena u izdržavanje kazne iza rešetaka, mnoge je iznenadila, pa i zbunila. Do pre nekoliko dana kada je ta vest objavljena, sličnih primera, bar javno obznanjenih, nije bilo.

Jevtić je bio osuđen na kaznu od deset meseci kućnog zatvora zbog nedozvoljenih polnih radnji nad maloletnikom. Glumac se žalio na takvu presudu, ali je Viši sud u Somboru odlučio da kazna ostane ista, ali da je glumac služi u zatvoru.

Presuda je preinačena jer je drugostepeni sud ocenio da će se na taj način postići prava svrha kažnjavanja.

Prvostepenom presudom Jevtiću je bila izrečena kazna kućnog zatvora bez elektronskog nadzora, takozvane nanogice, ali je posle razmatranja žalbi sa obe strane konačna odluka daleko stroža.

Ako se može tumačiti odluka drugostepenog suda, onda je razlog za njihovu ocenu verovatno zasnovan na prirodi počinjenog krivičnog dela i mišljenjima veštaka. Tako je ovaj glumac, koji je sve vreme trajanja sudskog postupka negirao svoju krivicu, postao jedan od retkih kojima nije potvrđena pogodnost da kaznu kraću od godina dana služi u svom stanu.

Vidljive prednosti

Alternativni načini izdržavanja zatvorskih kazni, regulisani usvajanjem Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, od samog uvođenja 2014. godine prilično su podelili mišljenje javnosti. Oponenti kao osnovnu zamerku navode stav da svaki vid služenja kazne van zatvorskih zidova narušava smisao kažnjavanja. Široka primena takve osude prema prestupnicima "niskog rizika" kritikovana je zbog svoje relativne blagosti, sumnje u nedovoljan stepen nadzora i nemoći da se u javnosti premosti jaz koji je deli od kazne zatvora.

S druge strane, zvaničan stav, zasnovan na iskustvima zemalja u kojima takva praksa odavno postoji, jeste da se na ovaj način postiže višestruka korist. Time se, prema uverenju zastupnika ideje o drugačijem izdržavanju kazne, pre svega ostvaruje uspešnija reintegracija i resocijalizacija osuđenih, sprečava se poguban uticaj koji na takve prekršioce mogu da izvrše osuđenici u zatvorima, smanjuje broj zatvorenih koji opterećuju državni budžet, pokazuje humano lice pravde...

Između dve suprotstavljene opcije - kazne zatvora i uslovnog kažnjavanja - danas postoji više sankcija i mera koje se mogu prilagoditi svakom pojedincu. Ove mere objedinjene su pod nazivom alternativne sankcije i predstavljaju koncept zasnovan na pretpostavci da se ciljevi kažnjavanja u velikoj meri mogu postići i u uslovima koji su manje restriktivni od zatvorskih.

U Srbiji, po ugledu na mnoge evropske države, postoji šest načina alternativnog izdržavanje kazne: rad u javnom interesu, uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, kućni pritvor sa elektronskim nadzorom, kućni pritvor bez elektronskog nadzora, kućni zatvor sa elektronskim nadzorom i kućni zatvor bez elektronskog nadzora.

Od kako je u našoj zemlji uveden ovakav vid izdržavanja kazni, zaključno sa krajem prošle godine, ovu svojevrsnu pogodnost je iskoristilo ukupno 9.145 osuđenih. U prvoj godini primene ovog zakona sudovi su doneli odluke o alternativnom kažnjavanju u 1.527 slučajeva, naredne u 1.780. U 2016. i 2017. godini takvih presuda je bilo 1.613 i 1.965, a u prethodnoj godini je zabeležen vidan porast, jer su alternativne kazne izrečene u 2.260 predmeta.

Iako je nepunih šest godina života ovog zakona u Srbiji nedovoljno da bi se sa sigurnošću analizirali pozitivni efekti, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ne sumnjaju u njegovu delotvornost:

"Lica koja izdržavaju kaznu kućnog zatvora svesna su prednosti ovog načina služenja kazne, poput mogućnosti nastavka školovanja, studiranja, nastavka stalnog radnog odnosa, boravka u porodičnom okruženju... Zbog toga je u praksi vrlo malo zloupotreba. U procentima bi to značilo da 90 odsto osuđenika služi kaznu bez ikakve zloupotrebe, dok njih manje od 10 odsto napravi prekršaj zbog kojeg se ta kazna odlukom suda preimenuje u zatvorsku kaznu."
U slučaju kada osuđenik bez osnove ili odobrenja napusti prostorije u kojima izdržava kaznu kućnog zatvora, Poverenička služba koja je zadužena za njihov nadzor o tome obaveštava sud koji je doneo prvostepenu presudu.

Prema Zakonu o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, jedino sud može da donese rešenje po kome će osuđeni ostatak kazne služiti u zatvoru.

"Razvijene zemlje imaju veliko iskustvo u primeni alternativnih vidova kažnjavanja i svojom praksom potvrđuju brojne  prednosti alternativnih sankcija. Tokom razmene iskustava sa zemljama članicama EU, upoznali smo se s činjenicama da je u ovim državama neuporedivo veći broj izrečenih alternativnih sankcija u odnosu na zatvorske kazne. Njihovu pozitivnu praksu nastojimo da usaglasimo sa našim zakonodavnim okvirom i da je prilagodimo ovdašnjim uslovima", saopštavaju iz Uprave.

Lakši prekršaji

Prema iskustvima drugih država, zatvorsko izdržavanje kazne za manje prekršaje ima veoma negativne efekte po osuđenog, njegovu porodicu i čitavu zajednicu. Uvođenje alternativnih sankcija u naš krivični sistem usklađen je sa evropskim kretanjima u oblasti kaznene politike i potrebom uspostavljanja zajedničkih principa o kaznenoj politici među državama članicama Saveta Evrope.

"Krivična dela za koja se izriču alternativne sankcije su krađa, laka telesna povreda, ugrožavanje sigurnosti, učestvovanje u tuči, uništenje ili oštećenje tuđe pokretne stvari, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, zatim dela iz oblasti javnog saobraćaja, nasilje u porodici, razbojništvo, posedovanje oružja, neplaćanje alimentacije... Sud može da odredi osuđenom, kojem je izrečena kazna do godinu dana, da je izdržava bez napuštanja prostorija u kojima stanuje, sa primenom elektronskog nadzora ili bez njega", kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Opšte prihvaćeni stav je da učinioca krivičnog dela ne treba slati u zatvor ako se može očekivati da će se primenom drugih sankcija na njega uticati da ne vrši krivična dela i da će se na slobodi dobro vladati.

Zaključno sa 1. oktobrom 2019. godine, zapravo prema podacima od pre samo nekoliko dana, u našoj zemlji je pogodnost alternativnog izdržavanja kazne imalo 2.208 osuđenih:

- rad u javnom interesu 137
- uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom 28
- kućni pritvor sa elektronskim nadzorom 238
- kućni pritvor bez elektronskog nadzora 78
- kućni zatvor sa elektronskim nadzorom 676
- kućni zatvor bez elektronskog nadzora 1.051.

Poslove izvršenja alternativnih sankcija u Srbiji sprovodi Poverenička služba koja se nalazi u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Ovlašćenja poverenika predviđaju uspostavljanje i održavanje kontakta sa osuđenim i saradnja sa nadležnim sudom i policijom. Ujedno, to obuhvata i kontakte sa poslodavcem, ustanovama i organizacijama od kojih može da traži važne podatke za izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, odnosno za izvršenje rada u javnom interesu.

Poverenička služba upravlja uređajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov položaj u prostoru. U Srbiji postoji 25 kancelarija za alternativno izvršenje krivičnih sankcija, a toliko je i poverenika. Neki od njih zaduženi su da, nakon upoznavanja porodica, razgovora, pripremanja tehničke opreme za nadzor, vode računa i za više od 20 osuđenika. Poverenici, zapravo, i nemaju radno vreme, dostupni su osuđenicima neprekidno. Ako osuđenik prekrši pravilo kućnog zatvora, pa čak i ukoliko se elektronska baza u kući pomeri, poverenik odmah to saznaje.

Najveći broj njih, međutim, nije imao problema sa osuđenicima na kućni zatvor, a i kada su se problemi pojavljivali bili su uglavnom tehničke prirode.

Pročitajte još: Kako obuzdati brutalnost maloletnika?

Prava i obaveze osuđenika koji izdržava kaznu zatvora u prostorijama u kojima stanuje su jasna. Imaju pravo da borave van tog prostora najviše dva sata dnevno u periodu između 13 i 17 časova, a bez ograničenja mogu da se udalje samo u propisanim situacijama: zbog pružanja nužne medicinske pomoći osuđenom ili članu njegovog domaćinstva, radi odlaska na posao ako delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom, zbog pohađanja nastave tokom redovnog školovanja, svog venčanja ili venčanja krvnog srodnika do drugog stepena srodstva, smrti bliskog srodnika, obaveze staranja prema članovima uže porodice...

Iako su terminološki veoma slični, kućni zatvor i kućni pritvor su sasvim različiti i regulisani su različitim zakonima. Kućni zatvor je krivična sankcija koju sud izriče prilikom okončavanja postupka, dok je kućni pritvor mera koja obezbeđuje prisustvo okrivljenog tokom trajanja sudskog postupka. Ova vrsta pritvora podrazumeva da okrivljeni ne sme bez odobrenja da napusti stan u kojem boravi, da ne sme da koristi telefonski priključak, internet ili da prima druge osobe u stan. Pomenuta mera je uvedena kao alternativa standardnom pritvoru, a primenjuje se u slučajevima kada okolnosti ukazuju da bi okrivljeni mogao da pobegne. Kućni pritvor je bez sumnje svojevrsna pogodnost za okrivljenog na kojeg se još odnosi pretpostavka nevinosti, a po proceni suda je neophodna mera kontrole kako bi se osiguralo njegovo prisustvo tokom trajanja suđenja.

Cena robije

Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom se izriče u slučajevima gde postoji određena sumnja u učinioca i njegove sposobnosti da se uzdrži od vršenja krivičnih dela, ako bi bio prepušten sam sebi kao kod obične uslovne osude. Zaštitni nadzor, između ostalog, obuhvata javljanje organu nadležnom za izvršenje nadzora u određenim rokovima, uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala ili priredbi ako to može biti prilika ili podsticaj za ponovo vršenje krivičnih dela, lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta, otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom... U slučaju da uslovno osuđeni ne ispunjava
naložene obaveze, sud ga može opomenuti, produžiti trajanje obaveze ili opozvati uslovnu osudu.

Rad u javnom interesu uveden je u naš Krivični zakonik zbog pozitivnih iskustava drugih zemalja i stava o opravdanosti njegovog uvođenja. Rad u javnom interesu u Srbiji se može izreći samo kao glavna kazna, ali se time ne menja njen osnovni smisao - da bude alternativa kazni lišenja slobode. Kaznu rada u javnom interesu sud može izreći kada se radi o krivičnom delu za koje je propisan zatvor do tri godine ili novčana kazna, a neophodno je da učinilac prihvati ovu sankciju jer je prema međunarodnim aktima zabranjen prinudni rad.

Pretrpanost je problem svakog četvrtog evropskog zatvora. Izveštaj Saveta Evrope, na primer, navodi da u Crnoj Gori na 100.000 građana dolazi 176 zatvorenika, što je mnogo više od evropskog proseka od 115 zatvorenika na 100.000 stanovnika. A građane Crne Gore svaki zatvorenik košta 25 evra dnevno.

Prema relevantnim procenama, dan zatvora po osuđeniku Srbiju košta nešto manje od 10 evra. Prema računici po kojoj bi 500 osuđenih kojima je izrečena kazna zatvora do šest meseci bilo kažnjeno društveno korisnim radom, godišnja ušteda za državu bila bi viša od dva miliona evra.

Rad u javnom interesu mora da ispunjava tri uslova: da je koristan za društvo, da se njime ne vređa ljudsko dostojanstvo i da se ne vrši u cilju sticanja dobiti. Vrstu i trajanje ovakve vrste rada određuje sud, a konkretnu vrstu posla i način njegovog obavljanja određuje poverenik, vodeći računa o sposobnostima, stručnim znanjima i zdravstvenom stanju osuđenog. On ne sme da bude upućen na teške, rizične ili poslove za koje je potrebna posebna stručna kvalifikacija koju nema.

Minimalna kazna rada u javnom interesu je 60 časova, a maksimalna 360 sati, dok je vreme za izvršenje utvrđenog broja sati između jednog i šest meseci, uz najviše 60 časova u toku jednog meseca. Kaznu rada u javnom interesu moguće je primenjivati i prema zaposlenima i prema nezaposlenima. Zaposleni obavljaju rad u toku slobodnog vremena, a nezaposleni u bilo koje vreme.

Sud pri izricanju ove kazne uzima u obzir vrstu učinjenog krivičnog dela, ličnost učinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu. Takav rad može da bude zamena i za neplaćenu novčanu kaznu. Smatra se da je u načelu prihvatljivije da osuđeni koji ne plati novčanu kaznu umesto toga obavi rad u javnom interesu, nego da mu se neplaćena novčana kazna pretvara u zatvor.

Tek ukoliko osuđeni ne ispuni deo ili sve časove rada, kazna mu se preinačuje u zatvorsku, po principu dan zatvora umesto osam sati rada. Ako osuđeni savesno ispunjava sve prihvaćene obaveze, sud kaznu može da mu umanji za jednu četvrtinu.

Primeri iz života

U svim gradovima u Srbiji značajno se uvećava broj presuda sa alternativnim izdržavanjem kazne. U kragujevačkoj Kancelariji za izvršenje alternativnih sankcija najčešće se primenjuju kazne rada u javnom interesu, zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.

Slađan Memarović, jedan od poverenika Kancelarije, kaže da svake godine imaju skoro duplo više ovakvih sankcija nego u godini pre, a da se slično očekuje i ubuduće. Prema njegovom iskustvu, za pojedine vrste krivičnih dela i efekti kažnjavanja su bolji. Jedno od njegovih zaduženja je i neposredni obilazak osuđenih bez elektronskog nadzora, odnosno takozvane nanogice.

Jedan od štićenika ove Kancelarije je nanogicu dobio zbog nasilničkog ponašanja, a kaznom je prezadovoljan jer je uspeo da sačuva način života koji je vodio pre izvršenja krivičnog dela:

Pročitajte još: 85 osuđenika služi kaznu od 40 godina zatvora

"Sačuvao sam posao, a spasao sam i emotivnu vezu. Ranije sam već bio u zatvoru, pa mogu da kažem kakva je razlika između robijanja i ovakvog služenja kazne. S nanogicom sam imao vremena da shvatim da moram da menjam način ponašanja kako ne bih opet rizikovao zatvor. Shvatio sam da ne smem da živim noćnim životom, jer tako i upadam u nevolje. Pružena mi je šansa da ne vidim opet zatvor i da sredim svoj život i ja se borim da je što bolje iskoristim".

Memarović kaže da kod ovakvog izdržavanja kazne osuđeni imaju dovoljno vremena da steknu uvid u svoj problem i grešku, da je to najveća prednost ovakvog kažnjavanja, a tek nakon toga može da se govori o uštedi države.
Kaznu rada u javnom interesu dosad je služilo više od 300 osuđenih, a ugovori o njihovom angažmanu su, između ostalih, sklopljeni sa komunalnim preduzećima u Kragujevcu, Topoli, Rači, Kniću, Batočini i Aranđelovcu. Petar Nevojdić iz JKP „Čistoća" kaže da je kaznu u ovom komunalnom preduzeću služilo nekoliko desetina osuđenih:

"Kod nas osuđeni obavljaju poslove u krugu preduzeća, čiste, sortiraju otpad, rade u Zoohigijeni koja se bavi smeštajem i udomljavanjem pasa i mačaka. Oni koji kod nas služe kaznu nisu počinioci teških krivičnih dela i većina njih su učinili dela za koja je zaprećena kazna najviše do tri godine, ili su u pitanju prekršaji kao što su oni u saobraćaju. Tretman tih osoba ni po čemu se ne razlikuje od tretmana onih koji rade kod nas".

Osuđeni koji su radili u ovom preduzeću su ostvarili više od 5.000 radnih sati, čime se dolazi do sume od više stotina hiljada dinara koje su svojim radom dali Kragujevcu. Jedan od osuđenih je u ovo preduzeće stigao po kazni rada u javnom interesu od 120 sati. Počinio je saobraćajni prekršaj i kažnjen je sa 15.000 dinara, ali novac nije imao:

"Nekada se čoveku prosto ne da u životu. Najpre sam kupio motocikl i vozio ga neregistrovanog i bez dozvole. Kažnjen sam sa 120.000 dinara. Platio sam. Onda sam izgubio posao. Pošto sam bio u kreditima, upao sam u dugove. A onda, posle svega, napravio sam još jednu saobraćajnu grešku, pa sam kažnjen sa tih 15.000. Jednostavno, nije bilo načina da i to platim. Na suđenju mi je sam sudija predložio kaznu rada u javnom interesu od 120 sati rada i ja sam to oberučke prihvatio. U ovoj situaciji, to je za mene spas. Odradiću svoj dug, ne moram u zatvor".

Drugi kragujevački poverenik Miloš Ilić navodi da je u jednom slučaju osuđeni bio osoba bez koje mesna zajednica ne bi uspela da obnovi seoski vodovod:

"Niko sem osuđenog nije znao gde je linija prošla pre 50 godina. U pitanju je osoba koja je zbog učinjenog prekršaja bila kažnjena sa 5.000 dinara ili 40 radnih sati. Dogovorili smo da kaznu odsluži tako što će ucrtati i pokazati kuda je prošao vodovod kako bi najzad bio popravljen. Tako je osuđeni odslužio kaznu, a zajednica je problem pijaće vode besplatno rešila".