Branio šefa ali i Luku

Delibašić je u tom istom postupku, u kome je suđeno i za ubistvo Miloša Vidakovića, ali koji se vodio u Specijalnom sudu u Beogradu – odnosno beogradskoj grupi okrivljenih – pravosnažno osuđen na 30 godina zatvora. Za svedočenje pred podgoričkim sudom Delibašić je iz zatvora u Sremskoj Mitrovici gde služi kaznu sproveden u Viši sud u Beogradu, odakle je svedočio video-linkom.

Njegov iskaz zaprepastio je sve u sudnici jer Delibašić ne samo da je očekivano sprao krivicu sa svog šefa, Slobodana Šaranovića, koji je u međuvremenu ubijen, već je pod punom odgovornošću tvrdio i da Luka Bojović, sa kojim su Šaranovići ratovali niz godina, nema veze sa ubistvom Brana Šaranovića.

Delibašić, međutim, svoju tvrdnju da Luka Bojović nema veze sa ubistvom Brana Šaranovića nije obrazložio niti odakle mu ta saznanja, a što je još čudnije, niko ga u sudnici to nije ni pitao – ni tužilac ni sudije.
Odakle ova promena stava Delibašića nije poznato, ali je jasno da je do nje došlo nakon Delibašićevog ponovnog hapšenja u januaru prošle godine. Od početka Delibašićevih "zatvorskih dana“ njemu je ovo prvo javno obraćanje.

Klan Luke Bojovića: Godina mira u osvetničkom ratu

Zatišje pred buru?

Zatišje pred buru?

Hronika 20.09.2021. 21:05

Klan Luke Bojovića: Godina mira u osvetničkom ratu

On je na početku svedočenja izjavio da ostaje pri ranijem iskazu u kojem demantuje navode svedoka saradnika Miloša Vojinovića, a koji je krajem oktobra takođe posredstvom video-linka svedočio iz Beograda u ovom postupku.

Delibašić je naveo da se u dolascima u Crnu Goru nije radilo o likvidacijama i pripremama likvidacija, uz ocenu da je Vojinović lažno svedočio.

"Moje mišljenje je da Slobodan Šaranović nije povezan sa ubistvom Bojovića. Odgovorno tvrdim da Luka Bojović nema veze sa ubistvom Brana Šaranovića, radi se o nečemu drugom“, rekao je Delibašić, a zatim pomenuo i presudu Apelacionog suda u Beogradu kojom je svedok Miloš Vojinović osuđen zbog lažnog svedočenja u vezi sa ovim predmetom.

Delibašić je izjavio da je Vojinović lažno svedočio i da on nikad nije njemu rekao da su mu Slobodan Šaranović i Ratko Koljenšić govorili kako spremaju ili kako su učestvovali u likvidaciji Nikole Bojovića.

"Ovde se radi o velikoj opstrukciji. Uviđaj o ubistvu Nikole Bojovića nije urađen u skladu sa zakonom. To je i stav suda u Beogradu. Šaranović mi nikada nije rekao da je planirao ili da je platio ubistvo Bojovića. Sve što je Miloš Vojinović pričao u tri izjave, koje su bile dostupne Crnoj Gori, jeste laž“, tvrdio je Delibašić.

Dodao je da je otac osuđenog Miloša Vojinovića njega moralno zadužio.
"On je preminuo dok je Miloš bio u pritvoru. Ja sam Miloša zvao da dođe kod mene u Budvu na neko vreme kako bi se oporavio jer je imao problem sa drogom. Priča o vežbanju pucanja na planini, pištolju, to je laž“, navodi se u njegovom ranijem svedočenju, pri kojem je Delibašić ostao.

Dodao je da Vojinović nije došao u Crnu Goru zbog Luke Đurovića, Filipa Koraća, Nikole Bojovića, kako je Vojinović to ranije naveo, već zbog lečenja od narkomanije.

U optužnici se inače navodi da je okrivljeni Ratko Koljenšić u periodu od kraja aprila 2013. do 16. jula 2013. godine, na teritoriji Crne Gore i Srbije, sa umišljajem, postao pripadnik organizovane kriminalne grupe, koju su organizovali Miloš Delibašić i sada pokojni Slobodan Šaranović, a čiji su pripadnici postali Miloš Vojinović, Slaviša Novaković i Goran Maletić rođen Bojanić.

U optužnici se navodi i da je okrivljeni Ratko Koljenšić u Beogradu i Budvi s umišljajem pomogao drugome u izvršenju ubistva, tako što je zajedno sa Sašom Cvetanovićem prihvatio ponudu sada pokojnog Slobodana Šaranovića da za 30.000 evra ubiju Nikolu Bojovića, rođenog brata Luke Bojovića.

U optužnici se navodi da je iznajmio stan u Beogradu, u kojem je boravio sa Cvetanovićem, te iznajmio automobil od rentakar agencije, da bi zatim zajedno pratili kretanje i navike Nikole Bojovića.
U optužnici piše i da je Cvetanović ubio Bojovića 29. aprila 2013. godine, nakon čega su se on i Koljenšić zajedno vratili u Crnu Goru.

Miloš Delibašić je, inače, kao organizator kriminalne grupe čiji su pripadnici ubili rođenog brata Luke Bojovića, Nikolu Bojovića, i Miloša Vidakovića 2013, presudom Apelacionog suda u Beogradu u januaru prošle godine pravosnažno osuđen na 30 godina zatvora. Ostali pripadnici grupe pravosnažno su osuđeni na kazne od 17 do 35 godina zatvora. Ovom odlukom potvrđena je druga prvostepena presuda Specijalnog suda u Beogradu od 2. aprila 2019. godine.

Prethodno, prvom prvostepenom presudom, Delibašić je jedini iz grupe bio oslobođen od optužbi, ali je tu presudu ukinuo Apelacioni sud i naložio ponavljanje suđenja. Pravosnažno, Delibašić je osuđen zbog podstrekavanja na teško ubistvo Vidakovića i zbog zločinačkog udruživanja.

Saša Cvetanović osuđen je na 35 godina zatvora kao direktni izvršilac ubistva Bojovića, a Ratko Koljenšić na 30 godina zatvora. Slaviša Novaković osuđen je na 35 godina zatvora kao saizvršilac u ubistvu Vidakovića, a Miloš Vojnović kao direktni izvršilac ubistva Vidakovića, a koji je kasnije postao svedok saradnik, dobio je 17 godina zatvora.

Na ova ubistva, prema optužnici, podstrekavali su ih Delibašić i ubijeni Slobodan Šaranović. Svi osim Cvetanovića osuđeni su zbog krivičnih dela zločinačko udruživanje i teško ubistvo u saizvršilaštvu. Goran Bojanić, koji je promenio prezime u Maletić, ovom odlukom osuđen je samo za pripadništvo ovoj kriminalnoj grupi na godinu dana zatvora.
Nikola, rođeni brat Luke Bojovića, ubijen je 29. aprila 2013. godine u Beogradu, a Miloš Vidaković 2. jula u Budvi iste godine.

Protiv Šaranovića, optuženog da je zajedno s Delibašićem organizovao ovu grupu, postupak je obustavljen zbog smrti jer je u februaru 2017. godine ubijen u Budvi ispred svoje kuće.

Koljenšić je za sve vreme sudskog postupka ostao nedostupan pravosudnim organima Srbije jer živi u Crnoj Gori, koja ne želi da ga izruči Srbiji, dok je Slaviša Novaković u bekstvu.

Miloš Vojnović priznao je ubistvo Vidakovića i zaključio sporazum sa Tužilaštvom za organizovani kriminal koji je prihvatio sud, a prema kome u zamenu za priznanje ubistva i svedočenje u procesu treba da bude osuđen na minimalnu kaznu zatvora za krivično delo teško ubistvo od 10 i po godina. Njemu je u kaznu od 17 godina uračunata i ranija kazna po drugoj pravosnažnoj presudi.

On je govorio o svom krivičnom delu, kao i o ulozi Delibašića u ovoj grupi, ali mu tokom prvog suđenja sud u tom delu nije poklonio veru, pa je oslobodio Delibašića.

Zbog toga je Apelacioni sud prošli put ukinuo prvostepenu presudu i naložio ponavljanje suđenja, nakon kojeg je Delibašiću na zahtev tužilaštva Specijalni sud ponovo odredio pritvor. Glavni organizator ove grupe i nalogodavac ubistava bio je pokojni Šaranović.

Šaranović je, kako se sumnja, zajedno sa Delibašićem iz osvete naložio ubistvo Nikole Bojovića jer je smatrao da je po nalogu Luke Bojovića ubijen njegov brat Branislav Šaranović 2009. godine u Beogradu. Upravo je zato sada i čudna izjava Delibašića, po kojoj je siguran da Luka Bojović nema veze sa ubistvom Brana Šaranovića.

Luka Bojović je u španskom zatvoru od februara 2012. godine, gde izdržava kaznu od 18 godina zbog nezakonitog arsenala oružja koje je kod njega pronađeno u Valensiji.

Koljenšić je u Crnoj Gori i brani se sa slobode.

METE: JAPANAC, LUKA ĐUROVIĆ I KORAĆ

U potvrđenoj presudi navodi se i da su pripadnici grupe koju su organizovali Slobodan Šaranović i Miloš Delibašić planirali ubistva Vladimira Jovanovića zvanog Vlada Japanac iz Beograda, Luke Đurovića iz Bara, pripadnike njegovog obezbeđenja, kao i Filipa Koraća iz Beograda. Oni su smatrali da su pripadnici suparničke organizovane kriminalne grupe Luke Bojovića, a koju su smatrali odgovornom za ubistvo Branislava Šaranovića, koje je izvršeno 8. oktobra 2009. godine u Beogradu, navodi se u presudi.

RUŠENJE IMPERIJE: OD BARA DO KRFA

Imperija porodice Šaranović zasnovana na zaradi od kocke, koju je Slobodan Šaranović sa bratom gradio decenijama, srušila se za manje od deset godina, i to od otmica kuma, egzekucija brata, preko likvidacije i presuda kojima je sud Slobodana posthumno označio kao nalogodavca dva ubistva.
A sunovrat je počeo krajem jula 2009. kada je nestao Slobodan Radonjić, kum Slobodana i Branislava Šaranovića. Poslednji put viđen je kako ulazi u automobil Luke Đurovića, vođe kriminalne grupe iz Bara i glavnog saradnika Luke Bojovića u Crnoj Gori.
Nestankom mladog Radonjića, za koga se veruje da je ubijen, iako njegovo telo nije nađeno, započeo je rat između porodice Šaranović i Luke Bojovića u kojem je u narednoj deceniji bilo nekoliko žrtava sa obe strane.
Potraga za kumićem koštala je života najpre Branislava Šaranovića, koji je likvidiran u oktobru iste godine u beogradskom naselju Dedinje, zatim i Slobodanovog oca, Danila Radonjića.
Zatim su usledile žrtve i sa Bojovićeve strane. Najpre, njegovog prijatelja i saborca Radeta Rakonjca, a zatim i Lukinog brata, Nikole.
Slobodan Šaranović ubijen je 2017. godine ispred porodične kuće u naselju iznad Budve i nije dočekao pravdu za zločine sa kojima je povezan. Za njegovo ubistvo poternica je bila raspisana za Alanom Kožarom, vođom barske ekipe koja je važila za saradnike Bojovića, ali je i on u leto 2020. ubijen na Krfu.

HAPŠENJE U NIKŠIĆU

Anđelka Bojović, majka Luke i pokojnog Nikole Bojovića, i njihov brat od strica Matija Bojović su u julu 2017. bili privedeni u blizini kuće optuženog Ratka Koljenšića u Nikšiću. Te večeri, najpre je u blizini Koljenšićeve kuće u naselju Kličevo primećen automobil „panda“ beogradskih tablica u kojem su bile dve osobe. Policija je odmah krenula u potragu i pronašla vozilo u kojem su bili Anđelka i Matija Bojović. U automobilu je pronađen i foto-aparat sa snimcima Koljenšićeve kuće, a zatim je pretresom Matijine kuće u Nikšiću policija pronašla 20 metaka, kutiju od ručne bombe i dve radio-veze. Iako je policija u prvom trenutku planirala da protiv njih pokrene istragu zbog sumnje da su dogovarali pripremanje ubistva Koljenšića, postupak protiv njih nikada nije pokrenut.