CIJANID I NEKI STARI ZNANCI: Jedan špric je mogao da promeni sve

Za planirano ubistvo Jovana Vukotića, koji je u policiji označen kao vođa moćnog škaljarskog klana i koji se nalazi u ekstradicionom pritvoru u Beogradu, kako saznaje "Ekspres", bilo je spremljeno 10 miligrama cijanida, što je sto puta više od smrtonosne doze.
Špric sa cijanidom nađen je kod četvorice muškaraca, i to nakon što ih je policiji prijavio komšija Vukotićeve devojke Dejane Živković.

Sva četvorica osumnjičenih bila su obučena u policijske uniforme UKP-a, a u ulicu su došli sivom "škodom", koju inače koriste policijski inspektori u civilu.

"Komšija Živkovićeve, koji je pozvao policiju, čovek je koji je upetljan u neke kriminalne poslove, zbog kojih strahuje, u tolikoj meri da se boji da ne bude ubijen. On je te večeri prvi primetio četvoricu policajaca koji su se sumnjivo kretali u njegovoj ulici, zato je i pozvao centralu MUP-a. U ulicu je odmah poslata Interventna brigada, čiji su pripadnici u prvi mah pomislili da se radi o kolegama budući da su sva četvorica imala prsluke i kačketa UKP-a, futrole uz noge i policijske značke. Sa "Dobar dan, kolege" je i počeo razgovor u kome su pripadnici Interventne brigade posle nekoliko minuta shvatili da se dešava nešto sumnjivo i da su četvorica muškaraca u stvari lažni policajci. Usledilo je njihovo legitimisanje, pretres u kome im je nađeno oružje sakriveno u "škodi", kao i špric sa sumnjivom tečnošću, za koju se naknadnim analizama utvrdilo da se radi o smrtonosnom natrijum-cijanidu.

"Daljom istragom utvrđeno je da su četvorica u toj ulici čekali Vukotićevu devojku sa ciljem da natrijum-cijanid ubrizgaju u hranu koju je ona najpoznatijem srpskom pritvoreniku trebalo da odnese u zatvor. Oni su uhapšeni pre nego što je Živkovićeva izašla iz stana, tako da do njihovog susreta nije došlo, ali se pretpostavlja da im je plan bio da cijanid, u navodnoj policijskoj kontroli devojke, tajno poprskaju po hrani koju nosi i na taj način usmrte Vukotića. U pitanju je 10 miligrama cijanida, što je doza sto puta jača od smrtonosne. Da su uspeli u realizaciji plana, Vukotić ne bi imao nikakve šanse da preživi, a njegova smrt izgledala bi kao srčani udar", kaže za "Ekspres" izvor upućen u istragu.

Imena uhapšenih nisu saopštena, a Više javno tužilaštvo koje je preuzelo slučaj saopštilo je samo njihove inicijale: D. B., D. M., J. N. i M. N.

Kako "Ekspres" saznaje, sva četvorica su Beograđani i vezani su za kriminalnu grupu čija je baza na Vračaru.

"Istraga se vodi protiv D. B., D. M., J. N. i M. N. zbog nedozvoljenog nošenja oružja, imajući u vidu da je prilikom hapšenja pronađeno nekoliko pištolja", rekla je za Tanjug portparol tužilaštva Irena Bjeloš. Pored ovog dela, osumnjičeni D. M. se tereti i za napad na službeno lice prilikom hapšenja, dodala je Bjeloš.

Da li će špric sa smrtonosnom dozom cijanida biti dovoljan dokaz da se protiv četvorice uhapšenih pokrene istraga i za neko ozbiljnije krivično delo, ostaje da se vidi.

Profesor krivičnog prava Milan Škulić za "Ekspres" kaže da bi u ovom slučaju špric sa cijanidom mogao da bude dokaz za krivično delo pribavljanje sredstava za izvršenje krivičnog dela, ali samo pod uslovom da se dokaže postojanje umišljaja za ubistvo konkretne osobe.

"Osumnjičeni mogu da se brane da je cijanid bio namenjen za izvršenje samoubistva, ili za ubijanje životinje, zato je za podizanje krivične prijave i kasnije optužnice za ovo delo neophodno dokazati umišljaj ubistva Vukotića", kaže Škulić.

Slučaj otkrivanja cijanida za ubistvo Vukotića ponovo je otvorio pitanje eventualnog uvođenja krivičnog dela pripremanje teškog ubistva u Krivični zakonik.

Povezane vesti - SLUČAJ FILIP KORAĆ: Mera nesposobnosti tužilaštva

Za ovu mogućnost su se još od prošle godine zalagali direktor policije Vladimir Rebić i Dejan Kovačević, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije.

"Želimo da na ovaj način prevaziđemo nedostatke s kojima se susrećemo u praksi. Shodno važećoj regulativi, kada imamo određene dokaze da neko priprema ubistvo, za to ga ne možemo procesuirati, već eventualno za neko blaže krivično delo, kao što je nedozvoljeno držanje oružja", obrazlagao je Rebić potrebu za uvođenjem novog krivičnog dela.

Sa istom namerom i Kovačević je navodio da bi uvođenje pripremanja teškog ubistva kao krivičnog dela doprinelo većoj bezbednosti građana.

Upravo navodeći situacije kao što je sada slučaj sa hapšenjem grupe koja je, kako se za sada samo sumnja, planirala ubistvo Vukotića cijanidom, Kovačević je rekao: - Ukoliko se prikupe dokazi koji ukazuju da je određena osoba ili kriminalna grupa pripremala ovo krivično delo, ista treba da bude oštrije kažnjena nego što je to sada slučaj. Iako su imali nameru da izvrše teško ubistvo, ali su blagovremeno sprečeni od strane policije, ovakvi izvršioci se sada mogu jedino procesuirati za blaža krivična dela, što podrazumeva i blaže sankcije.

Povezane vesti - UBICE VRŠLJAJU PO SRBIJI: Novac nije dovoljno dobar mamac

Profesor Škulić ima drugačiji stav od policije, i tvrdi da je sve ono što bi se podrazumevalo kao priprema krivičnog dela ubistva već obuhvaćeno zakonom.

"Onaj ko hoće nekoga da ubije koristiće nelegalno oružje, što je kažnjivo zakonom, kažnjivo je i kada se dogovara izvršenje krivičnog dela, odnosno kada se formira grupa. Ideja da se izvrši delo nije kažnjiva, niti može biti, a pripremanje u većini modernih zakonodavstava ne postoji. Postoji pokušaj i izvršenje dela. Ako policija smatra da su neadekvatne kazne za dogovor za krivično delo ubistva ili držanje oružja i sredstava za izvršenje krivičnog dela ubistva, onda postoji rešenje da se tu propiše teža kazna kod već postojećih krivičnih dela", kaže profesor Škulić.

Prema važećem zakonu, maksimalna kazna za nelegalnu proizvodnju, promet i držanje oružja i sredstava za izvršenje krivičnog dela je 12 godina zatvora, a za organizovanje grupe koja bi vršila krivična dela predviđena kazna zatvora je od jedne do osam godina.

Umišljaj, odnosno namera da se delo izvrši u sudskim postupcima tretira se kao teža kvalifikacija.

Međutim, u sudskoj praksi se retko izriču maksimalne kazne, što se pokazalo baš u slučajevima u kojima je policija radila na suzbijanju obračuna između škaljarske i kavačke ekipe u Beogradu. Tako je čuveno hapšenje desetorice pripadnika škaljarske ekipe u restoranu "Durmitor" u leto 2017. završeno tako što je optužnica podignuta protiv samo četvorice uhapšenih, od kojih je jedan, i to upravo onaj koga je policija operativno zavela kao plaćenog ubicu na osnovu sporazuma o priznanju krivice, osuđen na uslovnu kaznu, dok se protiv trojice još vodi postupak, ali su sva trojica puštena iz pritvora.

U momentu kada se saznalo za plan Vukotićevog ubistva, obezbeđenje ispred Centralnog zatvora je podignuto na najviši stepen bezbednosti.

Vukotić je trenutno u ekstradicionom pritvoru, nakon pravosnažne sudske odluke da su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje Crnoj Gori, i sada čeka odluku ministarke pravde Srbije, koja donosi konačnu odluku.

Više pročitajte na sajtu Ekspresa...