Crnogorski DB i srpsko podzemlje

Duško Jovanović, vlasnik i glavni urednik podgoričkog lista "Dan", ubijen je 27. maja 2004. godine. Šesnaest godina kasnije, u zatvoru je zbog ovog zločina samo Damir Mandić, osuđen kao saučesnik u ubistvu na 18 godina zatvora. Do ostalih učesnika zločina, organizatora i nalogodavaca istraga nije došla, iako su svi tragovi upućivali na njegov novinarski rad kao motiv ubistva, kao i na moćne strukture podzemlja uvezane sa službom DB kao nalogodavcima.

Na Jovanovića je pucano ispred sedišta lista „Dan” u Ulici 13. jula u Podgorici i to u trenutku kada je ušao u svoj automobil parkiran preko puta redakcije. Prema izjavama očevidaca, automobil tamne boje i zatamnjenih stakala se približio Jovanovićevom vozilu, a zatim je u njega ispaljeno više hitaca iz automatskog oružja. Automobil sa ubicama se nakon toga velikom brzinom udaljio u pravcu Pravnog fakulteta, a nepun minut kasnije na mestu pucnjave se pojavila policijska patrola.

Jovanović je prevezen u Kliničko-bolnički centar sa velikim brojem prostrelnih rana. Pokušaji lekara da ga održe u životu trajali su nekoliko sati, ali uzalud.

Dva dana posle zločina, policija je u „golfu 3” pronašla pušku iz koje je pucano na Jovanovića, a na kojoj su otkriveni otisci Damira Mandića. U istrazi ubistva Jovanovića hapšeni su i Vuk Vulević i Armin Muša Osmanagić, ali za njihovu krivicu dokaza nije bilo.

Zastupnici porodice Jovanović u postupku koji je trajao pet godina uzalud su ukazivali na nameštene alibije osumnjičenih Vulevića i Osmanagića, koje su dobili od svedoka iz crnogorskog podzemlja. Čak je i Mandić u prvom postupku oslobođen, ali je zatim osuđen najpre na 30, pa na 18 godina zatvora.

Ono što je ostalo neistraženo jesu veze osumnjičenih sa crnogorskom DB, ali preko ove službe i njihove tada jake veze sa srpskim podzemljem, koje je imalo zadatak da posle zločina zaštiti Osmanagića i Mandića.

Osmanagića je, prema podacima srpske BIA, u to vreme zaštitio sada pokojni Ratko Butorović, zvani Bata Kankan, novosadski biznismen i predsednik FK Vojvodina, dok je za zaštitu Mandića i njegove ekipe, koja se tada prebacila u srpsku prestonicu, bio zadužen rakovički klan Nebojše Stojkovića Stojketa. Ovaj klan bio je razbijen u „Sablji”, a Stojković je u pritvoru bio do februara 2006.

Povezane vesti - INTERVJU SLAVICA JOVANOVIĆ: “Crna Gora je obilježila Duška kao državnog neprijatelja”

U vreme ubistva Jovanovića njegova ekipa i dalje je imala moć na beogradskim ulicama, i tu je prikrivala i štitila Mandićeve ljude i njihove poslove.

Vuk Vulević je kasnije uhapšen u Beogradu i izručen Crnoj Gori gde je bio optužen za ubistvo policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića i šverc 200 kilograma kokaina iz Venecuele, ali je kasnije oslobođen tih optužbi. Armin Muša Osmanagić ubijen je 2014. u Baru, u ratu koji je vodio sa suparničkom ekipom pod vođstvom Alana Kožara.

Osuđeni Damir Mandić u zatvoru čeka uslovni otpust, koji mu je do sada nekoliko puta odbijan.

Ni zrno odgovornosti

Glavni i odgovorni urednik „Dana“ Nikola Marković rekao je da nije optimista da će slučaj ubistva Duška Jovanovića biti razrešen do kraja, jer smatra da za to nema političke volje.

"Ne možemo biti zadovoljni radom policije i tužilaštva, jer do sada ne samo što nema rezultata, već država nije smogla snage da pokaže ni zrno profesionalne odgovornosti, pa da oni koji bezuspešno vode tu istragu budu razrešeni sa tih funkcija", rekao je Marković.