„Državni udar“ ispočetka

Činjenični i pravni zaključci u prvostepenoj presudi za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori nisu mogli biti prihvaćeni u odnosu na postojanje krivičnog dela, niti krivice optuženih, jer su tokom donošenja i u samoj odluci napravljene bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Sa ovim obrazloženjem je veće Apelacionog suda, prihvatajući žalbe advokata odbrane, ukinulo prvostepenu presudu u najvažnijem predmetu crnogorskog pravosuđa poznatom u javnosti kao “državni udar”, a u kome su bili osuđeni lideri Demokratskog fronta Milan Knežević i Andrija Mandić, kao i nekadašnji komandant srpske Žandarmerije Bratislav Bata Dikić i dvojica državljana Rusije.

Predmet je odlukom Apelacionog suda vraćen Višem sudu u Podgorici na ponovno suđenje, ali pred potpuno izmenjenim sudskim većem. Interesantno je da se Specijalno državno tužilaštvo nije oglasilo povodom ove odluke iako je čelnik ovog tužilaštva Milivoje Katnić više puta javno saopštio da će, ako tužilaštvo ne ispuni očekivanja u slučaju pokušaja terorizma, “momentalno podneti ostavku”.

Povezane vesti - INTERVJU ANDRIJA MANDIĆ: Nevini smo! Milo Đukanović je krvnik koji koristi udbaške metode

Mandić i Knežević su nakon ukidanja prvostepene presude kazali da nemaju razloga za slavlje, jer je montiranim procesom, kako su ga nazvali, Demokratskoj partiji socijalista u oktobru 2016. godine poklonjena pobeda.

“Imamo ozbiljnu nameru da se suočimo sa svima onima koji su montirali taj lažni sudski proces”, rekao je Mandić i naveo da je siguran da tragovi montiranja ne završavaju kod Milivoja Katnića, specijalnog tužioca Saše Čađenovića i sudije Suzane Mugoše, već da vode do predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.

Knežević je posle odluke Apelacionog suda rekao da neće krivično-pravno procesuirati Katnića, Čađenovića, Mugošu, kao ni sudije Vesnu Pean i Dragicu Vuković.

„Mnogo sam srećan što je ova ukidajuća presuda doneta i za srpske državljane koji nisu podlegli pritisku, uperili prst u Andriju Mandića i mene i potpisali sporazume... Prvenstveno mislim na Branku Milić, Bratislava Dikića, Dušića, Maksića, Đorđevića, Kristinu Hristić”, rekao je Knežević.

Ukinutom presudom Knežević i Mandić bili su osuđeni na po pet godina zatvora, zbog članstva u kriminalnoj organizaciji, koju su prema optužnici stvorili ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, a koja je navodno planirala da na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine, uz pomoć DF-a, izazove sukobe sa crnogorskom policijom, nasilno zauzmu Skupštinu, otmu i ubiju tadašnjeg premijera, a sadašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.

Za krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i pokušaj terorizma Šišmakov je osuđen na 15 godina zatvora, a Popov na 12. Bivši komandant Žandarmerije Bratislav Dikić dobio je osam godina, a još dvojica državljana Srbije Predrag Bogićević i Nemanja Ristić po sedam. Branka Milić je osuđena na tri godine zatvora, ali je u međuvremenu pobegla u Ambasadu Srbije u Podgorici gde se krije i danas. Dragan Maksić dobio je godinu i devet meseci, dok su Srboljub Đorđević i Milan Dušić osuđeni na po godinu i po a Kristina Hristić uslovno na dve godine.

Odluku Apelacionog suda o ukidanju presude prati i krivična prijava specijalnog tužioca Živka Savovića, koji je u njoj naveo optužbe na rad glavnih tužilaca Katnića i Čađenovića i sudije Mugoše upravo u predmetu “državni udar”.

Prema saznanjima crnogorskih medija, u pitanju je rad po krivičnoj prijavi koju su lideri DF Mandić i Knežević podneli nakon iskaza Bratislava Dikića da su ga Katnić i Čađenović tajno iz Spuža vodili na saslušanje da daje izjave.

Po prijavi tužioca Savovića, Specijalno državno tužilaštvo formiralo je predmet, a glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić potvrdio je medijima da je predmet zadužio kolega iz SDT, i naveo da je predmet “u radu”.

Tužilac Savović, koji je u SDT-u od 2015. godine, povodom ove prijave nije želeo da daje izjave za medije.

“Ne smem da dajem izjave, pozovite portparola SDT, specijalnu tužiteljku Sanju Jovićević. Prijava je podneta Vrhovnom državnom tužilaštvu i Specijalnom državnom tužilaštvu”, rekao je Savović crnogorskim medijima i samo pojasnio da je nezakonitosti na koje je ukazao prijavom otkrio u radu na predmetu koji je zadužio 19. oktobra 2020. godine.

Povezane vesti - TVRD JE ORAH BRANKA

S druge strane, glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić izjavio je da je iznenađen prijavom tužioca Savovića.

„Iznenađen sam prijavom, ali neka se provere svi navodi i donese odluka“, rekao je Katnić i pozvao sve koji imaju nešto protiv njegovog rada da ne čekaju već da što pre podnesu prijave.

„Ohrabrujem da niko ne čeka. Pozivam sve da to učine ako imaju saznanja. Naravno, snosiće i odgovornost za lažno prijavljivanje ukoliko se utvrdi da navodi nisu tačni“, naglasio je Katnić.

Inače, Dikić je ranije na Apelacionom sudu tvrdio da su ga tužioci Katnić i Čađenović 23 puta tajno iz Spuža vodili na saslušanje da daje izjave, da je nad njim vršena tortura i da su mu nuđene pare da optuži Kneževića, Mandića i Demokratski front.

„Dobio sam papir da ga potpišem. Na njemu je pisalo da sam znao za državni udar, da sam znao za oružje, da sam znao da su ruski državljani umešani, kao i da sam od Saše Sinđelića uzeo 15.000 evra. Sve to sam odbio“, rekao je Dikić prilikom svedočenja pred Apelacionim sudom i naveo da mu je nuđeno 15 meseci zatvora ako potpiše sporazum o priznanju krivice.

Posle ove Dikićeve izjave, Mandić i Knežević su podneli krivičnu prijavu protiv glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, kao i specijalnog tužioca Saše Čađenovića, ali i v.d. vrhovnog državnog tužioca Ivice Stankovića i celokupnog sudskog veća.

Knežević je tada prijavu objasnio rečima: “Bili smo prinuđeni da podnesemo krivične prijave Specijalnom državnom tužilaštvu. Neko će postaviti i pitanje zašto njima, ali smatramo da je sasvim prikladno da Specijalnom državnom tužilaštvu podnesemo krivičnu prijavu protiv Katnića. Motivi za podnošenje krivične prijave su više nego jasni jer je Dikić saopštio da su ga Katnić i Čađenović izvodili iz Istražnog zatvora, pritiskali ga, ucenjivali da lažno optuži Mandića i mene... Najgore od svega je da je Katnić nudio Dikiću 50.000 evra za taj i takav lažni iskaz... Kada je odbio da postupi po ucenama i pritiscima Katnića, prećeno je njegovoj ćerki, kao i da će u zatvoru ostati deset godina ako nas lažno ne optuži...", tvrdio je tada Knežević. On je tada tužioce Čađenovića i Katnića optužio i povodom odluke o obaranju crvene Interpolove poternice za Džozefom Asadom i Aronom Šavivom i još desetoro osumnjičenih kojima je bio određen pritvor...

„Veće Interpola u Lionu je odbilo navode i utvrdilo da se radi o politički motivisanom postupku", rekao je tada Knežević.

Suđenje u ovom slučaju direktno je emitovano preko nacionalne televizije a obeležio ga je svedok saradnik Saša Sinđelić, koji je optužio okrivljene za učešće u pokušaju puča što je prelomno i uticalo na sud da ih osudi. Sinđelić je kasnije u više navrata menjao svoju priču u gostovanjima na TV stanicama i raznim snimcima koji su objavljeni na internetu, ali to nije uticalo na prvostepenu presudu, koju je Viši sud izrekao 9. maja prošle godine.

Povezane vesti - AFERA ” DRŽAVNI UDAR”: Dikić tvrdi da je bio prevaren i uvučen u nečije igre

Veće Apelacionog suda sa ukidanjem prvostepene presude donelo je i odluku da optuženog Dikića, koji je sve vreme od hapšenje bio u pritvoru, odmah pusti na slobodu, ali je on zbog nemanja dokumenta prebačen u Prihvatilište za strance i sada je pitanje trenutka kada će biti pušten na slobodu.

Njegov advokat Dušan Jovović kaže za “Ekspres” da su Dikiću lična dokumenta oduzeta prilikom hapšenja, ali mu nisu dostavljena odmah nakon ukidanja pritvora.

„Nadam se da će nadležni preduzeti sve da se dokumenta dostave odmah i da Dikić odmah bude pušten, kako je i određeno rešenjem Apelacionog suda“, kaže advokat Jovović. On ističe i da je zadovoljan odlukom Apelacionog suda.

„Nisu prihvaćeni činjenični i pravni zaključci prvostepenog suda, kako za postojanje krivičnih dela za koja su optuženi oglašeni krivim, tako i u odnosu na postojanje njihove krivice za ta dela“, kaže advokat Jovović. On očekuje i da će njegov branjenik biti oslobođen i u novom ponovljenom suđenju.

Branka Milić i dalje u ambasadi

U Crnoj Gori se i pored ukinute presude i dalje nalazi okrivljena Novosađanka Branka Milić, čije ime nije navedeno na spisku osoba kojima se ukida pritvor. Milićeva se nalazi u Ambasadi Srbije u Podgorici, u koju je pobegla sa suđenja još u novembru 2018. godine. Prvostepenom presudom osuđena je na tri godine zatvora. Njen advokat Jugoslav Krpović kaže da je zatečen odlukom Apelacionog suda.

„Ne znam koji je racionalan razlog za tako nešto. Odluku Apelacionog suda još nismo dobili, ali verujem da se radi o opstrukciji suda prema Branki Milić. Podneli smo predlog o ukidanju prvostepene presude kao ostale kolege, ali odgovor nismo dobili. Ne znam zbog čega se ovo radi i kako je moguće da Branka bude izuzetak. Ona je u izuzetno teškoj zdravstvenoj situaciji, a svedoci smo da su joj zbog životne ugroženost lekari više puta priskakali u pomoć“, rekao je advokat Krpović.

DPS: Odluka pod pritiskom

Demokratska partija socijalista saopštila je da je presuda Apelacionog suda doneta u atmosferi kontinuiranih pritisaka vladajuće većine na pravosudne institucije.

„Nedavno je brutalno napadnut Ustavni sud, a zatim je najavljena izmena zakona o tužilaštvu. Bojimo se da će ova presuda biti dokaz da se ’preventivno’ delovanje ministra pravde, u vidu nečuvenog pritiska na pravosuđe, isplati i da će patentirano od novih vlasti kompromitovati i urušiti čitav pravosudni sistem. Izražavamo zabrinutost da ovakvo poimanje ’vladavine prava’ i funkcionisanja institucija, može da ima fatalne posledice po demokratiju, pretvarajući Crnu Goru u diktaturu, diskvalifikovanu iz procesa evropskih integracija“, saopštili su iz DPS-a.

Advokati još čekaju

Odluka Apelacionog suda još nije dostavljena advokatima okrivljenih, ali je objavljena na sajtu Apelacionog suda:

„Odlučujući u drugostepenom postupku o izjavljenim žalbama protiv presude specijalnog odjeljenja Višeg suda u Podgorici Ks. br. 14/17 od 9. 5. 2019. godine, vijeće Apelacionog suda je uvažilo žalbe branilaca optuženih i žalbu optuženog Bratislava Dikića, u dijelu kojom su optuženi Eduard Šišmakov i Vladimir Popov oglašeni krivim da su počinili krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije iz člana 401 a stav 1 Krivičnog zakonika Crne Gore, a optuženi Bratislav Dikić, Predrag Bogićević, Nemanja Ristić, Kristina Hristić, Branka Milić, Milan Dušić, Dragan Maksić, Srboljub Đorđević, Mihailo Čađenović, Andrija Mandić i Milan Knežević da su počinili isto krivično djelo iz člana 401 a stav 2 u vezi sa stavom 1 i 6 Krivičnog zakonika Crne Gore, u odnosu na optužene Eduard Šišmakova i Vladimira Popova i da su počinili krivično djelo terorizam u pokušaju iz člana 447 stav 1 u vezi sa članom 20 i članom 23 Krivičnog zakonika Crne Gore, a u odnosu na optužene Bratislava Dikića, Predraga Bogićevića i Nemanju Ristića da su počinili isto krivično djelo iz člana 447 stav 1 u vezi sa članom 20 i 25 Krivičnog zakonika Crne Gore, a potom povodom tih žalbi i po službenoj dužnosti ukinulo prvostepenu presudu u osuđujućem dijelu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmijenjenim vijećem”, piše u saopštenju objavljenom na sajtu Apelacionog suda.