Dvojica svedoka za Veljino ubistvo

Za rasvetljavanje planiranih likvidacija vođe kavačkog kriminalnog klana Slobodana Kašćelana i beogradskih saradnika ove organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja i Marka Miljkovića u Crnoj Gori tamošnje Specijalno državno tužilaštvo obezbedilo je dvojicu svedoka saradnika. Jedan od njih, Hasan Turković, prošle nedelje na saslušanju je ispričao da je za likvidaciju Kašćelana, Belivuka i Miljkovića bilo obećano 1,5 miliona evra. Drugi svedok saradnik, Goran Marković, na saradnju sa tužilaštvom pristao je nakon što su mu predočeni dokazi da je posle likvidacije Belivuka bilo planirano i njegovo ubistvo, kao i spaljivanje njegovog tela sa sto kilograma kreča. Markovićevo detaljno saslušanje se tek očekuje.

„Najviše novca ponuđeno je ’za glavu’ Belivuka. Tačnije, za njegovo ubistvo obećano je 700.000 evra, za likvidaciju Kašćelana pola miliona evra, a ubistvo Miljkovića trebalo je da bude ’nagrađeno’ sa 300.000 evra“, ispričao je Turković na saslušanju.

On je na saslušanju priznao i da je njegova uloga bila da obezbedi sredstva za likvidacije, pa je tako pripremio motocikl za likvidaciju vođe kavačkog klana i kupio automobil za ubistvo Belivuka.

„Za taj atentat, ubistvo Belivuka, pripremao sam osumnjičenog Gorana Markovića“, ispričao je Turković tužilaštvu.

Likvidacija Belivuka trebalo je da bude izvršena 21. januara, u vreme njegovog povratka iz Crne Gore za Srbiju. Belivuk je u tom periodu zajedno sa Miljkovićem bio u Kotoru u gostima kod drugog vođe kavačkog klana, Radoja Zvicera, a njegova i Miljkovićeva likvidacija trebalo da je da bude izvršena na tivatskom aerodromu i to u momentu čekiranja.

Slobodan Kašćelan, kako je naveo svedok Turković, trebalo je da bude likvidiran narednog dana, 22. januara, i to u Podgorici, gde je trebalo da se pojavi na suđenju u Višem sudu, ali je suđenje odloženo.

Obe planirane likvidacije sprečila je policija i Specijalno državno tužilaštvo i to hapšenjem osumnjičenih Radovana Stanišića, Mila Jovanovića i Gorana Markovića, koji su bili angažovani za likvidaciju Belivuka i Miljkovića. Ovom istragom obuhvaćena je i M. A. Istovremeno, u drugoj akciji, nakon propalog plana za ubistvo Kašćelana, uhapšeni su Hasan Turković, Momčilo Milić i Dušan Ivanović iz Bara.

Oni su posle propale akcije u Podgorici uhapšeni u momentu preuzimanja eksploziva, kojim je planirano ubistvo Kašćelana. Kao organizator obe grupe označen je Janko Vukadinović, blizak saradnik škaljarske ekipe, koji se odranije nalazi u zatvoru u Spužu, odakle je i rukovodio akcijama koje su planirane u Tivtu i Podgorici. U krivičnoj prijavi, pored njega je kao organizator dva planirana ubistva navedena još jedna, ali nepoznata osoba.

Identitet ove druge osobe, koja bi po hijerarhiji trebalo da bude u samom vrhu škaljarskog klana, nije utvrđen niti su o njemu progovorila dvojica svedoka saradnika koje je tužilaštvo obezbedilo u ovom postupku. Za sada je jedino poznato da je ova osoba kriptovanim porukama slala uputstva osumnjičenom Stanišiću.

Predmet je i dalje pod oznakom tajnosti zbog čega mnogi detalji još nisu poznati javnosti, a akcija tužilaštva i policije kojom su sprečene likvidacije Kašćelana i dvojice Beograđana vođena je pod kodnim nazivom „Meta“.

Sto kilograma kreča u gepeku

Saradnju sa tužilaštvom posle Turkovića prihvatio je i osumnjičeni Goran Marković, i to nakon što je policija u vozilu njegovih saradnika pronašla sto kilograma kreča i flaše sa gorivom, kojima je trebalo da bude izvršeno uklanjanje njegovog tela, kao nezgodnog svedoka.

Marković i drugi angažovani Milo Jovanović, prema krivičnoj prijavi, trebalo je da sačekaju Belivuka i Miljkovića na tivatskom aerodromu i da, pošto završe sa čekiranjem karata, po njima ospu paljbu.

Marković je imao glavnu ulogu i u atentatu planiranom za dan kasnije. On je, prema planu Janka Vukadinovića, trebalo da motociklom prođe pored automobila u kojem je iz Kotora ka Podgorici trebalo da bude Slobodan Kašćelan i da na krovu vozila postavi eksplozivnu napravu, težine pet kilograma i velike razorne moći.

Međutim, pokušaj likvidacije Belivuka i Miljkovića sprečila je policija i to neposredno pre nego su osumnjičeni krenuli ka aerodromu.

Škaljarska i kavačka ekipa započele su rat posle čuvene krađe 200 kilograma kokaina u Valensiji, nakon čega je sa obe strane ubijeno više od 50 osoba, najbližih saradnika vođa oba klana. Glavne vođe škaljarskog klana braća Jovan i Igor Vukotić su na slobodi. Jovan je u Kotoru, na slobodi, a Igor van Crne Gore iz koje je pobegao pre nego što je za njim raspisana Interpolova poternica. Kašćelan, jedan od vođa suparničkog kavačkog klana, nedavno je uhapšen u Crnoj Gori, dok je drugi vođa ovog klana Radoje Zvicer uspeo da bekstvom izbegne hapšenje. Mnogi njihovi saradnici su u poslednjih šest godina ubijeni i to u Crnoj Gori, Srbiji, Španiji, Grčkoj…

U međuvremenu, u nekoliko sudskih postupaka koje je crnogorsko tužilaštvo pokrenulo, rasvetljavajući zločine ova dva klana, suočeni sa dokazima, ali i ogromnim kaznama, neki od osumnjičenih odlučili su se za saradnju sa tužilaštvom i tako postali glavni problem vođama klanova.

Milan Kankaraš poslednji je u nizu optuženih pripadnika zaraćenih kotorskih klanova koji je odlučio da sarađuje sa crnogorskim tužilaštvom i razotkrije zločine saradnika u zamenu sa status svedoka saradnika, a samim tim i manju kaznu. Pre njega, na ovaj potez odlučili su se i Srđan Pavlović u slučaju „Manjifiko“, podoficir Miloš Kulić u slučaju „Jadran“, kao i škaljarci Miloš Đuričković i Dejan Vujović.

Igrao za obe ekipe

Kankaraš je najpre bio pod istragom Specijalnog tužilaštva Crne Gore koje ga je 30. marta prošle godine osumnjičilo da je deo kriminalne grupe kojom rukovodi Zoran Mrvaljević iz Herceg Novog, označen kao bliski saradnik škaljarskog klana. Osim Kankaraša, kao pripadnici Mrvaljevićeve grupe označeni su i Krsta Vujić Kićo, koji je u bekstvu kao osumnjičeni za ubistvo Šćepana Roganovića, i Slobodan Vica. U momentu pokretanja istrage ova grupa teretila se za stvaranje kriminalne organizacije, neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, dok se Mrvaljević sumnjičio i za podstrekavanja na ubistvo. U vreme pokretanja istrage Mrvaljević se nalazio na izdržavanju zatvorske kazne u Beogradu, gde je u julu prošle godine uhapšen zbog lažnih dokumenata, a zatim osuđen na godinu dana zatvora. Po isteku kazne, on je po poternici Crne Gore najpre prebačen u ekstradicioni pritvor, a zatim izručen Crnoj Gori čije sudstvo je zatim protiv njega i njegovih saradnika podiglo optužnicu, a na kojoj nije bilo imena ranije osumnjičenog Kankaraša. On je u međuvremenu odlučio da progovori, a njegova izjava tužilaštvu razotkrila je podatke o nekoliko ubistava, koja do sada nisu bila poznata ni policiji ni tužilaštvu. Kankaraš je priznao da je bio član dve kriminalne organizacije. Kako je izjavio, prvo je radio za sada pokojnog Vladimira Roganovića, pripadnika kavačkog klana, a potom za Zorana Mrvaljevića Mrvu, koji je tražio da ima sve informacije o kretanju članova porodice Roganović. On tvrdi da je Vujić naredio da se prati kretanje Šćepana Roganovića, a praćeni su i Vladimir i Niko Roganović.

„Mrvaljeviću i Vujiću sam javljao gde se nalaze Roganovići u periodu kada je Vladimir trebalo da izađe iz beogradskog zatvora. Kićo je kazao da Vlada, kad izađe iz zatvora, čekaju minimum trojica ubica. Nakon zadovoljstva zbog Vladovog ubistva, rečeno mi je da će hercegnovska policija pojačati kontrole i da na neko vreme obustavljamo aktivnosti na pripremi ubistva Šćepana Roganovića“, rekao je svedok saradnik Kankaraš tužiocu, navodeći da su nakon pokušaja ubistva Duška Roganovića 2017. i Roganovići smišljali kako da ubiju Mrvaljevića i Vujića.

Sukob između ove dve novske grupe nastao je jer su sumnjali jedni na druge i imali informacije ko kome radi o glavi.

„Mrva je kazao da se ne boji Roganovića jer i da ga ubiju ima ko će ga osvetiti, a onda mi je nakon jednog napada kazao da Nemanju Zurovca krivi za sve i ponudio mi kilo kokaina za informaciju gde je Zurovac. Rekao sam mu da ne znam. Onda mi je rekao da je Zurovac sledeća meta i za njegovo ubistvo mi ponudio 40.000 evra i kilo kokaina“, rekao je Kankaraš kao svedok saradnik tužiocu. Izjavio je i da je maksimalno odugovlačio tad dogovor jer nije imao nameru da ubije Zurovca, iako je Mrvaljević vršio veliki pritisak na njega.

U optužnici koju zastupa specijalni državni tužilac Saša Čađenović navedeno je da je Mrvaljević 2016. godine organizovao kriminalnu organizaciju, te da je od početka 2019. podstrekavao Kankaraša da ubije Nemanju Zurovca, što je Kankaraš prihvatio. U tu svrhu Mrvaljević je nabavio pištolj s prigušivačem, ali ubistvo nije izvršeno.
Optuženi Mrvaljević na sudu se branio ćutanjem.

Pretnje svedoku saradniku

Status svedoka saradnika dodeljen je i Milošu Đuričkoviću uhapšenom u istrazi za ubistvo Šćepana Roganovića, koji je likvidiran 13. februara prošle godine na Šetalištu Sima Matavulja kod Kanli kule u Herceg Novom. Đuričković, koji je označen kao član škaljarskog klana, ispričao je uloge članova ove kriminalne organizacije i pomogao istražiteljima da prikupe dokaze u rasvetljavanju zločina, kao i da otkriju identitet i ostalih članova za kojima se još traga, uprkos pokušajima ove kriminalne organizacije da osujeti istragu. Naime, u opstrukciji istrage učestvovao je i zatvorski policajac Danilo Femić koji je uhapšen zbog sumnje da je svedoku saradniku preneo poruku, kojom je pokušao da utiče na njega da ne sarađuje sa tužilaštvom i prikrije ostale učesnike zločina u Herceg Novom. Femić, inače sin sudije Vrhovnog suda Branimira Femića, spornu poruku je preneo po nalogu osoba koje su označene kao članovi škaljarskog klana.

Pod istragom tima koji radi na rasvetljavanju ubistva Roganovića je nekoliko osoba, a među osumnjičenima je Krsto Vujić, saradnik škaljarskog klana, koji je označen kao organizator kriminalne grupe i za njim je raspisana međunarodna poternica. Policija traga i za Milijem Bajramovićem, zbog sumnje da je bio član grupe, i za I. G., zbog sumnje da ima veze sa ubistvom Roganovića, a uhapšen je Baranin Dino Ibrahimović. Među prvim identifikovanim bio je Đuričković iz Herceg Novog, kome su lisice na ruke stavljene šest dana nakon zločina, ali se on, u međuvremenu, odlučio na saradnju sa tužilaštvom. Šćepan Roganović bio je brat Duška Roganovića koji, prema podacima policije, slovi za člana kavačke kriminalne grupe.

Optužnica koju je specijalni državni tužilac podigao protiv jedanaest članova međunarodnog narko-kartela, koji su uhapšeni u akciji „Manjifiko“ zbog sumnje da su učestvovali u švercu 18 kilograma kokaina iz Kolumbije, a na čijem se čelu nalazio optuženi Danilo Đurović, iznedrila je još jednog svedoka saradnika – Srđana Pavlovića iz Tivta.

Prema optužnici, organizovana kriminalna grupa iz Tivta kokain je švercovala iz Kolumbije preko kruzera MSC „Manjifiko“. Kokain je u Tivat stizao iz grada Kartagena, koji je glavni i najveći grad departmana Bolivar na karipskoj obali Kolumbije, a osim Đurovića, koji je u bekstvu, i Pavlovića, na optužnici su i Toni Petković, Miloš Petrić, Đuro i Miloš Perović, Rade Samardžić i Božidar Božović. Tokom istrage, Srđan Pavlović je priznao krivicu u zamenu za status svedoka saradnika. On je pred tužiocem i kod sudije za istragu do detalja opisao ulogu svih članova međunarodne kriminalne grupe tvrdeći da su u više navrata iz Kolumbije nabavljali kokain u manjim količinama, kako ne bi izazvali sumnju.

Razotkrivanje „Jadrana“

Vodnik Miloš Kulić dobio je status svedoka nakon što je priznao da je bio deo kriminalne grupe na čijem su čelu bili Nikšićanin Dejan Rovčanin i srpski državljanin Vladimir Račić, a koji su optuženi za pokušaj šverca 56 kilograma kokaina koji je u aprilu 2019. godine zaplenjen na školskom brodu „Jadran“ u luci Tivat.

Kulić je u priznanju izjavio da se sa Rovčaninom i Račićem dogovorio da mu se za svaki kilogram kokaina koji bude isporučen sa „Jadrana“ u Istanbul i svaki kilogram heroina koji bude prokrijumčaren u povratku isplati po 800 evra.

Svedok "Jadranko Jonski"

Kulić je u istrazi ispričao detalje susreta sa Rovčaninom i Račićem i kako su dogovorili isporuku kokaina, kao i da je njegov kolega podoficir Dejan Radenović bio upoznat sa detaljima i prihvatio da učestvuje u krijumčarenju droge i da deli novac.

On je naveo da je krajem februara ili početkom marta 2019. godine slučajno u Nikšiću sreo Rovčanina, za kojeg je rekao da ga poznaje odranije i pitao ga „da li ima neki posao da se odradi“, kazavši mu da brodom putuje za Pirej i Istanbul, na šta mu je Rovčanin rekao da će mu se javiti za nekoliko dana. Drugi susret bio je u Nikšiću ispred jednog lokala i tada je Rovčanin ponudio Kuliću da preveze kokain za Tursku, a ponovno „okupljanje“ zakazali su u Tivtu, kada je precizirano i da iz Istanbula treba da se dopremi heroin. Trećem sastanku u Tivtu prisustvovao je Račić, kojeg je Kulić, kako je naveo, poznavao odranije jer su pre 10 godina radili kao obezbeđenje u jednom ugostiteljskom objektu, i tada je dogovorena cena transporta droge od 800 evra po kilogramu. Međutim, uoči kretanja broda, na njega je upala policija i otkrila narko-pošiljku. Krivičnom prijavom, koja je zatim podignuta, kao organizatori grupe označeni su Rovčanin i Račić, inače blizak saradnik Darka Šarića, a kao članovi Kulić, njegov kolega podoficir Duško Radenović i Tivćani Radomir Osmajić i Vojin Stupar.

Podoficir Radenović priznao je da jeste unosio sporne torbe na brod, ali je tvrdio da nije znao da se u njima nalazi kokain.

Najznačajniji svedok saradnik u Crnoj Gori, nazvan kodnim imenom Jadranko Jonski, naneo je najveći udar škaljarskom klanu. Na osnovu njegovog svedočenja uhapšeni su Nikšićanin Ranko Radulović i albanski biznismen Erogen Brajović iz Skadra, a za vođom škaljarskog klana Igorom Vukotićem raspisana je Interpolova poternica. Jadranko Jonski je tužilaštvu opisao sastanak na Zlatiboru na kome je škaljarska ekipa platila Raduloviću pet miliona evra za izvršenje više od deset naručenih ubistava.

Pokušaj ubistva policajaca

Slučaj je počeo u junu 2018. kada su uhapšeni Dejan Vujović i Stefan Perović iz Nikšića i Zlatko Matanović iz Skadra, koje je policija osumnjičila da su bili zaduženi za izvršenje četiri ubistva, od kojih su tri bila uperena protiv policijskih službenika. Daljom istragom trebalo je da se utvrdi ko su sve članovi grupe koja je plaćena da izvrši ubistva, ali i ko je organizator i naručilac planiranih likvidacija. Klupko istrage dalje se odmotavalo saslušanjem uhapšenog Vujovića, koji je započeo pregovore sa Specijalnim državnim tužilaštvom, a zatim prihvatio status zaštićenog svedoka pod kodnim imenom Jadranko Jonski u zamenu za otkrivanje svojih krivičnih dela, ali i krivičnih dela ostalih članova grupe. Njegovo tajno saslušanje u Specijalnom tužilaštvu dovelo je do daljih hapšenja, a prvi na listi policije našao se upravo Radulović, koji je uhapšen već sredinom juna 2018. godine.

Upravo je Radulovića, Igora Vukotića i Brajovića zaštićeni svedok označio kao organizatore kriminalnih grupa koji su naručili ubistva. Igor Vukotić je u bekstvu pa je crnogorska policija za njim raspisala poternicu, dok je Brajović uhapšen u Albaniji. Na osnovu svedočenja zaštićenog svedoka, crnogorska policija zatim je uhapsila i članove grupe koja je trebalo da izvrši ubistva. Uhapšeni su Radoš Petrušić, Stefan Radulović, Luka Radulović, Ratko Martinović, Darko Vicković, Nikola Mandić, državljani Bosne i Hercegovine Nenad Lubura, Radoje Preradović, Miladin Dedović, dok je osumnjičeni Kotoranin Nikola Mršić, koga je zaštićeni svedok optužio za ubistvo fudbalera Gorana Lenca, u bekstvu.

Ova grupa iz Nikšića, Kotora i Albanije tereti se za učešće u ubistvima Miloša Šakovića, Dražena Čađenovića, Gorana Lenca, Đorđa Sekulovića i Nika Roganovića, kao i u pokušajima ubistva Novljanina Duška Roganovića i Podgoričanina Vjekoslava Lambulića, te za iznude, bombaške napade, zelenašenje…
 

KANDIDATI PROTIV VELJE

 

I pripadnici uhapšenog klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića su u kandidaturi za dobijanje statusa svedoka saradnika. Tako je zahvaljujući jednom od njih, koji je odlučio da progovori pred tužiocem, dva meseca posle hapšenja, u Ritopeku, u kući koju su za zločine koristili Belivuk i ekipa, i otkrivena tajna soba – bunker u kojoj je nađen arsenal oružja, kao i industrijska mašina za mlevenje mesa.

 

SPISAK OD 500 KRIMINALACA

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije dopunilo je spisak bezbednosno interesantnih osoba iz Crne Gore kojima je zabranjen ulazak u Srbiju. Srpska policija napravila je listu imena više od 500 osoba iz Crne Gore među kojima su navodne vođe i članovi zaraćenih škaljarskog i kavačkog klana, ali i veliki broj pripadnika organizovanih kriminalnih grupa iz Bara, Budve, Podgorice, Pljevalja… Identiteti osoba na crnim policijskim listama su tajni, ali pojedina imena su ipak isplivala u javnost.

 

LISTA ZA ODSTREL

 

Grupa kojom je rukovodio optuženi Ranko Radulović planirala je i likvidaciju bivših rukovodilaca Agencije za nacionalnu bezbednost Zorana Lazovića i Duška Golubovića, kao i policijskog inspektora Duška Koprivice i njegovog sina Strahinje. Za ubistva Golubovića i Lazovića grupa je, kako je tvrdio zaštićeni svedok Jadranko Jonski, dobila po 500.000 evra, a bivši rukovodioci crnogorske tajne službe na listu za odstrel stavljeni su jer su, prema tvrdnjama zaštićenog svedoka, štitili pripadnike kavačkog klana. Glave inspektora Koprivice i njegovog sina bile su ucenjene na po 350.000 evra, a za planirane likvidacije jednog rukovodioca nikšićkog Centra bezbednosti i inspektora za drogu isplaćeno je po 200.000 evra.