"Glas iz groba" otkrio ubicu

Teresita Basa rođena je na Filipinima 1929. godine, a u Sjedinjene Američke Države preselila se 60-ih kako bi studirala muziku. Međutim, profesija za koju se kasnije opredelila nije imala nikakve dodirne tačke sa muzikom. Teresita je postala respiratorni terapeut i zaposlila se u bolnici "Edgevater" u Čikagu. Tiha i, kako su je opisivali, nekako bezizražajna, bila je poslednja osoba za koju bi se očekivalo da će postati žrtva nasilnog zločina.

Uzaludan trud

Uveče 21. februara 1977. godine, negde iza 21 sat, vatrogasna jedinica je pozvana da ugasi požar u stanu u kojem je živela tada 47- godišnja Teresita. Vatrogasce je pozvao čovek zadužen za održavanje zgrade.

Kada su vatrogasci uspeli da provale u stan, ispod zapaljenog dušeka u plamenu su pronašli njeno golo telo sa mesarskim nožem zarivenim u grudi. Nakon što je vatrogasna služba ugasila požar, čikaški policija je počela istragu.

Istražitelji su odmah pretpostavili da je požar podmetnut kako bi zločinac prikrio ubistvo. Mislili su da je Teresita bila žrtva seksualnog zločina.

Obdukcijom je, međutim, utvrđeno da žena nije silovana. Istraga se našla u ćorsokaku jer se činilo da ne postoji nikakav opipljiv motiv zločina. Policajci nisu raspolagali gotovo nikakvim fizičkim dokazima jer je većina njih, ako ih je i bilo, uništeno u podmetnutom požaru. Jedini putokaz istražiteljima je predstavljala beleška koju su pronašli u stanu, na kojoj je bilo napisano: "Nabavite pozorišne karte za A. S.".

Povezane vesti - LJUBITELJI ŽIVOTINJA UKAZALI NA UBICU: Policija nije ozbiljno shvatala upozorenje

Policija je istragu usmerila u više pravaca. Sumnjali su da su A. S. inicijali mogućeg zločinca ili nekoga umešanog u ubistvo. Ipak, na kraju su, posle detaljnih provera, odustali od ovog traga pošto niko u Teresitinom okruženju nije imao takve inicijale. Kao mogući osumnjičeni ispitan je i mladić s kojim se povremeno viđala, ali se i taj trag pokazao promašenim. Žena, jednostavno, nije imala neprijatelje, a nije bila ni silovana. Ubrzo su istražitelji došli do saznanja da ništa ne ukazuje na počinioca ubistva i mogući motiv, pa su praktično okončali dalju istragu.

Čikaški hroničari su napisali da je ovaj "slučaj postao hladan kao tipična čikaška zima". Ali nekoliko meseci kasnije, nakon jednog telefonskog poziva, sve će se promeniti.

Ime i motiv

Više od pet meseci nakon ubistva Teresitina koleginica sa posla Remibijas - Remi Čua, takođe rođena na Filipinima, i njen suprug Džo kontaktirali su detektiva Džoa Stašula tvrdeći da imaju informacije o ubistvu. Remi Čua je mužu rekla da je videla Teresitin duh koji se pojavio u holu bolnice gde su zajedno radile, rekavši mu i da je ubrzo nakon ubistva u snovima počela da viđa Teresitu koja je molila da ode u policiju i da ispriča šta joj se dogodilo, navodeći ime ubice i motiv zločina.

Jedne noći Remi je, prema svedočenju njenog muža, u snu počela da govori drugačijim glasom, koji se obraćao direktno njemu. Glas se predstavio kao Teresita Basa, poručujući Džou da se njen ubica zove Alen Šoveri. Glas je ispričao da je Šoveri radio u istoj bolnici kao i njih dve. Na kraju mu je rekao da s tim informacijama ode u policiju i sve im ispriča. Međutim, kada se Remi probudila, tvrdila je da se ne seća ničeg što je sanjala i što je drugačijim glasom ispričala suprugu. Zbog toga je Džo, bar u tom trenutku, odlučio da policiji ništa ne prijavljuje, a ustezao se i da o tome govori jer mu je sve delovalo prilično iracionalno.

Međutim, kada se isti glas drugi put obratio Džou dok je Remi spavala, pitao ga je zašto nije otišao u policiju. Zbunjeni čovek je odgovorio da za tvrdnje koje je čuo protv Šoverija nema nikakvih dokaza, na šta mu je glas odgovorio da je Šoveri posle ubistva uzeo Teresitin nakit i potom ga poklonio svojoj devojci.

Povezane vesti - REINKARNACIJA ILI OPSESIJA? Bliznakinje iz prošlog života

Posle toga Remi i njen suprug su odlučili da policiji sve ispričaju. Remi je šokiranim inspektorima dao motiv za ubistvo, navodeći da je Šoveri u večeri ubistva trebalo da dođe kod Teresite kako bi joj navodno popravio televizor. Umesto toga, Šoveri je odlučio da ubije Basu i da joj ukrade nakit, a sve ostalo uredi kako bi delovalo kao da je Teresita silovana, a potom ubijena. Nakit koji je ukrao od svoje koleginice s posla kupljen je u Francuskoj i nekada je pripadao Basinoj majci. Kako bi priča pred inspektorima dodatno dobila na verodostojnosti, Remi je obezbedila brojeve telefona i kontakte četvoro Teresitinih rođaka koji su nakit mogli da identifikuju.
Detektiv Stašula bio je zbunjen informacijama koje je dobio, naravno i načinom kako su dobijene. Nije bio siguran da li na osnovu njih bilo šta zvanično može da preduzme. Na kraju, zaintrigirao se za ono što je čuo i odlučio da proveri čoveka po imenu Alen Šoveri. Prvo je saznao da on stanuje u blizini stana u kojem je ubijena Teresita, a potom je dobio potvrdu da je u večeri ubistva zaista trebalo da ode u Teresitin stan kako bi navodno popravio televizor.

Detektivi su priveli Šoverija na ispitivanje. Tokom razgovora je potvrdio da je te večeri otišao u njen stan da popravi televizor, ali je objasnio da nije poneo odgovarajući alat, posle čega se vratio kući i nije ponovo otišao kod Teresite.

Čudna kazna

Detektivi su bili sumnjičavi prema Šoveriju. Zbog toga su kontaktirali njegovu devojku i posetili je. Pitali su je da li joj je dečko nedavno poklonio neki nakit, na šta je potvrdno odgovorila. Prihvatila je molbu policije da Teresitinim rođacima dozvoli da pogledaju nakit, nakon čega je potvrđeno da je deo nakita pripadao ubijenoj ženi.

Suočen sa dokazima Šoveri je policajcima priznao da je počinio ubistvo. Ispričao im je da je nakon što je napustio Teresitin stan ne popravivši televizor, odlučio da se vrati i opljačka je. Žena ga je pustila da uđe. Kada se okrenula da zatvori vrata, Šoveri ju je zgrabio s leđa, savladao i ubio. Sve je namestio kako bi izgledalo da je njegova koleginica žrtva silovanja, potom uzeo posteljinu iz njene spavaće sobu, stavio je na njeno nago telo i zapalio.

Kasnije se ispostavilo da je i Remi dobro poznavala Šoverija, jer je jednom prilikom u izveštaju napisala da on ne obavlja svoje zadatke na zadovoljavajući način. Takođe je znala da je Šoveri trebalo da popravi Basin televizor, ali da to nije ranije prijavila jer ga se plašila.

Da li je Remi mogla da zna da je Šoveri ubio njenu koleginicu? To se nikome nije činilo mogućim. Da li je Teresita zaista komunicirala sa Remi Čuom u njenim snovima? Ako nije, kako je Remi znala toliko detalja o ubistvu? S obzirom na to da Remi i Šoveri nisu bili prijatelji, bilo je malo verovatno da joj je on priznao zločin i ispričao pojedinosti.

"Da li se Teresitin duh vratio da imenuje svog ubicu? Ne znam da li verujem Remi Čui, ali smatram to realnom mogućnošću", napisao je jedan od čikaških novinara uoči početka suđenja Šoveriju. Većina je verovala da je Teresita imenovala svog ubicu preko Remi.
Bez obzira na sve čudne okolnosti ovog slučaja, nije se činilo da je Šoveri zaista platio za svoj zločin jer je proveo samo pet godina u zatvoru. Uprkos svom priznanju, on je za hladnokrvno ubistvo osuđen na svega 14 godina robije, ali je na uslovnu slobodu pušten već 1983, samo pet godina kasnije.

Jedno od najneobičnijih ubistava i okolnosti koje su ga pratile bile su inspriracija za knjigu "Kuća strave" i film "Glas iz groba".