ISTINA GORA OD HOROR FILMA: Želela je bolesnu ćerku, a ćerka samo normalnu mamu

Di Di Blančard je bila uzorni roditelj: neumorna samohrana majka koja je brinula o svojoj teško bolesnoj ćerki Rouz, zvanoj Džipsi.

Ali nakon što je Di Di ubijena, otkivena je surova istina gora od ijednog režiranog horor filma, koja je trajala duže od 20 godina. Danas je priča o ovoj porodici scenario za novi film, ali po istinitoj priči. Ispostavilo se da Rouz  uopšte nije bolesna, a da je njena majka najverovatnije patila od Minhauzenovog sindroma - psihopatološkog poremećaja u kome staratelj preuveličava, fabrikuje i indukuje bolest druge osobe kako bi dobio pohvale i divljenje kada žrtvi ukaže brigu i pomoć. Di Di je poremaćaj pokazala samo tri meseca posle rođenja Rouz, kada je postala ubeđena da njena ćerka ima poremaćaj sna. Od tada, Di Di je samo nizala bolesti svoje ćerke: leukemija, hromozomski defekt, mišićna distrofija, epilepsija, teška astma, problemi s očima, sluhom...

Sedam godina pre ubistva, Di Di i Rouz su živele u malom ružičastom bungalovu u Springfildu, država Misuri. Njihovi komšije kažu da ih je bilo teško ne primetiti.

https://www.youtube.com/watch?v=8i4JoQfvveA

"Di Di je bila jaka, ljubazna žena, uvek obučena u vedre boje. Uvek spremna da pomogne drugima, da im pokloni vreme, a i novac, u situacijama u kojima je to mogla. Brzo je uspostavljala prijateljstva i izazivala je duboku odanost kod drugih. Nije imala posao, ali je radila kao stalni asistent za svoju ćerku, tada već tinejdžerku - pričale su komšije.

Rouz je, prema opisu komšija, bila sitna devojčica, stalno u invalidskim kolicima. Na njenom okruglom licu najviše su se isticale debele naočare. Bila je bleda i mršava, a zubi su joj bili raspadnuti. Od lekova. Imala je cev za hranjenje, nazalnu kanilu oko ušiju, rezervoar sa kiseonikom.

Di Di je često okolini napominjala da Rouz ima oštećenje mozga i da zbog toga mora stalno da bude kod kuće, jer nije sposobna da prati drugu decu. Rouz je, sa druge strane, volela da se oblači u odeću princeza. Nosila je perike i šešire da pokrije svoju malu ćelavu glavu. Omiljeni joj je bio kovrdžavi, plavokosi šešir Pepeljuge. Nosila ga je na toliko fotografija sa majkom. Uvek je bila sa majkom.

"Mi smo kao par cipela", rekla je jednom Rouz. "Ne idemo jedna bez druge."

Njihovu kuću, kao i sve ostale oko njih, izgradila je humanitarna organizacija. Imala je posebne pogodnosti za Rouz: rampu do ulaznih vrata, đakuzi zbog "distrofije mišića".

Pročitajte još: Od fine ženice iz komšiluka do kanibala

U to vreme Di Di je postala bliska sa komšinicom Ejmi Pinegar, samohranom majkom četvoro dece. Tokom godina kafenisanja, Di Di je komšinici ispričala svoju životnu priču: da je poreklom iz malog grada u Luizijani, da je porodicu napustila zbog nasilnog oca, koji je čak gasio cigarete na telu njene ćerke. Zato je pobegla iz rodnog grada zauvek.

Rekla je i da je Rouzin otac mrtav, da je bio alkoholičar koji je vređao invaliditet njihove ćerke. Specijalnu olimpijadu, pričala je Di Di, zvao je "izložbom nakaza". Kako je Ejmi shvatila, on im nikada nije poslao ni deset centi, čak ni kada su Di Di i Rouz izgubile sve u uraganu "Katrin". Taj uragan je Di Di shvatila kao blagoslov, jer im je doktorka u skloništu za spasavanje pomogla da dođu do Ozarka.

Njihov život bio je savršena priča o ljudskim sudbina za večernje TV vesti: porodica koja živi kroz tragediju i katastrofu uspela je da izgradi život za sebe uprkos mnogim preprekama. Ali priča nije završena. U junu 2014. na Fejbuk nalogu Di Di objavljen je status:

"Ta kučka je mrtva".

U prvih nekoliko komentara prijatelji su izražavali nevericu. Možda je stranica hakovana? Treba li neko da pozove policiju, da im adresu?

Dok se vodila rasprava šta uraditi, pojavio se novi status: "Ja sam zgazio debelu svinju. Njena ćerka je nedužna".
Komšinica Kim i njen muž Dejvid tada su odlučili da odu do kuće Di Di. Ispred se već okupila gomila zabrinutih komšija. Prozori su bili zatvoreni. Novi kombi, kojim je Rouz prevožena u invalidskim kolicima, bio je parkiran. Na kucanje niko nije odgovarao. Kim je nazvala policiju, koja unutra nije mogla da uđe bez naloga. Ali je ušao Dejvid kroz prozor. Unutra nije video ništa sumnjivo. Svetla su bila isključena, nije bilo znakova pljačke, niti borbe. Rouzina invalidska kolica su bila unutra. Komšije su zabrinuto razmišljale kako je Rouz bespomoćna bez njih.

Pročitajte još: Đulijani javno govorio o mafiji kao o životinjama

A onda je stigao nalog za pretres. Telo Di Di policija je pronašla u spavaćoj sobi. Bila je izbodena, i mrtva nekoliko dana. Ali nije bilo nijednog traga od Rouz. I svi su se plašili najgoreg, da se i njoj desilo nešto strašno.

"Tako je mala i bespomoćna. Ko bi mogao da napadne nekog ko ne može da se brani?" pitale su se komšije.
A onda je misteriju počela da rešava ćerka komšinice Ejmi Pinegar, Alija, koja je za Rouz bila kao starija sestra. Ona je policija rekla da je Rouz imala tajnog onlajn dečka.

"Bila je zaljubljena u njega. Njena majka to nije znala jer nikada ne bi dozvolila Rouz da izlazi, a ona je čeznula da odraste i ima dečka", pričala je Alija.

Ime tajnog dečka, kako je otkriveno, jeste Nikolas Godeon. Sa Rouz je komunicirao dve godine. Nije mario što je ona u invalidskim kolicima. Oboje su bili katolici. Rouz je planirala da se uda za njega. Čak su dogovorili imena za svoju dece.

Policija je već istraživala odakle su upućene poruke na Fejsbuk Di Di. IP adresa bila je registrovana na Nikolasa Godeona u Big Bendu, u Viskonsinu. Već narednog dana u njegovu kuću poslata je ekipa policajaca. Upad je trajao kratko. Nik se odmah predao. Sa njim je bila i Rouz, nepovređena, odličnog zdravlja. Bez invalidskih kolica. Nisu joj ni bila potrebna. Mogla je da hoda. Nije imala ni lekove ni rezervoar za kiseonik.

"Sve je to prevara moje majke", rekla je Rouz policiji.

A onda je klupko laži počelo da se odmotava. Pravo ime Di Di je bilo Klaudin, ali je tokom godina koristila različite pseudonime. A onda se došlo i do Rouzinog oca, Rod Blančard, koji i dalje živi u rodmom mestu Di Di, simboličnog naziva - Zlatna Livada.

Di Di je upoznao u srednjoj školi. Izlazili su četiri meseca. Imao je 17 godina kada je ona ostala trudna, i jedina logična stvar koju je mogao da uradi bila je da se njom oženi.

"Onda sam se probudio na svoj 18. rođendan i shvatio da nisam bio tamo gde želim da budem. Da nisam zaljubljen u nju, da sam se oženio iz pogrešnih razloga", pričao je Rod.

Napustio je Di Di, i iako je pokušavala da ga vrati više puta, brak se nije održao.

Rouz se rodila nakon što su se njih dvoje razdvojili, 27. jula 1991. godine.

"Bila je zdrava beba, ali kada je imala tri meseca, Di Di je postala ubeđena da ima apneju, poremećaj spavanja. Plašila se da će Rouz prestati da diše tokom noći. Počela je da je vodi po bolnicama. Doktori nisu pronašli ništa, ali je Di Di bila ubeđena da je Rouz bolesna. Govorila je da Rouz ima hromozomski defekt... Uvek je imala novu ideju šta nije u redu sa Rouz. Uvek novog doktora, novi lek. Nekada je radila kao pomoćnica medicinske sestre. Imala je sposobnost da pamti medicinsku terminologiju. Uvek je izgledalo da Di Di drži stvari pod kontrolom. Toliko je znala i nikada nije bila uznemirena pitanjima - uvek je imala odgovor -  pričao je Rod.

Rod se kasnije ponovo oženio i dobio još dvoje dece. On i njegova nova žena Kristi često su viđali Rouz u prvih 10 godina braka. Tu su slike sa porodičnih izleta, sa Specijalne olimpijade. Za sve te godine Rouz nikada nije rekla ni reč protiv svoje majke.

A onda se Di Di sa ćerkom odselila u Slidel. Tu su živele u javnom smeštaju Univerzitetske bolnice. Doktorima je Di Di tvrdila da Rouz ima napade svakih nekoliko meseci. Tražila je drugog doktora kada je utvrđeno da njena ćerka nema mišićnu distrofiju. Često je dovodila Rouz na preglede zbog lošeg vida i infekcije uha. Doktori su je slušali... A onda je 2005. godine uragan "Katrin" pogodio Slidel, a njih dve su se pojavile u skloništu za posebne potrebe u Kovingtonu, u Luizijani, sa slikama starog stana u ruševinama. Rekla je da je poplava odnela Rouzinu medicinsku dokumentaciju. Jedna od doktora u skloništu Di Di je preporučila da se presele u Misuri.

Priča o majci i ćerki s invaliditetom koje su ostale bez ičega bila je neodoljiva lokalnoj štampi u Misuriju. Za njih su organizovane i dobrotvorne akcije.

Novim prijateljima u Misuriju Di Di je rekla da je Rouzin otac narkoman, koji ih je napustio.

Za to vreme, Rod je redovno slao alimentaciju od 1.200 dolara.
"Di Di je pokrenula mrežu laži, a onda iz njih nije bilo bekstva. Nova laž je pokrivala staru. A onda se sve promenilo 14. juna. Sestra Di Di me je pozvala i rekla da je ona mrtva, a da je Rouz nestala", pričao je Rod.

"Bila sam u histeriji misleći da je Rouz odvedena negde i ostavljena da umre", nastavila je priču Rodova supruga Kristi. Čak i kada je Rouz pronađena, prva Kristina pomisao bila je:" Kako da brinem o njoj kada je samo Di Di znala da brine o njoj?"

A onda su Rod i Kristi videli da Rouz hoda na saslušanju u Viskonsinu.
"Bio sam stvarno srećan što je hodala", prvo je rekao Rod.

Kad im je Rouzin advokat pokazao izveštaj obdukcije ubijene Di Di, Kristi je neko vreme gledala deo o njenom mozgu. Advokat ju je pitao: "Zašto? Želim da znam šta joj je, dođavola, prolazilo kroz glavu. Šta je u njenom mozgu koji je pokrenuo sve ovo?, rekla je Kristi.

Di Di neće moći da odgovori na ova pitanja. Rouz, koja je u zatvoru u Misuriju, još je zbunjena oko detalja, velikih i malih. Nije sigurna ni koliko je godina imala kada je uhapšena.

Kada je počelo suđenje, Rouz i njenom dečku Niku tužilac je odbio smrtnu kaznu, ali su i Rouz i Nik optuženi za ubistvo prvog stepena. Onda je isplivala njihova prepiska sa planom ubistva. Oboje su izjavili da je Nik potegao nož na Di Di i da je Rouz u momentu ubistva bila u drugoj sobi. Ona je osuđena na deset, a on na 20 godina zatvora.

"Ovo nije situacija u kojoj je devojka ubila majku da bi bila sa dečkom. To je bila situacija devojke koja pokušava da izbegne zlostavljanje. Doktori su mislili da je moja majka tako predana i brižna. Mislim da bi ona bila savršena mama za nekoga ko je stvarno bio bolestan. Ali je nisam bolesna. I to je ta velika, velika razlika", rekla je Rouz.

Minhauzenov sindrom

Minhauzenov sindrom je jedan od oblika takozvanih umišljenih bolesti, i kao takav veoma je sličan hipohondriji, ali se od nje razlikuje po tome što kod hipohondrije pacijent zaista misli da ima neku bolest, dok je kod Minhauzenovog sindroma pacijent svestan da preteruje i da inscenira bolest, povredu, infekciju i slično. U suštini bolest je nezadrživi nagon da se lažnom pacijentu ukaže pažnja, a uzrok je najverovatnije nedostatak ljubavi i pažnje u detinjstvu. Naziv je dobio po nemačkom baronu Minhauzenu koji je voleo da fantazira, preuveličava i laže. Naziv je u medicinu uveo engleski doktor Ričard Ašer.