MRAČNA SADISTIČKA IKONA AMERIKE: Iza šarma skrivao iskonsko zlo

Kriminolozi su Teda Bandija ocenili kao najopasnijeg zločinca u istoriji SAD. "On je definicija iskonskog zla", zaključili su policajci i psiholozi koji su s njim kontaktirali.

Ted Bandi je priznao da je silovao i ubio 30 žena i devojaka tokom 70-ih godina prošlog veka, ali policija veruje da je stvarni broj njegovih žrtava bio najmanje 50.

Stručnjaci koji su proučavali Bandijev zločinački put opisali su ga kao veštog i inteligentnog manipulatora koji je svoje žrtve šarmirao. Ženama je bio privlačan, a predstavljao se i kao policajac. Imao je svoj tip žrtve - mršave belkinje duge plave kose. Pretpostavlja se da je njegov ubilački pohod počeo nakon što ga je jedna takva devojka, u koju je bio ludo zaljubljen, ostavila.

Prvo ubistvo počinio je krajem 1973. kada je u automobil primio auto-stoperku. Silovao ju je i ubio prerezavši joj grkljan. Od tada pa do februara 1978. sve žrtve je ubio na sličan način - prerezao bi im grkljan, a ubio bi ih tupim predmetom ili udavio.

Često bi prilazio ženama na javnim mestima, šarmirao ih ili simulirao povredu, a onda bi ih namamio u neki zabačeni deo grada i ubio. Pretvarao se i da je slomio neku kost i koristio lažni gips. Čuvao je trofeje od svake žrtve - uključujući i nekoliko glava koje je policija našla u njegovom stanu.

Medijska zabava

Policiji je trebalo vremena da poveže učestale nestanke devojaka. Kada su se počela pojavljivati tela, policijski šerif, čija je ćerka bila jedna od Bandijevih žrtava, počeo je da istražuje nestanke i drugih devojka. Tada je otkriveno da su sve nestale devojke slične. Ispostaviće se da su sve izgledale kao Bandijeva neprežaljena prva ljubav.

Prvi put Bandi je uhapšen 1975. godine zbog kidnapovanja Kerol Daronč i osuđen na 15 godina zatvora. Ipak, 1977. je pobegao skočivši kroz prozor zatvorske biblioteke. Osam dana kasnije policija ga je ponovo uhapsila, ali je još jednom pobegao. Tokom drugog bekstva u samo jednoj noći napao je pet devojaka, pri čemu je tri ubio i brutalno silovao.

Nastavio je da ubija, da bi 1978. godine bio uhapšen slučajno, tokom saobraćajne kontrole jer je njegov automobil "buba" bio sumnjiv policajcima.

Povezane vesti - U ČAST SOTONE: Deca ubila majku kao deo satanističkog rituala

Bandi je dugo uspevao da zavara trag jer je vešto manipulisao policijom. Bio je svestan da policajci iz različitih američkih saveznih država jedva kontaktiraju i da veoma nerado na vreme razmenjuju informacije. Zato se bez previše problema kretao sa istoka na zapad SAD. U to vreme, bez faks mašina, a kamoli interneta, policiji su bile potrebne godine da povežu detalje zločina.

U kojoj meri je sistem bio nepripremljen za suočavanje s takvim kriminalcem svedoče ne samo dva Bandijeva bekstva iz zatvora, nego i to što je na kraju pred sudom sam sebe branio.

Za Bandija se može reći da je prvi serijski ubica koji je podigao opsesiju zločinima na viši nivo. Njegovo suđenje je bilo prvo u Americi koje je prenosila televizija. To je postao medijski spektakl i pretvorio je suđenje za ubistvo u zabavu u udarnom terminu. U američkoj javnosti se vodila i debata da li se previše priča o njegovom dobrom izgledu s obzirom na to da je počinio strašne zločine, jer se time nipodaštavaju žrtve.

U Americi je Bandi postao čovek za kojeg su svi čuli - mračna, sadistička ikona među fanovima pravog zločina koje fasciniraju mračni detalji njegovih gnusnih zločina, kao i čudni događaji koji su ga pratili nakon što je bio uhvaćen i zatvoren.

Dok je bio u zatvoru, Bandi se oženio i dobio dete, a pokušao je da za svoje zločine okrivi pornografiju. Prinudio je FBI da osnuje jedinicu za profilisanje. Njegov slučaj je bio prvi u kome su korišćeni dokazi tragova ujedanja, što je bila "moda" 70-ih godina. Bio je jeziv lik koji je ismevao pravosudni sistem predstavljajući sam sebe na sudu.

U zatvoru je, pre pogubljenja na električnoj stolici 24. januara 1989, proveo deset godina. FBI je smatrao da svojim ponašanjem pokušava da manipuliše policijom kako bi odgodio smrtnu kaznu. Malo pre pogubljenja on je zvao FBI i obećao da će priznati sve zločine koje je počinio. I priznao je 30 ubistava, ali kasno. Tri dana kasnije je pogubljen.

Um psihopate

O Bandiju je snimljeno više filmova, objavljene su i brojne knjige, ali je priča o njegovom životu ove godine prvi put ekranizovana iz ugla njegove devojke Elizabet Klofer. Njih dvoje su bili u vezi tokom 70-ih godina. Elizabet ga je upoznala 1969, ali joj je njegovo ponašanje prvi put postalo sumnjivo tek posle pet godina, kada je u njegovom automobilu počela da pronalazi kutije pune ženskog donjeg veša, kaiševe i noževe. Prijavila ga je policiji, ali su joj odgovorili da nema dovoljno dokaza za pokretanje istrage.
Sumnja u partnera ipak nije okončala njihovu vezu. Elizabet nije raskinula s njim čak ni kada je pokušao da je ubije dok je spavala. Ostavila ga je tek 1980. godine. Film "Ekstremno rđav, šokantno zao i podao", zasnovan je na knjizi koju je ona objavila.

Povezane vesti - SERIJSKI UBICA U KIČEVU: Makedonski novinar ubijao, a potom pisao o tome

Keti Klajner Rubin, koja je 1978. preživela Bandijev napad, rekla je za BBC da filmsko tumačenje njegovog lika u stvari predstavlja baš onakvu sliku kakvu je serijski ubica želeo da pošalje, a da su porodice njegovih žrtava pravi heroji jer moraju da se suoče s publicitetom koji film donosi. Film govori o Bandijevim zločinima, privatnom životu i suđenju za ubistva 30 žena, koje je sam priznao.

Uoči prikazivanja igranog filma, „Netfliks" je krajem januara 2019. počeo sa emitovanjem dokumentarca iz četiri dela koji je, kao i film, režirao Džo Berlinger. Dokumentarac se temelji na 100 sati snimljenog intervjua koje je s Bandijem vodio novinar Stiven Mišod 1980. godine, nedugo nakon što je Bandi osuđen na smrtnu kaznu.

Ubica priču počinje svojim detinjstvom i godinama provedenim na koledžu. Ispričao je da je bio sportista, kandidat za predsednika razreda i svačiji prijatelj, što je bio najbolji pokazatelj kako lako laže. Jer, kada je Mišod o istim temama razgovarao s njegovim školskim kolegama, moglo se čuti da je to gomila izmišljotina, da se Bandi nije uklapao u okruženje, da se nikome nije sviđao, pravio se važan i iritirao ljude. Između ostalog, kopao je jame u koje je stavljao šiljke kako bi se ljudi povredili.

Bandi je hteo da Mišod od njega napravi zvezdu, ali je novinar imao drugačije planove. Kada je shvatio da ovaj neće otvoreno govoriti o ubistvima koje je počinio u Kaliforniji, Oregonu, Vašingtonu, Ajdahu, Juti, Koloradu i Floridi, na pamet mu je pala briljantna misao - zamolio je Bandija da o zločinima govori u trećem licu.

To se odmah isplatilo, jer je Bandi progovorio o svojim motivima i impulsima koji su prethodili ubistvima, o tome da su "žene potrošna roba", da je seljenje iz Sijetla u Jutu, gde se pridružio Crkvi Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, bio pokušaj da se rehabilituje u "normalnog čoveka koji poštuje zakone"... Mirno je pričao kako je sledio žrtve, tela ostavljao na planini Tejlor da bi životinje pojele ostatke, povratku na mesta gde je ubijao i ostavljanju "dokaza" koji nisu imali veze sa zločinima kako bi zbunio policajce.

Dokumentarac je fascinantan uvid u um psihopate čiji su lep izgled i poreklo iz srednje klase, a bio je inteligentan student prava i imao političke aspiracije, pomogli da sakrije pravo lice iza fasade - ubistveni bes proizašao iz adolescentske seksualne frustriranosti i otkrića da je vanbračno dete.