Još nije kraj

Ubistvo Dragoslava - Miše Ognjanovića, dve godine posle zločina, nije rešeno policijski, ali je zato osvećeno brutalnom bombaškom likvidacijom Strahinje Stojanovića (30), muškarca za koga se veruje da je jedan od izvršilaca likvidacije beogradskog advokata. Mafijaška likvidacije Stojanovića, međutim, teško da će biti i kraj rata između klana Luke Bojovića i naslednika crnogorske braće Šaranović, u kome je Ognjanović i ubijen. Posle Stojanovića, na listi za odstrel mogao bi da se nađe i mlađi brat ubijenog navijačkog vođe Velibora Dunjića - Rade Dunjić, koji je Stojanoviću navodno bio saučesnik u zločinu. Navodnog nalogodavca, odnosno organizatora zločina Miloša Delibašića od sigurne smrti narednih 28 godina čuvaju zatvorske rešetke.

„Pripadnici Bojovićevog klana su se na grobu Nikole Bojovića zakleli da će osvetiti njegovu, ali i smrt Miše Ognjanovića ubistvom Delibašića. Ta zakletva je pala nakon što je Delibašić u novembru 2018. pušten iz zatvora. Njegovo oslobađanje unelo je priličan strah među Bojovićeve ljude. Zato je i pala zakletva“, kaže za “Ekspres” izvor iz srpskog MUP-a.

Povezane vesti - Na čijim leđima je meta?

Delibašić, inače sestrić braće Šaranović, prvostepenom presudom bio je oslobođen za organizovanje ubistva Nikole Bojovića 2013. godine. Ta presuda je izrečena u aprilu 2018, ali je Delibašić zbog ranijih presuda zadržan u zatvoru do novembra 2018. U međuvremenu, 28. jula te godine ubijen je Ognjanović, koji ne samo da je bio advokat Luke Bojovića, već i njegov blizak prijatelj i saradnik. Kako su verovala braća Šaranović, ali i njihovi saradnici okupljeni oko Delibašića, saradnja Ognjanovića i Bojovića bila je mnogo više od profesionalnog kontakta advokata i klijenta. Zato je ubistvo Ognjanovića i bilo bolno za Bojovićev klan – dovoljno jako da zasluži osvetu.

„Delibašić je u momentu Ognjanovićevog ubistva bio u zatvoru, ali to ne znači da nije mogao da izdaje naređenja. Pretpostavlja se da je upravo on Strahinji Stojanoviću, svom bliskom saradniku, dao nalog za Ognjanovićevo ubistvo. Stojanović je, kako se pretpostavlja, glavni izvršilac zločina, a saučesnik Rade Dunjić. Njih dvojicu je, naime, upravo Ognjanović primetio kako ga prate neposredno pre nego što je likvidiran. To praćenje je trajalo desetak dana i on je o tome obavestio Lukinog rođaka Nikolu Bojovića, čuvenog beogradskog zlatara. Tako je priča o Stojanoviću i Dunjiću, kao potencijalnim atentatorima, i došla do policije“, kaže naš izvor.

Policija do sada nije uspela da prikupi dokaze kojima bi se rasvetlilo ubistvo advokata Ognjanovića. Tako su i Stojanović i Dunjić ostali na slobodi, dok je Miloš Delibašić, koji je u ponovljenom sudskom postupku za ubistvo Nikole Bojovića, a zatim i odlukom Apelacionog suda osuđen na 30 godina robije, u zatvoru u kome se ponovo našao u decembru 2018. godine. Posle samo mesec dana slobode.

Povezane vesti - BOMBAŠKA OSVETA ZBOG OGNJANOVIĆA

Prvi pokušaj osvete za ubistvo Ognjanovića pao je samo dve nedelje posle smrtonosnih hitaca koji su čuvenog advokata pokosili u njegovoj 57. godini života. U noći 11. avgusta 2018. odjeknula je osvetnička bomba postavljena ispod Stojanovićevog „audija“ parkiranog u naselju Galenika u Zemunu. Stojanović je izbegao smrt jer je u sekundi pre aktiviranja izašao iz automobila, kako bi se vratio u stan po zaboravljeni mobilni telefon. U eksploziji je, međutim, teško povređena njegova tadašnja devojka -  španska misica Olac Bilbao Gonzales, koja je ostala u vozilu. Stojanović, koji je napad preživeo bez ijedne ogrebotine, posle uviđaja je dao iskaz policiji, ali šta je konkretno rekao, nije poznato. Najverovatnije ništa, kao što je i uobičajeno u ovakvim mafijaškim obračunima.

Nakon oporavka španske misice u beogradskoj bolnici, oboje su navodno zajedno otišli u Španiju, ali je on u međuvremenu započeo novu ljubavnu vezu, sa Kolumbijkom Sonjom Suarez Gomez.

Prvu njihovu zajedničku fotografiju Kolumbijka je na svom Instagram profilu objavila 14. februara, na Dan zaljubljenih, i to iz Pariza, da bi zatim uoči početka epidemije koronavirusa oboje došli u Srbiju. Sonja je na svom Instagram profilu tako objavljivala fotografije iz Beograda, sa Zlatibora i Kopaonika, ali i sa zajedničkog letovanja u Turskoj.

Sve do nedelje, 13. septembra, kada je u Ulici omladinskih brigada na Novom Beogradu u 12.15 sati odjeknula eksplozija kojom je džip BMW X5 u kome su se nalazili njih dvoje odleteo u vazduh. I to u momentu vožnje, zbog čega se pretpostavlja da je bomba, odnosno plastični eksploziv aktiviran daljinski, mobilnim telefonom. Pitanje je samo da li iz automobila kojim je praćen Stojanovićev džip, ili je to neko uradio sa ulice, čekajući da se džip pojavi.

„Pregledaju se video snimci nadzornih kamera iz Ulice omladinskih brigada i daljom trasom kojom je prethodno vozio Stojanović kako bi se utvrdilo kretanje vozila u kome su se najverovatnije nalazili oni koji su bombu i aktivirali, a koji su sigurno pratili Stojanovića neko vreme uoči eksplozije. Pregledaju se i snimci sa trotoara i sa obližnjeg autobuskog stajališta. To je sada ključni trag u razotkrivanju njegovih ubica“, kaže za “Ekspres” izvor iz MUP Srbije.

Povezane vesti - Kriminalci sa devet života

On navodi i da je policija došla do određenih tragova koji bi uskoro mogli da daju rezultate.

„Inspektori beogradske policije bukvalno ne spavaju od trenutka eksplozije. Svi su maksimalno angažovani na razotkrivanju tragova, kao i na saslušavanju Stojanovićevih prijatelja i saradnika“, kaže naš sagovornik.

Stojanović je u eksploziji zadobio teške povrede, ostao je bez noge, dok je Kolumbijka zadobila samo lakše povrede, što ukazuje da je plastični eksploziv C-4 postavljen profesionalno i da je bio usmeren isključivo na vozača, bez posledica za ostale u blizini. Posle eksplozije, Stojanović je uspeo da izađe iz vozila, ali je pao na ulicu, dok je Kolumbijka pokušavala da mu pomogne, dozivajući pomoć.

Ekipa Hitne pomoći je po dolasku na mesto eksplozije odmah pokušala Stojanovićevu reanimaciju, i on je na nosilima ubačen u sanitet, ali je ubrzo preminuo. Kolumbijka je u bolnici zadržana jedan dan, nakon čega je otpuštena.

„Stojanović je znao da je na meti i zato je poslednjih meseci koliko je u Srbiji bio maksimalno obazriv, ali on je ujedno i veoma nepredvidiva osoba. Mnogo predvidljiviji od njega su bili napadači, koji su očigledno samo čekali pogodan trenutak da završe ono što nisu uspeli 11. avgusta 2018. Da li se radi o istim napadačima, pitanje je, ali su nalogodavac i motiv sigurno isti – osveta za ubistvo advokata Ognjanovića. Jasno je i ko je direktno dao nalog za ubistvo. Sada je samo pitanje prikupljanja dokaza dovoljnih za hapšenje“, kaže naš sagovornik.

Stojanović, o kome je “Ekspres” kao mogućem ubici Ognjanovića prvi pisao još u avgustu 2018, inače je imao veoma bogat krivični dosije u kome su upisani samo operativni podaci koji ga dovode u vezu s nekoliko ubistava, ranjavanjem pripadnika BIA i pripremanim plaćenim likvidacijama. Uprkos tome, osuđivan je jedino zbog iznude, oružja i izazivanja opšte opasnosti. Zbog tog dela je iz zatvora izašao tri meseca pre nego što je 2018. prvi put pokušana njegova likvidacija.

Krvavo kumstvo

Stojanovićevo ime se u medijima prvi put pojavilo u istrazi ubistva Pančevca Miloša Vidakovića 2. jula 2013. godine. Policija je tada došla do podatka da je ubistvo Vidakovića naručio upravo Stojanović, sa kojim je bio u kumovskim odnosima. Naime, kako se tada otkrilo, Strahinja je bio u ljubavnoj vezi sa suprugom svog kuma. Kada se veza otkrila, izbila je svađa u kojoj je Stojanović pucao u Vidakovića i ranio ga u noge. Vidaković je otišao u bolnicu, gde ga je policija ispitivala o okolnostima pucnjave, ali on nije želeo da optuži svog kuma. U strahu da se posle te pucnjave ne nađe na meti svog kuma, Strahinja je odlučio da ponovo potegne oružje. Za ubistvo Vidakovića, kako je policija sumnjala, angažovao je druga iz zatvora, Miloša Delibašića, sestrića Slobodana Šaranovića. Delibašiću je za to ubistvo navodno platio 50.000 evra. Vidaković je ubijen u Budvi, u baru „Sailor”, pred brojnim svedocima. U pucnjavi je ranjeno i četvoro gostiju lokala, a istraga tog slučaja kasnije je dovela policiju do hapšenja grupe koja se, osim za ovaj zločin, sumnjičila i za ubistvo Nikole Bojovića. Nikola je ubijen 29. aprila 2013. u centru Beograda, ali u objedinjenom postupku koji je usledio za oba ubistva Stojanovićevo ime se nije našlo na optužnici. On se na suđenju pojavio samo kao svedok, i to u maju 2017. godine, posle hapšenja u Holandiji i izručenja u Srbiju.

Povezane vesti - Linija preko koje se gubi glava

Na svedočenje je u sudnicu Specijalnog suda Stojanović doveden iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, i to s bukagijama na nogama. One ga, međutim, nisu omele u drskosti prema tužiocu.
„U aprilu sam izručen iz Holandije zbog iznude. Osuđen sam na tri godine, a ostalo mi je da odslužim još 11 meseci”, rekao je tada Stojanović o sebi, a zatim je objasnio svoj odnos sa ubijenim Vidakovićem.

„S Milošem Vidakovićem sam bio u kumovskim odnosima i nismo bili u sukobu. Njegovu suprugu poznajem i u korektnim smo odnosima”, odgovorio je Stojanović na pitanje tužioca, a onda je tužiocu koji mu je postavio naredno pitanje odbrusio: „Nemam ja IQ 20 pa da mi se isto pitanje postavlja na različite načine. Neću više odgovarati ni na jedno pitanje. Ne želim da učestvujem u ovoj farsi jer ne mogu da doprinesem ovom slučaju. Znam da se ovde sudi za ubistvo Miloša Vidakovića i Bojovića, ne znam ni kako se zove”, odbrusio je tada Stojanović tužiocu.

U ovom postupku optuženi Miloš Vojnović, koji je sklopio sporazum o priznanju krivice za ubistvo Vidakovića, tvrdio je da je Stojanović 2013. godine dolazio u Budvu sa zadatkom da ubije Luku Đurovića, tada glavnog saradnika Luke Bojovića u Crnoj Gori.

Povezane vesti - Ko je bosu okrenuo leđa

Upravo poveravanje ovakvog zadatka, ukoliko su tačne Vojnovićeve optužbe, govori koliko je Šaranovićev klan u Beogradu predvođen Milošem Delibašićem imao poverenja u sposobnosti ali i u lojalnost Stojanovića. Njegova navodna meta – Luka Đurović je kasnije te godine poginuo u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori, koju policija nije okarakterisala kao sumnjivu.

Vatreni okršaj, ubistvo oca

U februaru 2014. godine Stojanović je bio uhapšen posle jednomesečne potrage zbog sumnje da je u pucnjavi 21. januara iste godine na uglu ulica Rimske i Vojislava Ilića ranio Zorana Lj. (54), pripadnika BIA. Naime, iz BMW-a je kobne večeri pucano u „audi” u čijoj blizini je bio „fijat punto”, u kojem je Zoran Lj. bio sa suprugom, koja je sedela na mestu suvozača. Zoran je bio slučajna žrtva obračuna dve grupe čiji su pripadnici iz automobila u pokretu pucali jedni na druge. Stojanoviću je na saslušanju u toj istrazi podršku u sudu svojim prisustvom dao bliski prijatelj Velibor Dunjić, vođa navijača Crvene zvezde iz grupe „Hijene”. Stojanoviću je u istrazi određen pritvor, odakle je pušten mesec dana kasnije. Dunjić je ubijen dva meseca kasnije ispred splava „Džimis”. Za ubistvo Dunjića kasnije su optuženi šef obezbeđenja splava Vladimir Đurović i još osmoro kojima se na teret stavlja da su mu pomogli da pobegne i ukloni tragove zločina.

Povezane vesti - UBISTVO ADVOKATA MIŠE OGNJANOVIĆA: FINALE RATA S KLANOM BOJOVIĆ

Zatim novi zločin. U septembru 2015. godine u zgradi u Ulici Jovana Stojisavljevića broj 31 u Zemunu, hicima iz pištolja ubijen je Strahinjin otac Paja. Njegovo ubistvo do danas je nerasvetljeno. Najpre se spekulisalo da je Paja, uprkos ličnom bogatom kriminalnom dosijeu, u kome je upisano silovanje i pokušaj ubistva, ubijen zbog poslova svog sina, možda čak i kao osveta Bojovićevog klana, ali se zatim ispitivala mogućnost da je upravo Strahinja ubio oca jer mu je ovaj, navodno, zlostavljao bolesnu majku. Ubistvo je izvršeno u zgradi u kojoj su stanovali Pajini tast i tašta, a pojedine komšije izjavile su da su poslednje Pajine reči kada su zapraštali pucnji bile: „Nemoj, sine, nemoj”.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .