Molitva sa kosturima

Jedna od najneobičnijih kapela na svetu, nimalo jedinstvena po spoljašnjem izgledu već po unikatnom sadržaju, kosturnica Sedlec, većini je poznata pod nazivom "Crkva kostiju". Ovo zdanje, koje se nalazi na oko 70 kilometara od glavnog češkog grada Praga, uvršteno je na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Nimalo spektakularnog izgleda, mala kapela smeštena u Sedlecu, predgrađu mesta Kutna Hora, na prvi pogled deluje samo kao prosečna srednjovekovna gotska crkva. Međutim, čim se ukorači u njenu unutrašnjost, svakome odmah postaje jasno zašto je jedna od najneverovatnijih i jedinstvenih crkava na svetu. Kosturnica Sedlec umetnički je ukrašena sa više od 40.000 ljudskih kostura.

Kuga i ratovi

Grad Kutna Hora bio je poznat kao jedan od najvažnijih srednjovekovnih rudnika srebra u Evropi. U 14. veku postaje kraljevsko sedište i prosperitetno mesto. Međutim, 1541. godine rudnik srebra je bio potopljen, a potom je kralj Ferdinand I pokorio Bohemiju i grad je izgubio na nekadašnjem značaju. U narednih 300 godina kuga i ratovi opustošili su grad, a 1770. godine ga je zadesio i veliki požar. Rudnik srebra napušten je krajem 18. veka.

Predanje o nastanku kosturnice datira iz 1278. godine, kada je kralj Otakar II poslao Henrika, opata cistercitskog manastira u Sedlecu, u Svetu zemlju. Opat se vratio sa malom količinom zemlje koju je doneo sa Golgote i prosuo je po groblju opatije. Reč o ovom pobožnom činu ubrzo se proširila i groblje u Sedlecu postalo je poželjno groblje širom centralne Evrope.

Povezane vesti - PROGUTAO IH JE MRAK: Glasovi nestalih i dalje se čuju na misterioznom ostrvu

Početkom 15. veka na groblju u Kutnoj Gori podignuta je crkva. Stotinak godina pre toga Evropljane je počela da kosi epidemija kuge i vrlo brzo na ovom mestu više nije bilo dovoljno mesta za sahranjivanje. Groblje se širilo, ali kugu su pratili i husitski ratovi. Preživeli više nisu imali kuda s telima preminulih. Vreme je prolazilo, a prostora je bilo sve manje. Zbog toga je 1511. godine odlučeno da kapela koja se nalazila ispod rimokatoličke crkve služi kao kosturnica u koju bi se smestila ekshumirana tela, ili su tokom radova na proširenju groblja u nju jednostavno prebacivane kosti iz grobnica koje su srušene kako bi se napravio prostor za nove sahrane. Po jednoj lokalnoj legendi, taj mučan zadatak dobio je poluslepi sveštenik.

Dva veka kasnije, između 1703. i 1710. godine, izgrađen je novi ulaz u hram koji je poslužio i kao potpora za prednji zid koji se naginjao prema spolja, a gornja kapela je obnovljena. Ovo delo, u češkom baroknom stilu, dizajnirao je Jan Santini Ajhel. Procenjuje se da se na ovom groblju i u kosturnici nalaze ostaci između 40.000 i 70.000 ljudskih tela.

Jedinstvenost "Crkve kostiju" ogleda su u tome što su kosti sahranjenih služile kako bi se njima dekorisala unutrašnjost zdanja. Kosti su umetnički uređene kako bi se od njih napravili ukrasi i nameštaj za kapelu, a 1870. godine crkva u Kutnoj Gori počela je iznutra da poprima obrise kakvi su se održali do danas. František Rint, drvodelja i stolar, dobio je te godine zaduženje koje bi se malo ko usudio da prihvati - da od kostiju napravi skulpture, vojničke štitove, svećnjake, piramide, krstove, natpise, luster...

Četiri ogromna zvonika zauzimaju uglove kapele. Ogroman luster od kostiju, koji sadrži bar jednu od svake kosti u ljudskom telu, visi iz središta broda, sa vencima lobanja koji pokrivaju čitav svod. Ostala dela uključuju stubove i monstrancije uz oltar, grb porodice Švarcenberg i potpis Františeka Rinta, takođe od kostiju, na zidu blizu ulaza.

Besprizorni turisti

Tačno na stogodišnjicu početka Rintovih radova, 1970. godine, češkom filmskom režiseru Janu Švankmajeru povereno je dokumentovanje kosturnice. Rezultat je bio desetominutni film sablasnih kratkih rezova, dok narator koji je stvarni vodič u kosturnici, neutralnim glasom govori o njenoj istoriji.

Ovu verziju dokumentarnog filma prvobitno su zabranile tadašnje komunističke vlasti zbog navodne subverzije, a zvučni zapis je zamenjen kratkim govornim uvodom i džez aranžmanom iz pesme Žaka Prevera "Kako nacrtati portret ptice". Posle "Plišane revolucije" ponovo je bio dostupan originalni zvučni zapis vodiča.

Kosturnica je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Češkoj. Godišnje je poseti više od 200.000 ljudi. Ni danas turisti koji je obilaze ne mogu da se usaglase oko toga da li je crkva sablasna ili lepa.

Naravno, priroda turista se tokom godina promenila, a njihovo ponašanje proizvelo je probleme. Kolikog god prihod od njihovog dolaska bio značajan, od početka 2020. godine je uvedena zabrana da u crkvi prave selfije. Razlog tome je, kako su u odluci obrazložile vlasti, što nije mali broj onih koji svojim ponašanjem vređaju dostojanstvo i istoriju ove atrakcije. Na takav korak su bili prinuđeni jer su turisti u sve većem broju počeli da pomeraju kosti kako bi se fotografisali u za njih "atraktivnom izdanju", odnosno pokušavajući da načine slike kojima bi stekli popularnosti na društvenim mrežama.

Povezane vesti - Džini – Divlje dete ludog oca

Kako je javila češka novinska agencija CTK, takva odluka je bila neminovna kako bi se obuzdao porast neprimerenih i uvredljivih fotografija. Radka Krejčí, koja vodi organizatorski odbor u Kutnoj Hori - Sedlec, navodi da se turisti "često ne ustručavaju da pomeraju i premeštaju kosti kako bi napravili što zanimljiviju fotografiju". Njene navode potvrdio je i jedan od turista s Tajvana koji je nedavno posetio kapelu, a koji je svedočio o krajnje besprizornom ponašanju drugog turiste koji je fotografirao sebe dok liže jednu od lobanja u kapeli:

"Da budem iskren, smatram kako je nužno da mesta poput ovoga uvedu zabranu fotografisanja kako bi se sprečili turisti da prave podrugljive slike. Kapela je mali prostor, ako se zabrani fotografisanje, to bi pomoglo pravim turistima da uživaju u poseti".

Odluku lokalnih vlasti o zabrani pravljenja selfija i neprimerenih fotografija većina je prihvatila sa odobravanjem. Zato je odnedavno kosturnicu moguće posetiti u pratnji turističkog vodiča koji takvu odluku jasno saopštava turističkim grupama koje vodi, uz napomenu da sve vreme imaju na umu gde se nalaze i šta zapravo slikaju.

Donošenje istovetne zabrane uskoro se očekuje i na drugim mestima u Evropi na kojima je pravljenje zanimljivih selfija apsolutno neumesno.