NAJMANJE U POSLEDNJIH 15 GODINA: U 2019. ubijeno 49 novinara

Broj ubijenih novinara u 2019. godini bio je najniži u poslednjih 15 godina, saopštile su dve vodeće međunarodne organizacije za slobodu medija.

Komitet za zaštitu novinara (CPJ), sa sedištem u Njujorku, i "Reporteri bez granica" (RSF), sa sedištem u Parizu, objavili su odvojene izveštaje u kojima je identifikovan isti trend. Međutim, podaci o ubijenim novinarima se znatno razlikuju zbog različitih istraživačkih metodologija.

Organizacija "Reporteri bez granica" saopštila je da je novinarstvo i dalje "opasna profesija", s obzirom na to da je ove godine ubijeno 49 novinara, 389 je trenutno u zatvoru, a 57 se drže kao taoci.

Prema godišnjem izveštaju organizacije o nasilju i napadima na novinare, koji se odnosi na period od 1. januara do 1. decembra, broj ubijenih novinara 2019. godine je ipak bio na "najnižem nivou u poslednjih 16 godina".

"Istorijski niska cifra, u poređenju sa godišnjim prosekom od 80 ubijenih novinara tokom poslednje dve decenije, uglavnom je rezultat pada broja stradalih novinara i drugih medijskih profesionalaca u ratnim zonama", navode "Reporteri bez granica".

Ukupno 17 novinara je poginulo ove godine dok je izveštavalo o sukobima u Siriji (10), Avganistanu (5) i Jemenu (2) - dok ih je prošle godine bilo 34.

Međutim, broj onih koji su ubijeni u zemljama u kojima nema sukoba je ostao visok, kao i prethodnih godina. Samo u Meksiku je stradalo 10 novinara.

"Novinari se sve više ubijaju zbog svog rada u demokratskim zemljama, što je stvaran problem za demokratije u kojima novinari žive i rade", upozorio je generalni sekretar organizacije Kristof Delor.

Veliki broj novinara je završio iza rešetaka. Na početku decembra, ukupno 389 novinara se nalazilo u pritvoru, što je 12 odsto više nego u isto vreme prošle godine.

Povezane vesti - Heroin nije umro, i dalje ubija

Gotovo polovina pritvorenih novinara je u tri zemlje - Kini (120), Egiptu (34) i Saudijskoj Arabiji (32). Više od 40 odsto su građani - reporteri koji su širili nezavisne informacije putem društvenih medija.

Prema podacima Komiteta za zaštitu novinara, broj novinara koji je ove godine ubijen na dužnosti pao je na najmanji nivo u poslednjih 17 godina.

U izveštaju te organizacije, čije sedište je u Njujorku, navodi se da su se opasni regionalni konflikti stabilizovali, te da je broj novinara ubijen iz osvete bio najmanji od kako CPJ prati te podatke.

U 2019. godini, prema podacima CPJ-a, ubijeno je najmanje 25 novinara, što je najniža cifra od 2002. godine, kada je najmanje 21 novinar ubijen zbog svog posla. Polovina ubistava dogodila se u Meksiku, koji je uz Siriju bio najsmrtonosnija zemlja za medijske poslenike.

Komitet za zaštitu novinara i dalje istražuje smrt još 25 novinara da bi utvrdio da li su stradali zbog svog novinarskog rada. Izveštaj organizacije pokriva period od 1. januara do 13. decembra 2019. godine.

Nezavisno udruženje novinara Srbije od 2008. godine vodi bazu podataka o napadima na novinare i, uopšte, o svim oblicima pritiska na medije i slobodu izražavanja. U prethodnoj 2018. godini, NUNS je zabeležio ukupno 31 slučaj fizičkih napada, pretnji i zastrašivanja novinara i drugih medijskih profesionalaca. Kao i prethodnih godina, i u 2018. je bio primetan veliki broj pretnji koje su upućene putem interneta i društvenih mreža. Za 2019. godinu izveštaj NUNS-a još nije objavljen, ali je u sedištu pažnje ove godine bio napad na Milana Jovanovića, novinara Žig infa iz Grocke. Jovanovićeva kuća u Vrčinu zapaljena je u noći 12. i 13. decembra prošle godine, a on i supruga su jedva izvukli žive glave iz vatrene stihije, u kojoj je njihov dom u potpunosti izgoreo. Istraga je policiju najpre dovela do izvršitelja Aleksandra Marinkovića i Bojane Cvetković Šiljacki, a zatim i do Dragoljuba Simonovića, predsednika Opštine Grocka, kome se trenutmo sudi za podstrekavanje.