U ČETIRI ZIDA: Doba karantina kao plodno tle za povećanje nasilja

Na samu najavu da će se u pojedinim zemljama Evropske unije, potom i u Srbiji biti uvedene mere izolacije, zatim i strogog karantina, borci za ljudska prava su javnost svojih zemalja upozorili da nam u takvim okolnostima nesumnjivo sleduje problem koji će koronavirus posebno osnažiti. Nužda boravka u ograničenom zatvorenom prostoru, kako se i moglo očekivati, najteže je i veoma brzo pogodila porodice u kojima verbalno ili fizičko nasilje među partnerima, ali i prema deci, ni u potpuno normalnim okolnostima nije strano.

Da će celodnevni boravak žrtava i nasilnika u istim prostorijama biti podjednako težak problem ne samo za njih, nego i za policiju, tužioce, sudije i advokate, u vanrednim okolnostima se pokazalo tačnim već u prva 24 sata postojanja takozvanog policijskog časa. Prema rečima advokatice iz Beograda koja se nalazi na spisku branilaca po službenoj dužnosti, koji se angažuju u situacijama kada prekršioci nemaju svog izabranog advokata ili novca da ga angažuju, samo u prvih dan i po ograničenog vremenskog kretanja ona i njene kolege su imale više od 400 poziva da na raspolaganje stave svoje usluge:

"Tako nešto smo mogli da pretpostavimo, ali ne u tolikom obimu. Nasilja je svakako bilo u najvećem broju, ali ne znamo pouzdano koliko tačno, jer je bilo i drugih urgentnih poziva po različitim osnovama. Advokati koji su angažovani po službenoj dužnosti imaju svoje Vajber grupe preko kojih komuniciraju. Na osnovu toga smo i došli do podatka da je tokom prve noći bilo 435, ili nešto više od 450 poziva, ne sećam se tačno. Svakako, iznenađujuće mnogo. Naša interna prepiska po grupama je ukazala da se radilo uglavnom o nasilju u porodici. Ne mogu da kažem da su to zvanični podaci, ali iskustvo i informacije koje razmenjujemo ukazuju da je to približno
tačan broj".

Baveći se oblašću porodičnog nasilja i u redovnim okolnostima, sagovornica je na osnovu iskustva u radu potpuno saglasna sa stavom psihologa i sociologa da je ovakvo nametnuto i nužno stanje idealna situacija za porast nasilja u porodici. Međutim, postoje i drugi aspekti:

"Imamo podatke da se sada događaju i zloupotrebe po privremeno donetim merama, dešava se i da supružnik svog partnera ne pušta u stan, iako on ili ona nemaju gde drugo da borave. U takvim situacijama je potrebno da se izdejstvuju hitne mere, a to jednostavno nije moguće u tako kratkom roku, u vreme ograničenog kretanja, vremenske zabrane ili nemogućnosti da se nađe smeštaj na drugom mestu. Jeste da sudije moraju da rade po hitnom postupku, ali faktički je sve to nemoguće izvesti u neophodnom roku. Mislim da se sada u znatnoj meri zloupotrebljavaju te privremene mere u porodici. To je veliki problem s kojim ćemo se tek suočiti kada sve ovo prođe".

Prema objašnjenju naše sagovornice, advokatima koji su na raspolaganju otežavajuću okolnost predstavlja činjenica da je njihovim kolegama starijim od 65 godina onemogućen angažman, zbog čega će mlađi biti pretrpani predmetima, odnosno da je “počeo već drugi krug” poziva koji im se upućuju. Među trenutno aktuelne predmete izdvaja i one koji se takođe rade po hitnom postupku, a odnose se na sporazumno priznanje krivice prekršioca, čega takođe ima u velikom broju.

Povezane vesti - Žena je "uvek kriva"

Na pitanje o primerima koji se ne odnose na ranije evidentirane slučajeve nasilja u porodici, gde kao potencijalni problem u zajednicama mogu da se pojave “tihi alkoholičari” ili narkomanski zavisnici koji su mimo volje sada prinuđeni da provode najveći deo
vremena u krugu porodice, nema odgovor:

"To nisam u stanju ni da zamislim"!

Mnogo je nepoznanica 

Tolerancija nije kategorija na koju se većina građana može osloniti u vremenu svima podjednako nametnutih nevolja. Reakcije su burnije nego ranije, nervi posustaju pred sve većim pretnjama i ograničenjima. Funkcionisanje žrtava i nasilnika u tako ekstremnim okolnostima je gotovo nezamislivo. Statistike iz Kine i Italije, zemalja koje su pregrmele ili upravo prolaze najteže trenutke, uverljivo svedoče o tome da nasilje i agresivnost među ukućanima kulminiraju kada su prinuđeni da zajedno borave pod istim krovom.

"Nisu nam potrebne statistike iz inostranstva. To se kod nas, na primer, dešava uvek u vreme nakon praznika. Odavno se suočavamo sa situacijama da se posle praznika, ili zajednički provedenih godišnjih odmora, kada su partneri upućeniji jedni na druge, pojačava
agresija kod onih parova koji neuspešno funkcionišu. Nama su u tim periodima sigurne kuće punije. I ne samo sigurne kuće, nego i broj žena koje nam se javljaju, traže pomoć, pitaju za savet, podršku… To je odavno već viđeno, tako da ono što može da nas zadesi u ovoj situaciji ne može da nas iznenadi. Šta će se sve dešavati, to je nepoznanica. Pojedini stručnjaci kažu da će biti ogromnih problema, neki drugi se nadaju da su ovakve situacije mogućnost da se ljudi zbliže. Ali, sve su to samo pretpostavke. U ovom trenutku, od kako je proglašena pandemija i uvedeno vanredno stanje u državi, mi nismo imali povećan broj žena koje nam se javljaju za pomoć", kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.

Povezane vesti - Pravda posle 28 godina

Čak i da se odluče na korak preseljenja u sigurnu kuću zbog nasilja partnera, pred žene se sada postavljaju dodatni uslovi vezani za zdravstvene kontrole kako bi mogle da budu primljene. Naravno, to se odnosi i na decu ukoliko su namerne da ih vode sa sobom. S druge strane, ovo je vreme kada se, napominje Vesna Stanojević, obustavljaju i sudski postupci između supružnika:

"Obustavlja se sve. Da li će žena moći da iseli nasilnika iz stana i na koji način, u ovim okolnostima je veliko pitanje. Ako je suprug u izolaciji, kako bilo ko može da ga iseli? I gde da ga iseli? Ako nije u izolaciji, onda bi trebalo da se primeni Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, ali kako da se to učini? U svemu tome sada postoje i zdravstvena ograničenja koja postavljaju nove uslove. Veoma je komplikovana situacija. Brakovi koji ni do sada nisu bili funkcionalni uglavnom su opstajali na taj način što jedno ode iz kuće, pa onda drugo dođe, izbegavali su se. Takvih brakova je veoma puno. Takvi supružnici su u postojećim uslovima upućeni na boravak u znatno suženom životnom prostoru jer nemaju svi velike kuće i dvorišta. Ljudi jednostavno žive u malim stanovima."

O mukama bračnih partnera u vreme vanrednog stanja, pre svega evidentiranih u socijalnim službama kao problematičnih, govori i
Branislava Pavlović, klinički psiholog i psihoterapeut:

Povezane vesti - INTERVJU ZORAN MILIVOJEVIĆ: Mi smo depresivno društvo

"Disfunkcionalni brakovi u kojima ima alkoholizma i nasilja sigurno će se pogoršati. Sada može da se desi da i oni brakovi koji su opstajali na principu distance, takođe počnu da proizvode konflikte. Drugi problem je što ove okolnosti, u kojima su svi ljudi mnogi napetiji, mogu da se odraze i na burne reakcije. Mi terapeuti, nažalost, nemamo iskustva, samim tim ni savete za ovakve događaje. Oni su potpuno novi na svetskom nivou. Ali, stres, koji je nesumnjivo prisutan u ovakvim situacijama, uvek pogoršava međusobni odnos. Veliki broj brakova će biti pred problemom. Pogotovo što ne znamo da li će sve ovo trajati u nekom dužem periodu. I kada govorim o ovoj temi, nemam neku ružičastu sliku o tome šta nam predstoji".

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...